0
Ilija Petković, poslednji selektor Srbije i Crne Gore, prisetio se okolnosti u reprezentaciji koje su vladale 2006. godine pre i tokom Svetskog prvenstva u Nemačkoj.
Bivši selektor u razgovoru za Sportklub se osvrnuo na selektorske dane i atmosferu koja je vladala uoči i tokom Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine.
PROČITAJTE JOŠ
„Pomen Svetskog prvenstva 2006. godine je čačkanje u moju najbolniju tačku. Imao sam ideju da po završetku kvalifikacija predam ekipu i odem. Kad dobijete rivale kao što su Argentina, Obala slonovače, Holandija, to su inspirativne utakmice, igrači vole takve duele. Međutim, ušli smo u blato pred svetsko prvenstvo. Od kvalifikacione utakmice protiv Bosne i Hercegovine pred punim stadionom i njenog završetka počela je da opada ozbiljnost igrača. Kad krenete na takmičenje kao zemlja, a znate da od te zemlje u povratku više nema ništa, niko nema motiv da pruži sve od sebe. Razdvojli smo se od Crne Gore te godine i atmosfera je bila veoma tužna. Nije postojao motivacioni momenat. Bilo je igrača koji kad im kažem da uđu sa klupe odgovore da neće. Nije bilo svrhe. Pokvarili su se i međuljudski odnosi jer nije postojao način da ih kaznimo“, prisetio se Petković.
Posebnu prašinu podigla je odluka Ilije Petkovića da na spisak putnika za nemačku uvrsti i sina Dušana, što je naišlo na brojne osude medija i javnosti.
„Imao sam osećaj da su jedva čekali da mi se tako nešto desi da bi mogli da udaraju po meni. Do tog trenutka sam bio simpatija medija, međutim kad je došlo do tog momenta sve se promenilo. Šta sam ja to pogrešio? Da li sam sina iz mehaničarske radnje doveo da igra fudbal? On je bio učesnik kao i svi ostali, čak je igrao za dobar tim, u Nemačkoj je bio jedan od igrača izabranih u reprezentaciji stranaca, a nisam imao nikakve veze sa Nemačkom niti sam imao vezu. Sad kada se prisetim svega mnogo mi je teško. Napravio sam strašnu grešku, bez obzira na državu koja se raspadala i sve, morao sam zajedno sa svojim sinom da se vratim kući. Trebalo je da ga uhvatim pod ruku i da se vrtimo kući. Postoji izreka „poginuo bih za svoje dete“, ja to nisam pokazao i zbog toga mi je teško i dan danas krivim sebe“, otkrio je Petković.
