0
Tuc, tuc, tuc... I tako sve dok vam bubne opne ne probije. Čim to čujete, znate da se približavate fan zoni u Dohi.
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Mapa vam pokazuje da ste u delu grada koji zovu Korniš, usred parka odakle pogled uvis puca ka neboderima ovog, inače peskovitog i raštrkanog grada.
Ako baš hoćete da uhvatite lepu panoramu, biće vam potrebno do desetak minuta hoda odatle da izađete na nešto što liči na „Beograd na vodi“, samo urađeno sa malo više smisla. I mnogo duže od obale koja prati reku Savu u srpskom glavnom gradu.
REPORTAŽA IZ OFSAJDA
Verujte na reč, ne treba vam to posle obilaska fan zone, jer samo dok prođete onu „zmijicu“ od metalnih ograda, već vas zabole noge.
Na gotovo svakom od ulaza, svuda, nalazi se pult sa obezbeđenjem i skener gde morate da skidate stvari i stavljate ih u plastičnu posudu kao na aerodromu.
Ništa drugačije nije ni na ulazu u fan zonu gde se okuplja po nekoliko desetina hiljada ljudi svakog dana.
Tamo ih je bilo bar 30, 40 hiljada u utorak uveče kada su se svi uz bitove izvođača „Diplo“ zagrevali za meč Francuske i Australije.
U jednom trenutku čujete neki grub zvuk elektronske muzike, posle kog na scenu izlazi čovek obučen u tradicionalnom maniru i pokušava da animira publiku, pa pita Francuze da dignu ruke, pita i Brazilce da se jave, pobrojao je još nekoliko nacija pre nego se povukao i ustupio mesto razglasu sa kog je išla muzika Svetskog kupa.
Deo ljudi sedi na betonu, neki Brazilci i Saudijci zajedno igraju, jedno dete spava mirno na betonu u opremi Argentine iako sve oko njega trešti, a nešto kasnije momak u bojama Maroka trčeći nosi u rukama dres Francuske i slavi gol.
Deo navijača nosi čaše u kojima je preskupo plaćeno pivo. Prođe čovek koji drži u kartonu četiri takve čaše, ima skoro 60 evra u rukama, zamislite neko ga gurne i prospe.
Kad se prođe ulaz, sa leve strane pogled puca na veliki ekran ispred kog je bina i tu je smeštena većina ljudi.
Još dva velika ekrana su ubačena u fan zonu i svuda ima ponekog. Oni koji hoće da đuskaju, oni su u sredini, ovi koji bi da mirnije gledaju su sa strana ili dublje na ogromnom prostoru „Fan festivala“ kako ga zovu organizatori.
Kad se samo prati najširi put kroz zonu i prođu plato gde je glavna bina i još jedan ekran, dođe se do zgrade na kojoj piše „FIFA muzej“.
Unutra je zastakljeno najveće blago fan zone koja, mimo toga, podseća na mešavinu „Bir festa“ i „Egzita“ samo bez piva. Ili sa mnogo manje piva od uobičajenog. Osim ako nemate standard daleko bolji od srpskog, pa kao šeik možete da plaćate petnaestak evra po čaši.
Muzika kao sa novosadskog, atmosfera i prostor više neodoljivo podsećaju na sve ono sa beogradskog festivala. Nije tako loše, ali kažu iskusniji iz grupe srpskih navijača da je bilo i boljih fan zona. Navode kao najskoriji primer onu iz Moskve gde je sve vrvelo kao u košnici.
U FIFA muzeju između ostalog stoje dres Marija Zagala, akreditacija Zinedina Zidana iz 1998, dres Ronalda sa Mundijala 2002. I sve je to samo deo blaga koje se nađe u muzeju.
Posle toga sve bude manje ili više – šala. Te stoni fudbal, te „lejzi begovi“, tereni za mali fudbal, basket, pa čak i „ziplajn“ kao deo stvari kojima možete da prekratite sebi vreme u fan zoni.
Osim što možete naravno da gledate i svaku od utakmica u prenosu uživo, ako za njih već nemate obezbeđene karte. Video je odličnog kvaliteta.
Katrani su u deo prilagođen za navijače stavili i ambulantu za prvu pomoć, zlu ne trebalo, pa većina stvari koje možete da tražite, već je obezbeđena. Vaše je samo da u džep stavite dovoljno novca za piće jer i običan gazirani sok od 350 mililitara košta 15 rijala ili četiri evra.
Poređenja radi, piće je tokom finala Lige šampiona pre nekoliko godina u Madridu na stadionu bilo samo evro više. Nema više nigde zabave za male pare, naročito ne u Kataru.
Bar se ono što je najbitnije ne naplaćuje, pa sa lepim uspomenama izađete iz muzeja gde je poneki predmet sa svih svetskih prvenstava, a to ne košta ni pet ni petnaest evra, neprocenjivo je.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Pele, Maradona i pehar koji je izmakao Moši i Tirketu usred „geta“ u Dohi
