Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Enver Alivodić završio je igračku karijeru u prošloj sezoni, a sada je za klupski sajt Vojvodine evocirao uspomene na dane u Novom Sadu.

Enver Alivodić važi za legendu superligaškog fudbala, a možda i najbolje dane imao je 2014. godine, kada je vodio Vojvodinu do prvog pehara Kupa Srbije u klupskoj istoriji.

PROČITAJTE JOŠ

Bio je strelac gola u finalu protiv Jagodine, usput je igrač koga su navijači uvrstili u idealan tim Vojvodine u protekloj deceniji.

Nakon što je na kraju prošle sezone završio karijeru, on se preselio u Dansku, ali i odatle prati šta se dešava u vezi sa njegovim bivšim klubom.

„Da, tačno je da sam se nakon završetka karijere sa porodicom preselio u Dansku. Moja žena i deca su danski državaljani i, nakon određenog razmišljanja o tome šta i kako ćemo dalje, odlučili smo da se preselimo ovamo. Iskreno, ja sam i dalje u fazi prilagođavanja, sređivanja papira i sličnih stvari, pa još uvek nisam odlučio šta ću i čime ću se dalje baviti. Za sada, imam samo neke ideje i razmišljanja, ali tek u narednom periodu ću doneti neku konkretnu odluku“, rekao je Alivodić.

On je imao zavidnu igračku karijeru, igrao u Srbiji i inostranstvu, počeo i završio u njegovom Novom Pazaru, ali je utisak da je najblistavije trenutke imao u dresu Vojvodine.

„Vreme provedeno u Vojvodini je definitivno najbolje u mojoj karijeri i taj period nikada neću zaboraviti. Tada sam igrao na najvišem nivou i sigurno pružio najviše tokom čitave karijere. Ipak, mnogo sam srećan i zbog toga što sam karijeru završio u mom Novom Pazaru. Tu sam i počeo sa fudbalom, pa mislim da je bilo najprirodnije da tu i završim, jer Novom Pazaru dugujem za sve ono što jesam i što sam kasnije napravio u karijeri“, ističe Alivodić.

Pored Vojvodine i Novog Pazara, on je nastupao još za Radnički Niš, Čukarički, BSK Borču, EN Paralimniu (Kipar), Njukasl (Australija), Napredak i Apolon Smirnis (Grčka).

„Što se moje karijere tiče, iskreno, ništa ne bih menjao. Finansijski možda nisam prošao onako kako to žele mnogi igrači, ali iskustvo i prijateljstva koja sam stekao se ne mogu izraziti novcem, bar ja to tako gledam. Eto, nakon što sam otišao iz Vojvodine, od Vošine publike sam uvek dobio aplauz kad god sam došao u Novi Sad, a za mene je to vrednije od bilo kog novca“, napominje Alivodić.

Klub prati i sada redovno, nada se novim uspesima.

„Naravno da pratim Vojvodinu i to sigurno neću prestati. Mislim da ovaj sadašnji tim ima kvalitet za mnogo veće domete, što je i pokazao svojim rezultatima. Trener Lalatović radi izvanredan posao i tu neverovatnu energiju prenosi na igrače, što se vidi na terenu, jer momci ginu i bore se za dres koji nose do poslednje kapi znoja. Finale Kupa protiv Partizana je bilo neverovatno i neizvesno do samog kraja, a momci su nakon penala, što je najslađe, zasluženo osvojili pehar i tako ponovili ono što smo mi uradili 2014. godine“, rekao je Alivodić, dodavši da se nada prilici da pozdravi navijače u nekim lepšim vremenima, nakon pandemije koronaviusa.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar