0
Avgust za zaborav.
Pred početak sezone 2023/2024, najčešći termin koji je bio u upotrebio jeste „istorijska“, s obzirom na to da je čak pet timova bilo u poziciji da se nada plasmanu u grupnu fazu nekog Evrokupa.
Dve nedelje kasnije, sve sluti na totalni debakl.
PROČITAJTE JOŠ...
Pođimo redom…
Srbija je – što zbog rezultata Crvene zvezde i Partizana prethodnih godina u Evropi, što zbog izbacivanja timova iz Rusije iz evropskih takmičenja – došla u poziciju da kao 11. na rang-listi UEFA u Evropu pošalje pet timova. Tako su na Marakani već nakon osvojene titule znali da će igrati Ligu šampiona, TSC je kao drugoplasirani imao u „džepu“ Ligu Evrope uz priliku da se nadmeće za elitno takmičenje, Čukarički će igrati plej-of za Ligu Evrope uz zagarantovano mesto u Ligi konferencija, dok su Partizan od trećeg, odnosno Vojvodina od drugog kola kvalifikacija gajili nadu da mogu do trećeg po snazi takmičenja u Evropi.
No, ta nada je bila kratkog daha, a nakon prvih pet mečeva sprskih timova u kontinentalnim kvalifikacijama rezultat je više nego porazan – nijedna pobeda, nijedan remi i čak pet poraza, uz ukupnu gol-razliku 3-13.
Vojvodina je protiv APOEL-a iz Nikozije dobila težak, ali nikako nepremostiv zadatak da se domogne treće faze kvalifikacija za Ligu konferencija, ali su Novosađani odigrali dve katastrofalne utakmice. Kiprani su i na svom terenu i na stadionu „Karađorđe“ slavili 2:1, ali što je još bolnije za ekipu iz „sprske Atine“, Vojvodina je poražena bez da je praktično ispalila jedan „metak“. APOEL je dominirao čitavom tokom dvomeča, Vojvodina tek na momente pokazivala želju da ugrozi gol protivnika, pa su eliminisani od ekipe koja nije ni blizu kvaliteta potrebnog za iole ozbiljniji rezultat u Evropi.
Doduše, igrači Vojvodine su u ovaj dvomeč ušli svesni da je „biti ili ne biti“, a problem je ako takav dvomeč na red dođe početkom avgusta. Iz te perspektive, igrači TSC-a su imali svaki razlog na svetu da u mečeve protiv Brage uđu apsolutno rasterećeno, jer su imali zagarantovano mesto u Ligi Evrope šta god uradili protiv portugalskog velikana.
Pa uprkos tome, Braga je bila ta koja je delovala lepršavo, dok su fudbaleri TSC-a za 180 minuta fudbala delovali smušeno, zbunjeno, izgubljeno… U Portugalu je prva utakmica izgubljena 3:0 – OK, u neku ruku očekivano, pošto je Braga ipak osetno kvalitetnija i ima znatno veći rejting. Problem je u drugih 90 minuta. Igračima Brage bilo je potrebno 12 minuta – od 8. do 20. – da da postignu četiri gola, a propustili su još bar tri prilike da već na poluvremenu TSC-u nanesu istorijsku katastrofu, i to na krajnje, iz perspektive sprskog ljubitelja fudbala, otužan način, tako da su igrači iz Bačke Topole bili tek puki statisti, nemoćni da rivalu bar malo otežaju dolazak do mreže.
Nakon četvrtog gola Braga je stala, TSC uspeo da nekim čudom čak i smanji rezultat zahvaljujući majstoriji Marka Rakonjca.
Na sve to nadovezao se Partizan. Izabranici Igora Duljaja su, osokoljeni pobedom nad Vojvodinom u drugom kolu Superlige Srbije, otišli u Azerbejdžan kao „znatno iskusniji rival koji zna kako se igra Evropa“, no umesto rutinske pobede crno-belih igrači Sabaha su rešili da pokažu da sve te priče o iskustvu igranja u Evropi zapravo ne piju vodu savladavši crno-bele sa 2:0, uz pregršt propuštenih prilika za znatno ubedljiviji trijumf.
Ono što je simptomatično jeste da su i Partizan i Vojvodina i TSC pokazali apsolutne iste boljke – letargiju, neznanje i nemoć da se suprostave timovima koji – izuzev Brage – nisu ni blizu evropskog vrha. Čak je upitno i da li po kvalitetu spadaju u sredinu kontinentalnog fudbala.
