0
"Putuj Evropo i nemoj čekati na nas", često su citirani stihovi Đorđa Balaševića koji savršeno funkcionišu u kontekstu srpskog fudbala. Nakon završetka mučnih kvalifikacija za evrokupove, četiri srpska kluba su ostvarila samo jednu pobedu uz devet poraza i gol razliku 6:25.
Poražavajuće deluje podatak o učinku u ovim kvalifikacijama zemlje koja je pompezno najavila istorijsku sezonu sa pet klubova u Evropi, pa se kao priviđenje čine tri kluba u grupnoj fazi.
PROČITAJTE JOŠ:
Da UEFA nema specifičan sistem koji nagrađuje klubove koji kreću iz jačih takmičenja, sve bi spalo na Crvenu zvezdu. Mada, srpski šampion nije morao da igra kvalifikacije i tako je izbegao neprijatno čistilište evropskog fudbala.
Zbog toga i TSC i Čukarički imaju priliku da kroz grupnu fazu Lige Evrope i Lige konferencija poprave utisak, ali je strepnja o novom debaklu veća od nade.
U suštini, Čukarički i TSC su iskoristili očajnu prošlu sezonu Partizana i sjajan koeficijent koji su večiti skupili u Evropi za celu ligu i kao nagradu dobili priliku da se odmere sa klubovima iz najjačih liga a da to nisu na terenu zaslužili.
Debakl Partizana je posebna priča. Stanje u klubu je kriminalno, više se priča o smeni uprave, nego o samoj igri koja izgleda čemerno i nije primirisala ozbiljnom fudbalu.
Partizan se protiv Nordsjelanda izblamirao kao nikada u svojoj istoriji, ne toliko rezultatski koliko osećajem da crno-beli nikada nisu izgledali nemoćnije.
Nogu neuspesima u Evropi je povukla nemoćna Vojvodina koja je rezultatski još i dobro prošla. Dva poraza od 2:1 od najslabijeg APOEL-a u poslednjih desetak godina nisu izgledali blamantno, ali igra i nemoć na terenu jesu.
Nastavio je TSC koji je u dva meča protiv Brage primio sedam golova i izgledao kao tim petlića u meču protiv seniora.
Nije ga sreća mazila ni u grupnoj fazi pa ga čeka pakao protiv Vest hema, Volfsburga i Olimpijakosa i bojazan od novih šest poraza i surve demonstracije tužne realnosti domaćeg fudbala.
Čukarički je nakon naoko pristojnog poraza od 3:1 u Atini, dobio još jedan težak šamar u revanšu u Leskovcu na stadionu prepunom srpskih navijača koji su navijali za goste.
Žreb ni njih nije mazio, pa ih čeka paklena grupa sa Fjorentinom, Genkom i Ferencvarošem.
Partizan je morao da izvuče čudo protiv anonimnog Sabaha samo da bi prošao treću rundu kvalifikacija trećerazrednog evropskog takmičenja, da bi potom bio ponižen od strane danskog Nordsjelanda, ekipe koja je primer kako bi trebalo da posluje klub van najjačih liga.
Pet golova u Danskoj i tek jedan u Beogradu najmanji su problem bili u igri crno-belih. Danci su učinili ekipu Igora Duljaja potpuno bespomoćnom i surovo ogolili raspad u klubu koji traje već godinama.
Tako smo došli do bolne istine da Srbija ima maksimum kvalitet za dva tima u Evropi, i to samo kada su večiti na svom vrhuncu.
Sve ostalo, samo je velika zabluda, jer pet timova na startu sezone u evrokupovima nije nikakav plod ozbiljnog rada, nego posledica okolnosti i sistema po kojem UEFA organizuje svoja takmičenja.
Jednostavno, fudbal se menja i napreduje čak i manjim ligama što je pokazao Nordsjeland, dok srpski klubovi stoje u mestu.
Otuda i oduševljenje Zvezdom koja pod Barakom Baharom igra brzo u presingu, i liči na moderan klub. Ispostavilo se to kao incident u srpskom fudbalu. Zato smo tu gde jesmo i služimo drugima za popravljanje gol razlike.
BONUS VIDEO: Spasavaj se ko može – roj pčela prekinuo fudbalski meč
