0
Dušan Basta, nekadašnji defanzivac Crvene zvezde i Lacija, koji je prošle sezone okončao sjajnu karijeru u 35. godini, izjavio je za ništa ne bi menjao, da bi istim putem išao.
Asocijacija svakog istinskog zvezdaša na pomen imena Dušana Baste je borbenost, neumorno špartanje kraj desne aut linije, odlični centaršutevi i čuvena duga plava kosa.
U periodu od 2002. do 2008. godine tri duple krune s Crvenom zvezdom, zapečaćene kapitenskom trakom oko ruke, bile su jasan znak da je došlo vreme za rastanak.
Otisnuo se Basta u Italiju gde je proveo 11 godina, od čega najlepši period svakako u rimskom Laciju. Na žalost, nije se domogao titule s nebesko-plavima kao što su to učinili njegovi zemljaci Siniša Mihajlović i Dejan Stanković 2000, ali sada i te kako prati voljeni klub i navija da još jedan Srbin – Sergej Milinković-Savić osvoji Skudeto.
PROČITAJTE JOŠ
Nekadašnji neumorni desni bek Lacija i Udinezea otišao je prošle godine u penziju u miru i tišini. Izostao je pompezan oproštaj što je za većinu fudbalera neizbežna praksa.
Ali, ko poznaje Dušana Bastu zna da je on isključivo pričao na terenu, da nikada nije ulazio u sukobe i voleo da se eksponira u javnosti. Basta danas sa suprugom Dragicom i četvoro dece: Miom, Sofijom, Larom i Stefanom živi u Beogradu, a rešio je da se posle igračke karijere oproba u menadžerskim vodama.
U intervjuu za Nova.rs pričao je o „penzionerskim danima“, titulama sa Crvenom zvezdom, reprezentativnoj karijeri koje su ukočile povrede, kao i da mu je najveća i najvažnija životna uloga da bude dobar otac i muž.
Okačili ste kopačke o klin, da li žalite za nečim? Da možete da vratite vreme da li biste nešto drugačije uradili?
„Da krenem sve iz početka nista ne bih menjao, istim putem bih išao. Zadovoljan sam karijerom koju sam imao i načinom na koji sam se bavio ovim poslom. Mislim da sam kroz karijeru imao maksimalno profesionalan odnos prema fudbalu. Sa svim igračima, trenerima i ostalima sam imao korektan odnos. Jednostavno sam takav po prirodi i to je crta mog karaktera. Fudbal mi je dao sve u zivotu, a i ja sam život posvetio fudbalu“.
Dobar deo života posvetili ste i Crvenoj zvezdi s kojom ste bili šampion. Sigurno vas lepa sećanja vežu na klub s Marakane, osim onog jezivog preloma ruke protiv Partizana i višemesečne pauze…
„Cela priča vezana za Crvenu zvezdu je bila ostvarenje mojih dečačkih snova. Debi na 18. rođendan, osvajanje tri duple krune, kapitenska traka, skandiranje severa. Bez obzira na taj nesrećnim prelom, taj period pamtim samo po lepim stvarima. Bili smo sjajna generacija, s mnogim igračima iz te generacije sam u stalnom kontaktu“.
Posle Zvezde, duže od decenije ste igrali u Italiji, ali ste se ipak vratili da živite u Srbiji. Je l’ bila teška odluka?
„Posle završetka karijere doneo sam odluku da se s porodicom vratim u Srbiju. U Rimu smo proveli pet prelepih godina i taj grad nam je bas prirastao za srce i nije isključeno da se jednog dana vratimo. Trenutno smo u Beogradu, u našem gradu, sa porodicama, rodbinom i prijateljima“.
Povrede me ukočile da pružim više reprezentaciji
Prosto je neverovatno da Basta nije upisao veći broj utakmica za nacionalni tim, kada se zna kakav je talenat i kvalitet posedovao. I sam je priznao da je mogao mnogo više, ali…
„Mislim da je tih 20-ak mečeva što sam odigrao jako mali broj utakmica za nekoga ko je imao karijeru kao što je moja. Ali, šta je tu je, ne krivim nikoga za to. Jednostavno je to tako. Debitovao sam jako mlad za nacionalni tim, a onda su usledile povrede i sigurno da su i one uticale na tako mali broj utakmica u dresu s državnim grbom.
