Gospodine Antiću, hvala za sve

Nema tog ljubitelja fudbala koga juče nije potresla vest iz Madrida. Mene, tebe, vas... One koji su ga poznavali - pogotovo, pa i one koji ga nisu lično znali.Otišao je Radomir, otišao je i Antić, ali takve veličine, zapravo, nikada i ne odlaze, kako je to lepo rekao "njegov" kapiten Dejan Stanković.I to što je o sebi umeo da priča u trećem licu, radio je šmekerski, na gospodski način. Zaslužio je Mister da se priča i piše o njemu...Pamtiće se kako je, kao niko, ujedinio fudbalsku Srbiju, kako je narod na tom putu ka Južnoj Africi imao osećaj ponosa, jedinstva i želje da bude uz reprezentaciju. Koliko god se neki trudili, više tako nije bilo kada su "orlovi" u pitanju.https://youtu.be/mD_un55ulBUIpak je Antić imao to "nešto" u sebi što je i kod dva miliona selektora u našoj zemlji izazivalo slogu i zajedništvo. Svi su bili za njegovih 11, njegov način igre, za sve što zamisli, jer je svima srce u istom ritmu lupalo za uspeh Srbije.Otišao je u 71. godini, ovu utakmicu, nažalost, nije dobio, kako se nadao i Predrag Mijatović, o čemu je pričao za Nova.rs, jer je bio večiti borac.Svi znaju da je jedini trenirao tri najveća španska kluba, zato su se iz njegovog Atletika, Reala i Barselone biranim rečima oprostili od bivšeg trenera.Zato su brojni igrači širom Španije, među kojima su velikanu kao što su Iker Kasiljas ili Serhio Ramos, bili potreseni i emotivni. Zato naši fudbalski asovi nisu mogli da dođu sebi od bola i tuge koji su ih obuzeli.Zato, gospodine Antiću, hvala vam za sve. Za veru, za nadu, za osećaj ponosa i sreće dok smo gledali reprezentativni fudbal. Neka vam je večna slava.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram