Najzanimljiviji deo evrokupova konačno je krenuo. Nakon jesenje grupne faze, krenuli smo sa eliminacijama gde se iz runde u rundu smanjuje broj kandidata za trofeje do konačnog pobednika, a već prvi mečevi su nam doneli primere na koje bi srpski fudbal mogao da se ugleda.
Na stranu Liga šampiona gde je došlo vreme da se sudare najbolji od čega smo i dalje svetlosnim godinama daleko, iako nam je Kopenhagen pokazao da to nije nemoguća misija i da je čak pošteno namučio Mančester siti, ali dva preostala slabija takmičenja donela su nam neke zanimljive mečeve i rezultate.
Ali, pre ulaska u priču na koju smo se u naslovu osvrnuli, da se podsetimo kako su naši klubovi izgledali na evrosceni. Skupi projekat Crvene zvezde se raspao u Ligi šampiona i ekipa je završila četvrta u grupi u kojoj je Jang Bojs ostao korak ispred u borbi za treću poziciju i evorpsko proleće. Ako su Mančester siti i Lajpcig prevelik zalogaj, Švajcarci su morali da budu ostavljeni na začelju, a mi sada da pričamo o evropskom proleću, pogotovo što Zvezda već sezonama unazad kao klub igra redovno u grupnoj fazi nekog od takmičenja i nedostatak iskustva ne može da bude opravdanje ni za upravu ni za tim.
Konfuzni i prekasno skockani Partizan se blamirao u dvomeču sa danskim Nordsjelandom i propustio priliku da iskoristi sjajan koeficijent i da kao nosilac dobije grupu koja bi mu donela treće proleće u nizu u Ligi konferencija, dok su epizode Čukaričkog i TSC-a bile mahom za zaborav u rezultatskom smislu jer je u ovom trenutku sve ovo bio preveliki zalogaj, mada je tim iz Bačke Topole na momente pokazao da ima materijala za budućnost.
Vratimo se sada na aktuleni trenutak i ono što smo videli u prvim mečevima plej-ofa sva tri takmičenja. Dok Liga šampiona ima svoj tempo i nisu kompletirani svi parovi i gde smo mogli da vidimo kako Kopenhagen koji je prošao grupu sa Mančester junajtedom i Galatasarajem sjajno parira Sitiju, u preostala dva takmičenja je bila druga priča.
Jang Bojs je doživeo ubedljiv poraz od Sportinga na svom terenu sa 3:1 u Ligi Evrope, dok je Frajburg koji je bio u grupi sa TSC-om napravio odličan rezultat na gostovanju Lansu gde je odigrao bez golova, ali je najzanimljvija bila pobeda sjajnog Karabaga.
Tim iz Azerbejdžana je deklasirao portugalsku Bragu u gostima sa 4:2 i napravio veliki korak ka osmini finala drugog po jačini evropskog takmičenja. Ekipa koja po specijalizovanom sajtu „Transfermarkt“ vredi tek nešto iznad 14 miliona evra, razbila je sjajan portugalski tim čiju smo snagu mogli da vidimo i u duelima sa TSC-om. Na papiru, radi se o jačem timu od Jang Bojsa koji Zvezda nije uspela da nadigra u grupnoj fazi, a da ne pričamo o razmerama ulaganja srpskog i azerbejdažnskog višestrukog uzastopnog šampiona.
Karabag je za razliku od Zvezde svoj put do ozbiljne ekipe morao da gradi težim putem. Ako ništa drugo, onda zbog činjenice da je koeficijent lige iz koje dolazi mnogo niži i morao je da krene iz mnogo nižih runda. Iako je i Zvezda pre nekoliko godina kretala od najranije faze, razlika je u tome što je to bila više posledica lošeg klupskog koeficijenta i lošeg perioda u klubu nego loše početne pozicije koju je kao liga imao Azerbejdžan.
A Karabag iz godine u godinu podiže lestvicu i uči.
Tako su pre dve godine uspeli da obezbede svoj prvi plasman u prolećni deo evrokupova i da u dvomeču budu eliminisani od sjajnog Olimipka iz Marselja.