Čime se danas bavi Dušan Basta?
„Sto se tiče mog posla odlučio sam da je najbolje da ostanem u fudbalu. Trenerski posao me ne zanima previše, pa sam za sada to isključio kao opciju. Moj dugogodišnji menadžer i prijatelj Federiko Pastorelo je evropski priznat agent,u dogovoru sa njim biću mu desna ruka za igrače sa naših prostora. Trenutno sam zadovoljan, posao je interesantan i dinamičan“.
Da li ostaje žal što niste osvojili titulu sa Lacijom?
„Za pet godina provedenih u Laciju mogu da kažem da smo samo jednu godinu razočarali, ostale četiri bile su fenomenalne. Nije mi žao što u tih pet godina nisam osvojio Skudeto, jer to tada nije bio realna opcija. Osvojili smo Super kup i Kup Italije, ali Skudeto je bio preveliki zalogaj“.
Ljutu trku Juventusa i Lacija za titulu, prekinula je pandemija. Ipak, priča se da će Serija A biti nastavljena, tih preostalih 12 kola, a razlika je samo bod. Može li vaš tim do Skudeta?
„Ono što sam rekao da je u moje vreme Skudeto bio prevelik zaloga, mislim da sada nije slučaj. Prekid prvenstva nije išao na ruku Laciju jer smo igrali u neverovatnoj formi. Iskreno se nadam da će Lacio ove godine osvojiti titulu, to bi bilo fenomenalno. Momci to zaslužuju prema prikazanoj igri“.
Šta mislite o Sergeju Milinković-Saviću, vašem dojučerašnjem saigraču koji je budućnost reprezentacije Srbije? Mediji ga konstantno sele u veće klubove, da li je kucnuo čas da uzme titulu i napusti Rim?
„Sergej je ove sezone vratio formu na onaj stari nivo, možda čak i podigao za jednu lestvicu. Rešio je nekoliko bitnih mečeva. Za njega bi idealan scenario bio osvajanje titule sa Lacijom i odlazak u neki od top pet evropskih klubova. To mu od srca želim“.
Da li ste na vezi sa njim i sa ostalim saigračama zbog katastrofalne situacije koja vlada u Italiji? Sigurno vam nije lako kada vidite one jezive slike što stižu s Apenina…
„Mene i moju porodicu to jako pogađa. Polako se stabilizuje situacija i to je ono što raduje. U stalnom sam kontaktu sa saigračima i sa prijateljima. Molimo se Bogu da prođe ovo pa da nastavimo normalan život“.
Kako u „penziji“ izgleda jedan vaš dan, da li i dalje trenirate?
„Formu redovno održavam, treniram skoro svaki dan i pored toga dva puta nedeljno igram mali fudbal s prijateljima i bivšim saigračima iz Zvezde. Družimo se i uživamo“. Jedan moj običan dan po završetku karijere je ispunjen, a u isto vreme i opušten. Sada imam mnogo više vremena da se posvetim deci i supruzi. Okružio sam se pozitivnim i pravim ljudima i samim tim je život mnogo lakši, lepši i bolji“.
Kako se snalazite u ulozi oca s obzirom na to da imate četvoro dece. Da li ste bolji otac ili fudbaler?
„Kažu da je džabe sve u životu što si postigao ukoliko nisi stavio porodicu na prvo mesto. Ponosan sam na sve što sam napravio u karijeri, ali sam još ponosniji na ono što sam napravio u privatnom životu. Ponosan sam na svoju porodicu, suprugu i četvoro dece“, završio je razgovor za Nova.rs Dušan Basta.
Fali mi italijanska hrana, deci je najteže
Otkrio nam je Dušan Basta i šta je ono što mu posebno nedostaje iz života u Italiji.
„Proveli smo u Italiji 11 godina, ta zemlja je naša druga domovina. Deca su se navikla na život tamo i mislim da je njima najteže pao prelazak u Beograd. Meni lično nedostaje mnogo toga. Pre svega hrana, klima i prijatelji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
