0
Još uvek mi u glavi zvoni jedan od naslova posle prvog kola Evrolige kad je brat Si Džeja Mekaluma rekao da Crvena zvezda ide direktno u plej-of Evrolige.
Možete li to da povežete sa Zvezdom koju gledamo danas? Naslućujem odgovor, a naslućujem i razlog zbog čega je on – ne. Erik Mekalum je u oktobru posle prve utakmice i razbijanja, ispostaviće se, fenjeraškog Asvela sa 94:73 hrabro rekao da su crveno-beli kreirani za najveće domete u Evroligi.
PROČITAJTE JOŠ:
To su pričali i njeni igrači i ljudi iz uprave. „Pričali su“ i procenti na utakmici sa Asvelom, gde je Šabaz Nejpir dao nagoveštaje zbog čega je doveden s epitetom opasnog pojačanja.
Mekalum je tada Nejpira nazvao jednim od dva pleja u Evropi uz Lorenca Brauna. Možete li to da povežete sa Šabazom kog smo veći deo vremena gledali u Zvezdi? Opet ne.
Baš u to vreme, dok je Zvezdina bajka još uvek (i kratko) trajala, Baskonija je bio tim koji je malo koga mogao da pobedi.
Možete li to da povežete sa Baskonijom nakon toga? Ne baš potpuno. Gubio je sa njom Đoan Penjaroja od Bajerna, Žalgirisa, Panatinaikosa i Real Madrida, pa su u upravi rešili da mu se zahvale i pozovu Duška Ivanovića, koji je samo neki dan ranije dobio otkaz u Zvezdi.
Ivanović je otišao u slično vreme iz Zvezde kao i što je došao godinu ranije s razlikom da je godinu ranije dobio „gotovu“ ekipu, a na početku ove sezone je mogao da je selektira.
Da li je to do kraja uradio sam, ili nije, to samo on i uprava kluba sa Malog Kalemegdana znaju, ali je činjenica da su rano počeli da se ispoljavaju problemi, koji se sada kod Janisa Sferopulosa prelivaju na sve strane.
Toliko, da smo došli u tačku da Zvezda gubi od oba najgora tima Evrolige, Asvela i Albe u kratkom vremenskom roku dok Sferopulos u besu, ili očaju urla na svoje igrače u svlačionici.
Šta su i koliko su oni krivi kad se pogleda šira slika? Jer, ako pogledamo širu sliku, mi od Zvezde svake godine dobijamo isto, ili primese nečeg goreg.
Skoro kao političari u kampanji, iz uprave Zvezde su godinama davali zapaljiva obećanja kada je reč o Evroligi, da bi se vrlo brzo, kad postane jasno da od Evrolige „nema mnogo ‘leba“, narativ prebacivao na ono: „Zna se šta je nama najveći cilj – ABA liga“.
Šta je, kad još jednom pogledamo širu sliku, Zvezda uradila u prethodnih deset godina u Evroligi? Jedna Top 8 faza, lagano ispadanje od CSKA i to je to. Osvajana je ABA liga, tačno je, osvajane su i titule u degradiranoj domaćoj ligi, dok je Partizan i u nekom svom lošijem periodu znao da joj zaprži čorbu u Kupu Radivoja Koraća.
Pritom, Zvezda ni Evroligu nije svaki put igrala tako što ju je zaradila na terenu, pamte se odustajanje Cibone iz 2014. i kovid pandemija, kad je Partizan bio u pol poziciji u ABA ligi.
Nešto svežije je ovo učešće u Evroligi sada, kada je Zvezda platila specijalnu pozivnicu pošto je titulu regionalnog prvaka prepustila najvećem rivalu.
I onda došla dotle da gubi od fenjeraša u tom istom elitnom takmičenju, zbog čega se sada preispituje sve i svja u timu. A trebalo bi da se preispituje ko to i kako vodi klub. I zašta ti ljudi primaju plate dok pričaju o ovom ili onom budžetu, „điraju“ igrače sa FMP-om i ne reaguju dok im tim postaje sve više šupalj u toku sezone.
Dakle, jedino se ne preispituje učinak uprave kluba koji već deset godina živi na mantri tenzije, sukoba, zlonamernih saopštenja i povremenim lošim pokušajima doskočica o kojekakvom „drveću javora i bukve, dok vrapci sa grana šapuću ovo ili ono“, i šta ti ja znam više.
Relativizuju se greške i nepočinstva jer jelte i oni bogatiji ne prave rezultate, a ulažu u svoje timove po nekoliko desetina miliona evra.
Zvezda vas tera nekako da o njoj konstantno razmišljate kao o prosjaku, koji sve nešto radi s koca i konopca, ali nekako eto preživljava uprkos svim pritiscima jer ima stručnu upravu.
A i vrapci sa grana vide da to ne pije vodu, jer parket sve pokaže pre ili kasnije. A parket pokazuje da Zvezda očito nema upravu za Evroligu, ma šta ona o sebi mislila.