Iskoristili su dobru poziciju i rutinski zajedno sa Bazelom prošli grupu sa Omonijom i Kairoatom i pokazali kako se rutiniraju slabiji rivali.
Prošlu sezonu su igrali u jačoj Ligi Evrope i u jakoj grupi sa Frajburgom, Nantom i Olimpijakosom završili kao treći sa samo bodom manje od drugoplasiranog tima što im je bilo dovoljno za drugo proleće u nizu u Ligi konferencija gde su tek na penale ispali od Genta.
Dakle, još jedan korak više ako se uzme težina rivala i podebljavanje klupskog koeficjenta. To im je u izuzetno jakom takmičenju Lige Evrope ove godine donelo povoljnosti u vidu prolazne grupe u kojoj je dominirao Bajer iz Leverkuzena, a Karabag opet relativno rutinski iza sebe ostavio Haken i Molde i došao u priliku da sada izbaci jedan moćan tim.
Dakle, još jedna godina u kojoj korak po korak idu napred, a da nema velikih ulaganja, ali se ekipa pametno gradi, dobro skautiraju stranci pre svega na afričkom tlu koje je i te kako dostupno i srpskim klubovima gde se nalaze nebrušeni biseri i dobri sistemski igrači, a istovremeno razvija i klub i klupska infrastruktura.
Ako pogledamo Ligu konferencija, onda možemo da vidimo još dobrih primera iz kojih bi mogli da učimo.
Dinamo uspešna transfer politika decenijama je opevana kao neprevaziđena i da nije mutne upravljačke strukture i korupcijskih problema svojstvenih balkanskom podneblju, tim iz Zagreba bi daleko odmakao i u evropskim razmerama.
Ipak, posle sezona neuspelih, ali redovnih učešća u Ligi šampiona, klub je počeo da u primerenijoj konkurenciji pokazuje sposobnost da se nosi sa ozbiljni evropskim timovima.
Tako je uprkos sezoni koja je daleko od idealne za standarde Dinama, ekipa u plej-ofu Lige konferencije pobedila sjajni Betis na strani sa 1:0 i došla u dobru poziciju da prođe dalje u takmičenju koje nudi priliku za ozbiljne evropske rezultate.
Svi se sećamo kada je pre tri godine klub iz Zagreba stigao do četvrtifanala i izbacio Totenhem, da bi sezonu nakon toga prošao grupu Lige Evrope ispred Rapida iz Beča i Genka i u sjajnom dvomeču zamalo ispao od kasnijeg osvajača Sevilje, dok je prošle sezone ispao u grupnoj fazi Lige šampiona u konkurenciji Čelsija, Milana i Salcburga i uspeo da pobedi londonskog giganta i osvoji više bodova nego Zvezda ove godine.
Ove sezone je posle loših kvalifikacija upao u grupu Lige konferencija koju je rutinski prošao, a sada pokazao da ni ekipe iz Lige petice nisu bauk, kao što je to pokazivao i prethodnih godina.
U kontekstu priče, stavimo rezultate Partizana koji jeste ispao od u tom momentu nezgodnog Nordsjelanda, ali je u prethodne dve sezone ranije u prolećnom delu ispadao od Šerifa i tada odličnog Fejenorda, ali ipak od ekipa koje nisu rang ovog Betisa ili na primer Totenhema.
Ako dodamo da Nordsjeland uprkos nekim sjajnim mečevima nije prošao grupu sa Fenerbahčeom i Ludogorecom koja jeste bila teška, dolazimo do zaključka da je problem ipak u strategiji i funcionisanju naših klubova i nedostatku mentaliteta da bi se igralo sa najboljima.
Lekcije su ovo koje bi mogle da posluže kao primer u kom pravcu treba ići, pogotovo ovaj primer Karabaga, a ostaje da se vidi da li to mogu da shvate i u srpskim klubovima. Ako ne večiti, onda možda TSC koji ima potencijal za ozbiljnu priču.
BONUS VIDEO Mura vs Maribor, prekid