Dok Englezi prave probleme na Evru se priča i o Titu

Sve što ti treba ovog leta – Budi deo zabave, budi pobednik. Mozzart Euroforija!

Doduše, kada su igrali polufinalni meč sa Holandijom, nigde ih nije bilo, a bila je to najbolja fudbalska žurka na ovom Evropskom prvenstvu na koju oni "nisu bili pozvani".

U nemačkim pabovima ili marketima koji prodaju pivo tokom ovog šampionata može da radi samo hobotnica, jer želje i ambicije engleskih navijača daleko nadmašuju radne kapacitete čak i vrednih domaćina.

U Fan zoni i oko nje, na stanicama metroa, flaša i plastike na sve strane. Baca se nemilice.

U blizini Fan zone kod Brandenburške kapije prilazimo radniku koji pokušava da se izbori s otpadom i ubacujemo mu u kantu našu plastičnu ambalažu.

"Vi se Nemci, zar ne", pitao nas je na nemačkom, pa zatim i preveo kad je saznao da nismo.

Jer ko još, zaboga, baca smeće u kantu osim Nemaca.

"Ne, iz Srbije smo", odgovaramo.

"O, pa gde ste prijatelji", obraća nam na srpskom, tako smo bar zaključili u prvom trenutku, a onda smo i mi shvatili da je, ipak, u pitanju "maternji".

"Ja sam iz Albanije, iz Tirane, došao sam ovde pre deset godina", počinje priču, a onda skreće razgovor na poznate balkanske teme.

"Politika je kurva, Edi Rama živi u kući od šest miliona evra, a mi u Albaniji radimo za deset. I taj vaš... Oni su prijatelji, lepo žive dok mi nek se bijemo. A, mi smo susedi", slušamo već trista puta ispričanu priču.

"Dobro, nego kako tako dobro znaš srpski", pitamo sagovornika.

"Majka mi je iz Tuzle. Otišla davno za Albaniju i tamo se udala. Ali, odem povremeno tamo. Dolazim inače često i u Niš, tamo radim na svadbama. U Nemačkoj nisam mogao da dobijem papire, pa sam radio na "baušteli", ali su me uhvatili i sad da ne bih dobio neku zabranu radim ovo, tu me niko ne dira".

"A, kako se zoveš", pitamo zarad reportaže.

E, tu je već prestalo poverenje i "prijateljstvo". Jer zašto ga pitamo za ime? Da li ćemo da ga prijavimo? Ovde se svi plaše policije i deportacije.

Razgovor, naravno, nije mogao da se završi bez politike.

"I znam sve o Titu! Vi ste imali sreće. Nama je Enver Hodža zatvarao granice i gradio bunkere, a Tito je tražio prijatelje u svetu, tamo gde je mogao", otpozdravlja nas sagovornik sa stisnutom pesnicom.

Da, baš smo se usrećili.

Kamo sreće da nas takvi, i oni koji se s njim danas upoređuju, više ne usrećuju.

I dan se na Evru često završavaju onako kako i počnu, s nekom gužvom oko Engleza.

Jedno mirno veče u Berlinu, u poznatom Fridrihštraseu, u trenutku se pretvorilo u gužvu. Ostrvljani su ponovo vređali Nemce, pevali su pesme koje su čak nervirale i priličan broj njihovih navijača i koji su negodovali. Domaćini su momentalno zabranili točenje alkohola, muzika je ugašena, lokali ispražnjeni.

I to je Evro.

Kao i nepregledna kolona automobila koja je prošla Aleksandarplacom, još jednim popularnim mestom Berlinaca, sa palestinskim zastavama. I duplo većom policijskom pratnjom.

BONUS VIDEO Fantazi tim - Izmene za polufinale