0
Navijači bi uskoro mogli da se nađu u netipičnoj situaciji. Ukoliko žele da gledaju svoj voljeni klub, moglo bi se desi da moraju da putuju i više od 7.000 kilometara (tolika je vazdušna udaljenost između Londona i Dubaija)...
Kako se to dešava? Pa, sport u Evropi je krenuo za stravičnom jurnjavom za novcem, a ukoliko to znači da bi i neke utakmice trebalo izmestiti sa prostora Starog kontineta to ne predstavlja nikakav problem.
Ovakav trend postoji već godinama, pa su tako Italijani održavali fudbalski Superkup u Dohi, Peking, Šangaju, Rijadu i Džedi (ranije čak i u Tripoliju i Nju Džersiju), dok su Španci za Superkup igrali u Tangijeru, Džedi i Rijadu. To je obrazac koji je lako prepoznati koji govori da je poznato gde se u ovom trenutku nalazi najviše novca za sve na Bliskom Istoku.
PROČITAJTE JOŠ
Sve to govori da bi u budućnosti moglo da se desi da navijači moraju da prođu po pet, šest, sedam hiljada kilometara kako bi stigli na Bliski Istok, gde ne bi čak mogli ni da piju pivo i imaju mnoge slobode kao u Evropi, i da bi morali da potroše mnogo, mnogo veće količine novca.
I to dolazi u trenutku kada se nemački navijači i dalje bune kod UEFA ukoliko ulaznica za gostujući meč košta više od 70 evra.
Ipak, globalizacija je učinila da su granice Evrope premale i da se profit krije sada u pustinji. Tako je i u slučaju Lige šampiona, što je bio svojevrsni šok za sve navijače, ali i u slučaju Evrolige koja sve više naginje ka ideji da Dubai postane deo elite. Gotovo da više nema dileme oko igranja Dubija u Evroligi, a najvažnije ostaje da li od sledeće ili sezone 2025/2026, u trajanju od pet godina. Evroliga je na sastanku prihvatila ekonomsku ponudu Dubaija, ali postoji još detalja oko kojih treba da se usaglase članovi elitnog takmičenja.
Najrealnije je da klub iz Dubaija uđe u Evroligu od sezone 2025/2026, samo i dalje postoji mogućnost da se priključi već od sledeće sezone ako stigne da se sve organizaciono i logistički reši. Pod tim se podrazumevaju svi detalji oko oko putovanja, troškova istih, dvorane u kojoj će igrati utakmice kao domaćin, te odlaska navijača na gostovanja, oko kojih klubovi još treba da se usaglase saznaje Nova.rs. Dakle, možda već sledeće godine bi trebalo planirati gostovanje u Dubaiju umesto u Nemačku ili Francusku…
I to nije sve, taj trend je sa nešto drugačijim pobudama postao aktuelan i u fudbalu. UEFA pokušava da pronađe model da dođe do neshvatljivog novca (ukoliko pođemo od premise da ogroman novac već ima) i da tako uguši svaki pokušaj Superlige za odmazdu. Najmanje jedno finale Lige šampiona će se do 2030. godine odigrati u Abu Dabiju. Evropska kuća fudbala potpisala je ugovor od 2,4 milijarde evra, a u sklopu saradnje sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata kao vid borbe protiv najvećih pretnji Superlige, Saudijaca i UEFA odlučeno je da je Evropa postala premala za Ligu šampiona.
Ovaj ugovor je pokušaj UEFA da sanira štetu i da uništi klicu Superlige koja i dalje postoji iako je trenutno pred Sudom pravde Evropske unije u Luksemburgu.
Očekuje se da Real Madrid, Barselona i Juventus ipak na kraju formiraju ligu sa četiri kluba iz Saudijske Arabije, te da će uz tihu podršku FIFA napraviti globalno takmičenje.
Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA, želi da obezbedi što je više novca kako bi odbio klubove od ideje da napuste Ligu šampiona i da nastupaju u Superligi. Očekuje se da ugovor bude ozvaničen 8. februara na sednici Izvršnog odbora UEFA. Grad Abu Dabi će dobiti čak i organizaciju Superkupa Evrope koji će se igrati u formatu Fajnal-fora, a za samo jednu utakmicu i njenu organizaciju je grad spreman da izdvoji 120 miliona evra. Dakle, Superkup Evrope je praktično prodat Abu Dabiju zbog toga što je ponudio ogromnu svotu novca.
Zbog čega se sada sve izmešta na Bliski Istok? Pre svega zato što zemlje bogate naftom pokušavaju da izgrade sebe kao turističko mesto ili da se rebrendiraju kao sportske destinacije, a ne kao mesta gde su ljudska prava u krizi.
Procena je da će od 2030. godine ključno svetsko tržište biti osa Afrika (koja popravlja ekonomski standard uz porast nataliteta i ukupne naseljenosti), Bliski Istok, onda Indija i Kina, dve najmnogoljudnije nacije na svetu.
Sve ovo će učiniti da će tržište početi da se prilagođava novoj realnosti, a četvrti biznis sveta (fudbal je jedna od grana u kojoj se okreće najviše novca) je odmah prigrlio priliku za nove finansijske podsticaje. I dok će biti neuporedivo više novca, pitanje svih pitanja je kako prodati ovu ideju navijačima. Teško da će biti mnogo njih koji će biti spremni da voze 70 sati do Dubaija ili Abu Dabija, ili onih koji će imati da izdvoje po dve, tri hiljade evra zbog voljenog kluba.
Klubovi su odavno prerasli gradove i postali globalni, pa nema dileme da će klub navijača Čelsija u Rijadu ili simpatizeri Reala iz Džede jedva dočekati priliku da u svom komšiluku gledaju fudbalske velikane.
BONUS VIDEO Majstor Marko Rojs: 15 sezona, 15 sjajnih golova u Bundesligi
