0
Kako je moguće da se niko time ne bavi?
Mlada selekcija Srbije doživela je neviđenu blamažu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstov kada je na gostovanju Engleskoj poražena sa 9:1 što je ujedno bio i najteži poraz srpskog reprezentativnog fudbala u istoriji.
Pored mnogo pitanja, taj meč je ponovo otvorio i jedno na koje nemamo odgovor više od deset godina. Šta se desilo sa bekovima u srpskom fudbalu?
Problem koji se odlično vidi i naprimeru seniorskog tima zbog kojeg selektor igra sistem kojim pokušava da taj problem smanji očigledno postoji i u mlađim kategorijama.
Tako je levog beka igrao Mitar Ergelaš inače krilni fudbaler i to prevashodno na desnoj strani, a desnog beka je igrao Viktor Rogan kojem to jeste prirodna pozicija, ali je do sada u dresu Čukaričkog igrao kao igrač sa klupe koji je na osam utakmica u proseku na terenu provodio nešto preko 30 minuta.
PROČITAJTE JOŠ
Ako se osvrnemo samo na seniorsku reprezentaciju, videćemo da od tandema Aleksandar Kolarov – Bransilav Ivanović nemamo bekove sposbne da igraju fudbal u najjačim ligama sveta, a čak je Ivanović u kasnijoj fazi karijere prešao na poziciji štopera.
Od tada na reprezentativnom nivou nemamo beka sposobnog da bude standardan u A timu, a poražavajuća je činjenica da ni u mlađim kategorijama nema naznake da ćemo dobiti trajno rešenje što se videlo u duelu sa Engleskom i izborom koji je imao selektor Dušan Đorđević.
Kako je moguće da nešto što je vidljivo golim okom niko u savezu i klubovima nije uspeo da detektuje, ako smo svedoci da igrači na toj poziciji u modernom fudbalu dobijaju na velikom značaju.
Primera radi, za lošu sezonu Liverpula prošle godine, veliki deo krivice po mišljenju stručne javnosti su bile odgovorne loše igre bekovskog tandema Trent Aleksander Arnold – Endi Robertson koji su u jednom trenutku bili najbolji na svetu na svojim pozicijima.
Englezi na obe pozicije imaju po nekoliko rešenja različitih profila i njihova cena na tržištu je izuzetno visoka, jer su kvalitetni bekovi i dalje tražena roba.
Iako ta pozicija i globalno ima tendenciju ka deficitu, jasno je da je Srbija po tom pitanju debelo iza svih.
Dragan Stojković zbog toga od dolaska na čelo reprezentacije forsira igru sa tri štopera koja omogućava da na bokovima koristi i krila, ali je evidentno da to nije idealno rešenje jer nemamo pravi profil na desnoj strani, a ni centralnog štopera.
Levog beka može da pokrije Filip Mladenović koji igra najbolji fudbal u životu, ali činjenica da nam je najbolji i jedini ozbiljan levi bek koji je samo u Kelnu omirisao Lige petice i to bez pravog učinka, onda je jasno kakva je situacija.
Ako pogledamo u prošlost, nakon Kolarova je najbolji levi bek bio Milan Rodić koji je nezamenljiv u Crvenoj zvezdi pre svega zbog činjenica da srpski šampion ni u najavi svih ovih godina nije imao alternativu.
Solidan je bek Rodić, ali kada ni u nedostatku prave konkurencije ne uspeva da se izbori za mesto u reprezentaciji, to mnogoa toga govori o kvalitetu. Bilo je naznaka da bi Ivan Obradović mogao da ima ozbiljnu karijeru, ali na kraju nije bilo ništa od toga i njegove igre u reprezentaciji nisu vredne spomena, a ni dugogogišnji kapiten Partizana Slobodan Urošević nije pokazao da ima kvalitet za ozbiljniji fudbal od domaće lige.
Situacija sa desnim bvekovima verovatno je i gora pošto trenutno nemamo nijednu pravu, prirodnu opciju. Partizan je u Aranđelu Stojkoviću dobio veliko pojačanje samo zato što prethodne opcije nisu bile dostojne ni domaće lige, dok su u Zvezdi tu poziciju prvo pokušali da pokriju sa Aleksom Vigom,a ove godine i sa promenom sistema.
Ako pogledamo i šampionske generacije u mlađim kategorijama, možemo da vidimo da su i tamo bekovi bili problem.
Nikola Antić je bio levi bek u timu Ljubinka Drulovića koji je 2013. postoa prvak Evrope, a sada pokušava da u Partizanu dostigne nivo Slobodana Uroševića, dok se Petra Golubovića koji je u finalu protiv Francuske držao desnu stranu niko i ne seća.
Bekovski par u timu zlatnih „orlića“ sa Novog zelanda bio je Milan Gajić i Nemanja Antonov koji su u seniorskoj karijeri maksimum dostigli kao osrednje opcije ili promašaji večitih rivala.
Kada se sve to uzme u obzir, jasno je da godinama nismo imali ni naznaku krštenog beka i neverovatno je da ni u jednom klubu ili nacionalnoj selekciji u mlađim kategorijama nije napravljen projekat kojim bi prioritet bio stvaranje novih bekova srpskog fudbala.
Osim što je igrački neophodna, mogla bi da bude i finansijski isplativa priča, ali izgleda da nema nikoga ko bi se time pozabavio.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
