Haris Džinović Prvi osnovni sud Foto: Antonio Ahel/ATAImages.

Haris Džinović i Melina razveli su se nakon što su 22 godine proveli u zajednici, a posle razvoda popularni pevač obelodanio je detalje odnosa sa modnom kreatokom u medijima, gde je opisao kako njihov brak godinama unazad nije funkcionisao, za šta je optužio bivšu suprugu. To je navelo mnoge da iskopaju detalji koji su bili malo poznati o čuvenom pevaču.

Posle brojnih izjava Harisa Džinovića, sukob bivših supruga je eskalirao kada je u ponedeljak uveče Melina upala u porodičnu vilu na Senjaku gde pevač živi sa ćerkom Đinom i sinom Kanom.

Nakon što je Melina ušla u porodičnu kuću, pevač ju je prijavio policiji, a potom su oboje završili na saslušanju, a prvobitno im je izrečena hitna mera zabrane prilaska jedno drugom.

Džinović je čak dva puta bio izbačen iz škole, o čemu je govorio u emisiji „Balkanskom ulicom“.

„Moji roditelji su bili intelaktualci, fakultetski obrazovani. Majka mi je kupila harmoniku, zaljubio sam se u to, počeo da sviruckam. Međutim bilo je tu drugih preokupacija, fudbal, gimnastika, a na kraju je moralo da se ide u školu. Nisam pretjerano volio školu, moram priznati. Fudbal, skijanje i gimnastiku sam voleo. Sve što nije vezano za školu. Nisam bio loš đak, s obzirom na to da se fudbal odavno isprečio, kao klinac sam bježao iz škole na trentinge, pa kada sam otišao u gimnaziju isto. Tada sam svaki dan bježao na treninge. Imao sam masu neopravdanih i bio izbačen iz škole. Nisam jednom, dva puta, ali su me ponovo vratili. Jedno polugodište sam išao u večernju školu da bi mogao da završim dva razreda za jedan, pa da bi mogao da se upišem sledeće godine, to se tiče uglavnom gimnazije“, rekao je Haris u emisiji “Balkanskom ulicom”.

Na tome se nije zaustavio, te je otkrio kako je to podnela porodica.

„Mojoj majci je bio uglavnom teško. Znate one kafe po komšikluku, moja majka nije imala šta reći kada pitaju za sina i školovanje, ali kada sam krenuo sviram počeo sam da zarađujem. Svirao sam harmoniku u jednom folklornom ansamblu i tada zaradio jedan od prvih honorara. Imao sam platicu sa šesnaest godina. Bilo je nešto od mene, nije to kako je tada izgledalo roditeljima.“

Tokom 1992. godine je spakovao kofere i krenuo Francuske. Najpre u Sent Tropeu, zatim dve godine u Kanu i na kraju čak 12 godina u Parizu.

„U Parizu sam ostao dvanaest godina, prijatelj i ja smo kupili kafanu da bi pili i da nas posle ne bi terali konobari kada je fajront. Nikada nisam mislio niti imao namjeru da mikrofon zamenim tanjirom. Ali da imamo kafanu u kojoj ćemo piti do kada hoćemo i da mi sebi napravimo fajront. Imali smo tada mogućnosti, pa smo je mogli priuštiti sebi. Nije bila aman zaman skupa. Radila je fino, ali ja sam najveći krivac što nije ostala do danas ili ostala duže do tri godine. Zato što sam bio najbolji gost tu. Kako god dođe neko rekao sam “račun meni”; “ovo ide na mene”; ”ovaj ne mora platiti” i sve tako u krug. I na kraju kada dođe dan pitam koliko smo zaradili, a on kaže šefe imamo samo za nabavku. Tako da smo morali prodati tu kafanu i to je era o kafani“, objasnio je Džinović u emisiji.

BONUS VIDEO Maradona – fudbalski čarobnjak iz Buenos Ajresa

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar