0
"Stvarno sam osećao da mi je žao, jer sam u prethodnim klubovima ranije davao golove", kaže nam Hvang i iskreno se kaje što do sada nije napravio koje čudo više na terenu u dresu Crvene zvezde.
Usponi i padovi koji su sastavni deo fudbala nekome padaju teže, nekome lakše.
Neki fudbaleri beže od odgovornosti na terenu, drugi je prigrle i tu se od starta vidi razlika u pristupu koji gaje prema svakoj lopti ili svakom napadu.
PROČITAJTE JOŠ:
Od onih fudbalera za koje klub plati nekoliko desetina ili stotina hiljada evra uglavnom se ne očekuje mnogo toga, a ako se ispostave kao džekpot, odlično. Međutim, kad se za jednog igrača plati pet i po miliona evra, onda očekivanja, bar u našem, srpskom fudbalu, idu u nebo.
Suma koja je jakim i bogatim evropskim klubovima „kusur“ za nas u Srbiji je klupski rekord koji je ove sezone postavila Crvena zvezda kupovinom korejskog internacionalca In Bom Hvanga.
Hvang je upravo taj rekord postavio letos kad je stigao iz Olimpijakosa i to kao nešto što bi u modernim fudbalskim uslovima za „lovatore“ bilo bescenje. Ovde stvari stoje ipak nešto drugačije, a prvi korejski fudbaler u crveno-belom je odmah bio i pod širokim očima javnosti i pod teretom svesti da je postao rekorder u klubu koji može da se pohvali kako je nekada bio prvak Evrope i sveta.
Nije malo. Zato mu je bilo utoliko teže i osećao je odgovornost što nije „isporučivao“ ono što je prvo sam od sebe očekivao. Hvang je promenio poziciju, naučio neke lekcije u međuvremenu o Ligi šampiona, počeo da igra bolje i o svemu tome pričao za Nova.rs.
„Da budem iskren, bila su ovo dobra tri meseca za mene i moju porodicu. Grad je lep, svi su fini. Posebno su dobri navijači. Ljudi u klubu su bili dobri prema meni i porodici i za sada su utisci stvarno pozitivni“, počeo je Hvang priču za naš portal.
Beograd je prilično živopisan za strane fudbalere koji se nađu u nekom od srpskih klubova. Hvang kaže da mu privikavanje na glavni grad nije bilo teško.
„Živeo sam prvo u Kanadi, Grčkoj i Rusiji, pa je za mene bilo lako da se prilagodim i novom gradu i novom životu i sistemu u klubu. Sve je lako i nadam se da će još mnogo korejskih igrača doći u ovaj klub da zasijaju, rekao sam zemljacima koliko je ovo poseban klub, kad igraš za Zvezdu bićeš potpuno podržan od strane navijača. U Koreji ima mnogo dobrih fudbalera, čak i boljih od mene i nadam se da mogu svima u Evropi da pokažu kakvi su“, dodaje In Bom.
Naravno, nije isto kad jedan klub osetiš samo iz priča i posete muzeju i kad odeš na teren ili tribine i čuješ sve ono o čemu mnogi fudbaleri sanjaju.
„Možeš da osetiš to kad igraš pred punom Marakanom. Kad igraš pred punim tribinama, stvarno se osećaš kao fudbaler. Iako sam došao kao najskuplji fudbaler u istoriji, kao što ste rekli, trudio sam se maksimalno da pokušam sve što mogu na terenu i van njega. Sada svi znaju da mogu da dam i gol i da asistiram. Dobro je za igrača da stiče samopouzdanje i zadovoljstvo mi je da igram u ovom velikom klubu“, opisuje korejski reprezentativac.
U poslednje vreme je počeo da opravdava ono zbog čega je došao u klub. Nije do kraja pomogao Zvezdi u derbiju, ali je davao golove ekipama Mladosti i Mančester sitija.
„Možda se moja uloga malo promenila u toku utakmica. Od početka sam igrao više kao šestica, defanzivno, a sada više igram kao osmica, ponekad čak i kao krilni igrač ili desetka i zato mogu da imam više šansi da uradim nešto blizu kaznenog prostora i da dajem golove, asistiram. Što se mog pristupa tiče, ništa se nije promenilo, ali zasigurno je prvi gol koji sam dao u ligi dao mnogo samopouzdanja da radim nešto što bih voleo da radim“.
Videlo se od starta da se trudi, da trči napred i nazad, da volje i energije ne manjka. Čak i dok smo sedeli u svlačionici crveno-belih, dok Gelor Kanga upada unutra, nakratko nas prekida i nasmeje dok priča nešto na srpskom, videlo se da Hvang u sebi samo čeka da krene na trening.