Zanimljivo je da ta uprava spominje i nekakve spletke, nameštanja i podvale kao deo svakodnevice u Evroligi, a istovremeno se ne odriče igranja u tom takmičenju – pa zar to nije onda nekakav mazohizam?
Već deceniju Zvezda usiljeno pokušava konstantno da kreira sebi neku vrstu neprijatelja, bilo da se ti „neprijatelji“ zovu Budućnost, Partizan ili neki pojedinac, bio on sudija ili funkcioner.
U tih deset godina tako veliki klub kao što je Zvezda dozvolio je sebi da se bavi izbacivanjem i maltretiranjem novinara iz hala, ali nije znao da se pozabavi kvalitetom sopstvenog tima. Kakav amaterizam i kakav autogol, pa tako se ne ponašaju ni ramažena derišta.
Naš narod kaže da i ćorava koka ubode poneko zrno, samo Zvezda nikako da ubode neku Top 8 fazu Evrolige od 2016.
Može da se busa trofejima u regionu koliko hoće, ali čim se u Partizan slio ozbiljan novac i čim je taj klub počeo da dobija bar obrise jakog i stabilnog, Zvezda je pala s trona.
Gde su tu onda znanje i kvalitet ljudi iz njene uprave koji su usred zime ove sezone počeli da tumbaju tim i koji smenama trenera svake godine prave sebi alibi za ono što se dešava non-stop na repete?
Prozivali su i Bodirogu i Janka i Marka za nepravde i nepočinstva prema Zvezdi, ali su isto tako znali da zovu na telefon novinare da pitaju ko im je doturio informaciju, kad napišu poneku reč o „slučaju Kampaco“ i da za soptvene greške krive nekog drugog, pričajući kako „radi protiv kluba“.
Onda se čovek zapita – pa što bi bilo ko, radio bilo šta za Zvezdu kad za to ne prima platu i kad njena uprava ni sama to ne zna? Jer, ljudi su očito pokazali da ne umeju da proberu prave igrače i poslože ih na prava mesta.
Kako bi i mogli kad se čitavi sistemi menjaju od sezone do sezone, dok igrači koji ostaju ili ne dobijaju minute, ili nisu dovoljno kvalitetni za Evroligu.
Fredi Gilespi nije loš igrač, nije to ni Džavonte Smart, ali ako usred sezone imate situaciju da se ogorman teret svaljuje na leđa jednog 18-godišnjeg tinejdžera, Nikole Topića, u momentima kad najveće pojačanje gleda kako da pobegne iz Beograda i Zvezde, to onda vrišti neke veoma loše stvari o crveno-belima.
Saša Obradović je isto tako došao kao veliko pojačanje 2020. godine da bi već u decembru te godine, nekoliko meseci po dolasku, i otišao.
Iz Zvezde su tada leteli „meci“ i otrovne tvrdnje da Obradović hoće da uzme novac koji nije zaradio i takve stvari. A zanimljivo je da su ljudi, koji su odlazili iz Zvezde sa epitetom neuspešnih, kasnije pravili velike stvari.
Obradović je otišao na Fajnal-for Evrolige s Monakom, Dušan Alimpijević je sebi stvorio ime u Bursi i sada to radi u Bešiktašu, a Duško Ivanović je praktično preporodio Baskoniju bar u startu.
Kako je to moguće i da li je slučajno, dok Zvezda sve vreme tavori tu negde straga u evroligaškom karavanu? Pa teško.
Za to vreme, nikome na Malom Kalemegdanu sigurno nije prijatno što Partizan radi potpuno suprotnu stvar i diže sebi reputaciju kontaktima sa Golden Stejtom, utakmicama na otvorenom i bakljadom koja je obišla svet, akcijama sa igračkama na terenu, gošćenjem navijača koji iz nekog razloga dospeju u centar pažnje.
Partizan puni halu svaki put u Evroligi, ima podosta ljudi i u ABA ligi, dok se njegovi navijači podsmevaju večitom rivalu koji prijavljuje da ima više gledalaca nego što ih objektivno ima u dvorani na utakmicama, mahom u ABA.
Sve samo da bi se pokazala neka veličina ili doakalo Partizanu valjda, to ostaje nejasno. Ili zato što je nekom teško da svari da neki čovek iz Prislonice ima bolji pristup svojim navijačima, navodeći ih čak da plaćaju i Partizanov poreski dug.
Dakle, kad se svedu računi, Zvezda možda jeste prva na tabeli u ABA ligi, može ona i da pobedi Partizan u večitom derbiju, ali u Evroligi nije do sada za sve ovo vreme uradila gotovo ništa, osim povremenih bljeskova, a za to, tokom deset godina ne mogu da budu krivi igrači, zar ne?
BONUS VIDEO: Najboljih 10 poteza utakmice Albe i Crvene zvezde
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare