Bajka Atalante i priča o lokalnom dečku i treneru romantiku koji je preokrenuo gubitnički niz

Atalanta je pobedom u finalu Lige Evrope od 3:0 protiv Bajera osvojila prvi evropski trofej u istoriji, drugi ukupno, a bio je to i prvenac treneru Đanpjerija Gasperinija.

A priča o trofeju Atalante je i priča o ljubavi lokalnog momka pema klubu u kojem prvi puit nije dobio šansu da napravi nešto veliko jer je došao u pogrešno vreme.

Aktuelni predsednik Atalante Antonio Perkasi je lokalac koji je prošao sve mlađe selekcije kluba iz Bergama, šest godina igrao u prvom timu, bio pouzdan defanzivac, ali je sa 25 godina završio karijeru i okrenuo se poslovnom svetu. Upoznao je Lučana Benetona, otvorio prvu radnju pozantog brenda i kasnije na desetine istih i imao je uspeha.

Prvi put je postao predsednik Atalante 1990. godine, imao viziju o dizanju omladinske škole na viši nivo, ulozi marektinga, važnosti odnosa prema navijačima, dobrom skautingu…

Biilo je to ipak pogrešno vreme jer se tada u italiji trošilo nemilice. Dugoročni ciljevi su bili osuđeni na propast. Otišao je posle tri godine i vratio se kada se obogatio.

Nakon 17 godina je kupio klub od porodice Ruđeri, vratio ga u prvu ligu i Atalanta više nikada nije ispala.

“Imali smo dosta talentovanih klinaca u školi, ali su slabo dobijali šansu. To je za mene bila prekretnica i od tada se Atalanta promenila”, rekao je stariji Perkasi pre šest godina.

Danas je Atalanta klub sa najviše igrača iz njene škole u Seriji A.

Za Perkasijevu viziju je bio potreban neko ko će joj se maksimalno posvetiti i ko slično razmišlja. Skroman, a radan. Dve godine pre nego što je doveo Gasperinija, Perkasi je na funkciju sportskog direktora promovisao Đovanija Sartorija.

Čovek čije prezime u prevodu znači “krojač”, baš tako se i bavi fudbalom. Pažljivo meri, seče i šije, abio je tvorac i čuvenog čuda Kjeva iz Verone.

Kao što je Perkasiju bio potreban Sartori, tako je Sartoriju bio potreban Gasperini.

Đan Pjero Gasperini je od dolaska u Bergamo napravio istinsku revoluciju, Atalantu podigao iz pepela do fudbalskih visina i sve to uz ogromnu količinu fudbalske lepote i vetrova koji ovu igru podižu na nivo umetnosti.

Doveo ju je u vrh italijanskog fudbala, Ligu šampiona, a sada i do najvećeg pehara u istoriji. Sve to dok je usput igrao dopadljiv fudbal, afirmisao mlade igrače i donosio klubu ogroman novac.

Malo ko se seća, ali Gasperini je imao katastrofalan početak sa Atalantom, izgubivši četiri od svojih prvih pet utakmica u Seriji A. Većina klubova bi ga odmah otpustila, ali porodica Perkasi je upozorila igrače da ili poštuju naredbe ovog trenera ili će biti prodati. Vratio im je najvećim rezultatima koje je ovaj klub video u svojoj 116-godišnjoj istoriji, koja je sada kulminirala finalom Lige Evrope.

Atalanta ima verovatno najbolju omladinsku akademiju u zemlji i to već dugi niz godina. Za razliku od većine timova iz Serije A, ovi igrači zaista prolaze kroz njihove redove da bi igrali za seniorski tim. Jedan od njih, Mateo Ruđeri, postigao je gol u polufinalu Lige Evrope protiv Olimpika iz Marseja.

Kada ovi igrači procvetaju, prodaju se uz ogroman profit, koji se zauzvrat može reinvestirati.

Najskuplji transfer istoriji Atalante bio je El Bilal Ture iz Almerije prošlog leta za 29,1 miliona evra? To je novac koji klubovi Premijer lige troše da bi dobili igrača na klupi koji može da uđe nekoliko puta u sezoni. Do prošle sezone, njihova najveća kupovina bio je Luis Murijel za 21,2 miliona evra 2019. iz Sevilje.

Budžet za transfer je pojačan dolaskom američkog investitora Stivena Paljuke, ali opšti pristup ostaje isti – izgraditi vrednost od temelja, prodati sa profitom, reinvestirati.

Zapanjujuće je koliko je igrača prošlo kroz Bergamo pod vođstvom Gasperinija, ali je tim uvek zadržao svoj jedinstveni taktički identitet. Oni snažno igraju presing, napadaju u talasima, svi se rotiraju i nije neobično da se i centralni bekovi pridruže u završnici.

Moglo bi se reći da je Gasperinijev stil takođe uticao na Simonea Inzagija i Inter koji je osvojio Skudeto, a da ne pominjemo sve one trenere koji su radili pod njim kao što su Tijago Mota, Alberto Đilardino, Ivan Jurić i Rafaele Paladino.

Na kraju, sve se isplatilo kroz trofej i povratkom u Ligu šampiona, a sada ostaje da se vidi šta dalje čeka Atalantu i Gaspernijia.

BONUS VIDEO