Oseća to kao imperativ i obavezu, da se ne bi desilo da razočara navijače Zvezde. Upravo zato je posle meča protiv Mladosti povukao potez na koje ovde nismo navikli, a koji pokazuje kulturološku razliku između Evrope i azijskih zemalja poput Južne Koreje i Japana. Hvang je dao gol i – izvinio se navijačima.
„Bilo mi je žao. Došao sam ovde sa velikim očekivanjima i ne bih rekao da sam igrao loše, ali kad klub dovede igrača za mnogo novca, onda morate da imate visoka očekivanja. Jasno mi je da su navijači imali takva očekivanja, a ja nisam mogao da dam gol, oni su možda mislili da ne mogu da uradim ništa za tim. Prvi gol mi je bio poseban, jer obično kad sam prelazio u druge klubove, u Kanadi ili Rusiji, i Olimpijakosu, prvi gol bih davao prilično rano. A prvi put sam ovde pogodio mrežu posle 15 utakmica i osetio sam da mi je žao, osećao sam pritisak u sebi, jer sam znao da mogu bolje. Zato mi je bilo žao i bio sam utoliko srećniji što sam pred našim navijačima dao taj gol“, iskreno je opisao Hvang.
Imao je neobičan fudbalski put do Beograda, pa je počinjao u Daedžon Sitizenu, jedno vreme je igrao u Asan Mugungvi, što je posebno zanimljiv deo njegove priče.
Asan Mugungva je policijski klub koji Korejcima služi kao alternativa služenju obaveznog vojnog roka i zbog kvaliteta igara i zlatne medalje na Azijskim igrama 2018, pušten je da se vrati u tadašnji klub Daedžon pre isteka polovine vremena predviđenog za vojni rok.
„Volim izazove, jer ako igram u Koreji, sve mi je udobno. Samo moram da pričam korejski, mogu da jedem sve što hoću, a navijači prethodnih klubova su me voleli i bilo je lako. Hoću više, da postignem više kao fudbaler i uvek sam sanjao da igram u Evropi, zato sam otišao prvo u Kanadu, pa u Rusiju i Evropu. Rekao bih da je bilo interesantno putovanje i karijera, ali bih da imam još interesantniju nego što je bila do sada“.
O svojoj zemlji ima samo reči superlativa i ma koliko mu prijala za život, fudbalski je Evropa kilometrima ispred. Zato je u svom poslu morao na „stari kontinent“ pre nego što se jednog dana vrati u rodni Daedžon, peti najveći grad Južne Koreje. Upravo zbog fudbalskog razvoja igrača i kao posledica, tima Južne Koreje, zove fudbalere da se oprobaju u Evropi.
„Što se mene tiče, to je savršena zemlja za život jer sam odande, ali kao fudbaler… Ima mnogo talentovanih igrača od malih nogu i voleo bih da dođu u Evropu, da osete mnoge stvari i podignu zajedno južnokorejski fudbal i reprezentaciju, pošto verujem da imamo kvalitetne i strastvene, ambiciozne fudbalere. Južna Koreja je lepa zemlja za život, ali nije loša ni za fudbal, bar reprezentativno, pokazali smo u Kataru da možemo da uradimo nešto posebno“.
Na najbolnije pitanje o grupnoj fazi Lige šampiona, u kojoj je Zvezda imala samo bod, iako se očekivalo bar treće mesto i pobeda nad Jang Bojsom, Hvang je podeljenih osećanja.
„Zaslužili smo bolju poziciju u grupi, imali smo mnogo šansi za golove i protiv Sitija, protiv Lajpciga i Jang Bojsa kod kuće i na strani, ali u Ligi šampiona ako ne pogađaš iz lakih šansi… ako to ne radiš, gotov si. To sam naučio iz utakmica Lige šampiona, ali rekao bih da nismo imali tako loš nastup generalno. Igrali smo dobro u nekim, nismo bili tako dobri u nekim drugim utakmicama, to je fudbal i ako hoćemo nešto u Ligi šampiona, moramo da budemo bolji u završnoj trećini i u odbrani, da bismo nešto uradili“, jasan je Hvang.
Zvezda je završila na drugom mestu Superlige iza Partizana u jesenjem delu šampionata, što ne menja ambicije za nastavak sezone.
„Imam azijski kup u Kataru u januaru i februaru i voleo bih da tamo osvojimo trofej, prvi posle šezdeset godina u istoriji Južne Koreje i voleo bih da to uradim. Voleo bih da osvojim i dva trofeja za koja smo konkurentni u ligi i Kupu Srbije“, zaključio je In Bom Hvang.
BONUS VIDEO: „Delije“ napravile korteo i krenule ka stadionu Jang Bojsa