Sreća u nesreći je to što ipak nije sve izgubljeno, jer Čukarički, ako ne prođe Genk ili Olimpijakos u plej-ofu kvalifikacija za Ligu Evrope, ima zagarantovanih šest utakmica u Ligi konferencija, dok TSC očekuje nadmetanje u Ligi Evrope, a Partizanu sledi 90 minuta tokom kojih će probati da nadoknadi minus od dva gola protiv Sabaha, što znači da vremena za promene još uvek ima.
Ono što, pak, ne ohrabruje pred nastavak evropskog puta jeste način na koji su timovi odradili prelazni rok.
Partizan je igrače iz inostranstva upitnog kvaliteta poput Andresa Kolorada, Patrika Andradea… zamenio igračima… pa, upitnog kvaliteta, jer veliko je pitanje da li Ksander Severina, Mateus Saldanja, Aldo Kalulu i Frenk Kanute imaju dovoljno fudbalskog znanja da crno-bele dignu iz „kanala“ u koji su porazom u Azerbejdžanu upali – na njima je da dokažu da nisu bez razloga dobili poziv tima iz Humske.
Vojvodina je ostala bez supertalentovanog Mirka Topića (otišao u Famalikao), klub je napustio i Uroš Kabić (potpisao za Zvezdu), Nemanja Nikolić se vratio u Partizan, Veljko Simić je pojačao Omoniju sa Kipra… To su četiri igrača koji su imali ozbiljnu ulogu prošle godine. Umesto njih stigli su Stefan Vukić iz TSC-a i Andrija Radulović, doskorašnja nada Zvezde od koje se već dugo čeka da napravi iskorak.
TSC je, pak, čini se najviše lutao. Otišli su brojni nosioci igre iz prošle sezone, poput Luke Ilića, Juga Stanojeva, Aranđela Stojkovića, gore spomenutog Vukića, te Petra Ratkova (potpisao za Salcburg za pet miliona evra), dok su u klub stigli Miloš Vulić, Miloš Pantović, Petar Stanić, Jovan Vlalukin, Uroš Milovanović, Marko Rakonjac je došao na pozajmicu… Dovoljno svakako da za Superligu kvalitet bude nadoknađen, verovatno i nadmašen, ali je duel protiv Brage pokazao da tim nije ni blizu potrebnog za Ligu Evrope, gde ih očekuju potencijalno još ozbiljniji rivali.
Nedostaje ekipi iz Bačke Topole ozbiljan štoper, nedostaje i ozbiljan zadnji vezni, nedostaje i jedan kreativan ofanzivac – najmanje – kako bi imali čemu da se nadaju kad počne borba za bodove u prvoj utakmici. Ukoliko, pak, ostane vera u aktuelni igrački kadar, teško je zamisliti bilo šta sem rezultatskog debakla za tim Žarka Lazetića.
Ovo je ujedno opomena za Čukarički, ali i (delimično) za Crvenu zvezdu.
Na Banovom brdu, izuzev trenera Dušana Kerkeza, nisu morali da se suočavaju sa ozbiljnijim kadrovskim promenama, na sve to su se i pojačali, ali je pitanje da li iko od novopridošlih sem Vukašina jovanovića ima dovoljno kvaliteta da igra grupnu fazu evropskog takmičenja. ni Gent ni Olimpijakos nisu na nivou Brage, te će poslužiti kao pravi test gde se trenutno nalazi ovaj klub u odnosu na Evropu, a vremena za dopunu će biti dovoljno (prelazni rok traje do 31. avgusta u Evropi a 15. septembra u Srbiji, prve utakmice na programu su u drugoj polovini septembra u Ligi Evrope i Ligi konferencija).
A što se crveno-belih tiče, četa Baraka Bahara bez zadrške gazi u Srbiji, iz ove perspektive teško je poverovati da bilo ko može da im se ozbiljnije suprotstavi u Superligi, ali je primetno da postoje određene pozicije gde bi dobro došlo pojačati tim, pre svega u veznom redu i napadu, kako bi u potpunosti spremni dočekali elitno takmičenje.
Za TSC i Čukarički ovo je velika škola, pogotovo ukoliko imaju ambiciju da i narednih godina igraju kakvu-takvu ulogu u Evropi, jer je na primeru tima iz Bačke Topole jasno da ovaj projekat zahteva mnogo truda i planiranja unapred, kako bi bila izbegnuta rezultatska katastrofa kakvoj smo imali prilike da budemo svedoci.
BONUS VIDEO Leo Mesi – fudbaler koji svakim danom nastavlja da ispisuje istoriju fudbala
