7
U osmom kolu Evrolige minhenski Bajern će odmeriti snage s Partizanom. Utakmica se igra 20.30 časova.
Uvertira koju su crno-beli napravili za ovu utakmicu je sve samo ne dobra, te se nekako nameće da se napravi još jedan osvrt na utakmicu koju je Igokea dobila u prepunoj beogradskoj „Areni“ prošle subote.
Dva detalja sa pomenute utakmice ABA lige moraju proći analizu i oba su izuzetno bitna, gledano iz ugla Partizana, ako želimo da napravimo uvod za utakmicu protiv Bavaraca.
PROČITAJTE JOŠ:
„PICK AND ROLL“
Nije tajna da „go to“ akcija Partizanovog napada je upravo igra dva na dva, u kojoj se u ulozi igrača koji postavlja blok smenjuju Frenk Kaminski, Balša Koprivica i Alen Smailagić. Sva tri pomenuta igrača različito rešavaju ovu akciju i to je na ovoj utakmici naročito došlo do izražaja.
Protiv Igokee, u prvih osam minuta utakmice, s Balšom na poziciji centra, Partizan je ovu akciju postavio čak 16 puta, i proizveo samo dva poena i to iz dodatnog uručenja, prodora po osnovnoj liniji i asistencije za zakucavanje pomenutog mladog centra, koji zbog prehlade neće pomoći crno-belima u Minhenu.
Svaka druga akcija posle otvaranja iz bloka ovog visokog igrača se završila izgubljenom loptom (dva puta koraci, jednom nedozvoljeno igranje nogom, kao i omašen zicer). Uzrok ovog problema je Balšino otvaranje i pozicioniranje posle napravljenog bloka gde on „rola“ što bliže košu ili ka prvom skakačkom mestu. Koprivica u ovom trenutku njegove karijere nema razvijen šut s poludistance, niti dovoljno dobar pregled igre, što vodi dalje da nije dovoljno dobar dodavač, niti asistent.
Pik-en-rol s Balšom Koprivicom je predvidiv iz razloga siromašnog ofanzivnog „skill set“ i trener Igokee Vladimir Jovanović je to jako dobro iskoristio u smislu zaustavljanja ove akcije svaki put kada ni se ona odigrala. Dobra odbrana je sprovedena u delo tako što bi svaki put pomoć došla u vidu defanzivca sa slabije strane (strana gde nije lopta) koji je bio na liniji otvaranja Partizanovog centra.
Ove observacije svakako nisu „udar“ na mladog centra, već realno sagledavanje njegovog kvaliteta kao i segmenata u igri koje definišu kada ovaj igrač može da se upotrebi a kada ne, te su minuti i prilika koje dobija da igra ipak u skladu s Balšinim godinama i mogućnostima.
Za razliku od Balše, koji uvek ide u otvaranje ka košu, Smailagić suprotno od njega ide u „pop“, odnosno otvaranje ide na liniju za tri poena. Ova akcija je odigrana sedam puta na pomenutoj utakmici, iz kojih je Alen ubacio dve trojke (2/4). Ovo rešenje nije ni malo slučajno, a tri razloga se nameću kao odgovor: Smajli je ove sezone u Evroligi na zavidnih 44 odsto uspešnosti za tri poena, a ume i da spusti loptu u dribling i prodre do samog obruča. Uz dobre procente i umeće penetracije kroz reket, sasvim je prirodno da se ova kretnja forsira kada je Alen u pitanju.
Treća stavka koja nam otkriva ovakve Smailagićeve pozicije je i činjenica da s njim u paru u petorkama igra i Koprivica, koji vrši pritisak na ofanzivnom skoku te je skoro sve vreme u blizini koša. Bilo kakvo „rolanje“ ka košu, u ritmu šuta u kome se nalazi i atletskim sposobnositima koje poseduje bi dovelo do toga da ne bude ovako efikasan.
Frenk Kaminski se za vrlo kratko vreme diferencirao u glavnu opciju u napadu crno-belih. Razlog ovome leži u činjenici da je čovek kompletan igrač koji se otvara savršeno u prostor, otvara liniju dodavanja gde god da se nalazi, i gleda ka lopti sa rukama spremnim da primi pas od saigrača. Kaminski je na utakmici protiv tima iz Laktaša ušao na dva minuta do kraja prve četvrtine i iz prve akcije kreirao trojku za Danila Anđušića, a vrlo brzo i za Tristana Vukčevića i Džejmsa Nanelija. I sam Frenk je ubacio dve trojke iz „popa“ a i kad je omašio (dva puta, jednom za tri i jednom za dva) Partizan je uhvatio dva ofanzivna skoka i poentirao (Mateuš Ponitka).
ŠUT ZA TRI POENA
Drugi razlog zbog kog je Partizan savladan od strane Igokee je šut za tri poena gostujuće ekipe, koji je bio fenomenalan (45%) i u pojedinim situacijama je podsećao na onu narodnu „ubaciše i biciklo“. Nisu ti šutevi bili savršeno izgrađeni, i mora se reći da je većina bila pod umerenim do velikim opterećenjem od strane odbrane, ali je četa Vladimira Jovanovića pogađala samo dno mrežice. Nije ovo prvi put da su se ekipe raspucale protiv Partizana, setimo se kako je Fener odigrao prve dve četvrtine u prošlom kolu Evrolige (60% za 3 poena na poluvremenu), ali su se obe utakmice završile na jednu loptu u nekom od poslednjih poseda utakmice.
PROČITAJTE JOŠ:
Opet, DejaVu.
Jako bitna činjenica za tim iz Beograda a u smislu gostovanja u Minhenu je da je Bajern najlošija trojkaška ekipa u dosadašnjem delu takmičenja u Evroligi. Bavarci imaju procenat od 27,5 odsto uspešnosti u realizaciji šuta za tri poena u prvih sedam kola te jedan od njihovih (na papiru) najboljih trojkaša Andreas Obst vrlo verovatno neće igrati (ove sezone tek na 26,3% procenta šuta). Ako se povuku neke paralele i izvuku lekcije iz utakmice poslednjeg kola kako evropskog, a tako i domaćeg takmičenja i prenesu na teren u gostovanju u BMW areni, doći će se do zaključka da će glavni zadatak crno-belih biti da zaustave jako potentan ofanzivni skok bavarske ekipe, a ova „primedba“ na Partizanov segment je sve samo ne nova.
Biće ovo duel jedne od najnefikasnijih ekipa Evrolige, Bajern ima skor od -44 poena gde je na sedam utakmica postigao 511 poena, i Partizana koji predvodi ligu u upešnosti realizacije šuta za dva poena (60,4%), kao i okršaj dve možda i ponajbolja visoka igrača, Serža Ibake (PIR 13,2) i Zeka Ledeja (PIR 15,7).
Partizan ima šansu za brejk, uz podršku navijača kojih će, prema najavama biti u velikom broju u Minhenu, eventualna pobeda bi došla kao „melem na ranu“ posle neočekivanog poraza od Igokee.
Autor teksta: Viktor Sadiković, bivši košarkaš
