0
Kada se budu slegli utisci i krenu bitke na drugim frontovima, sezona Partizana u Evroligi ostaće u sećanju kao jedna od onih o kojima će se dugo pričati.
Međutim, kada se vreme vrati desetak dana unazad na 1:40 do kraja druge utakmice u kojoj je Partizan rastavljao Real na delove, žal za prolaskom dugo će peći crno-bele.
Imao je Partizan sve u svojim rukama u tom trenutku, kontrolu nad utakmicom i razbijenog rivala i dva meča u Beogradu da dovrši posao i onda je nastao karambol. Provokacija, tuča, suspenzije i sve se odjednom promenilo.
PROČITAJTE JOŠ
Real je dobio gumu za spavanje koju je oberučke prihvatio. Ali, i pored svih nedaća, sve je i dalje bilo u rukama Partizana i sve je volšebno isparilo.
Fantastično otvaranje treće i pete utakmice ostalo je tako neiskorišćeno zbog čega će poraz još više boleti, a priča o propuštenoj šansi još dugo odzvanjati u glavi.
A sve je krenulo idealno u odlučujućem meču u kojem je Partizan ponovo imao Kevina Pantera.
Tavares je uveden u problem sa faulovima i dobro odsečen, šuterski je dobro otvoren meč i uzavrela atmosfera brzo stavljena pod kontrolu.
Partizan nije dozvolio blickrig Reala na startu i nije podlegao pritisku koji je od početka bio plan Reala za ovaj meč.
Jedina stvar koja je brinula su bila dva faula Alena Smailagića koji će u konačnom zbiru biti jedna od ključnih stvari u ovom porazu.
Druga deonica bio je istinski ples, sve najbolje iz ove sezone što je Partizan igrao. Diktirao je Panter tempo koji su saigrači prihvatili učinili Real nedostojnim rivalom.
Malo ko je mogao da pomisli kada se otišlo na veliki odmor da će put u Kaunas ostati pusti san.
Tri faula Tavaresa i Muse, dva najbolja igrača u Realovom sivilu poništila su brigu zbog istih problema centarske linije crno-belih i Dantea Egzuma.
Ali, kao da je na poluvremenu Željko Obradović to osetio, ništa nije bilo gotovo.
Partizan se jednostavno ugasio. Trojica veterana koji zajedno imaju 109 godina i 84 trofeja još jednom su promenila tok košarkaške istorije.
Serhio Rodrigez pre svega, a zatim i Serhio Ljulj i Rudi Fernandez izveli su ono što su radili čitavu karijeru.
Španski „dan mrmota“. Kada pomisliš da si ih dokosurio, oni poput zombija ustanu iz mrtvih i ukradu pobedu.
„Ćaćo“ Rodrigez je iz napada u napad secirao odbranu Partizana koja je opterećena ličnim greškama Egzuma, Lesora i Smailagića samo statirala, a ubrzo je i napad krenuo da se muči.
Sve oči su bile uprte u Pantera, ostali su se sakrili ćošak, te su Real i publika osetili krv.
I tu je već bio kraj iako je rezultatski još bilo prilike za pobedu, bilo je jasno da sve ide na stranu Reala.
Na kraju ove bizarne serije, sve se svelo na tuču. O tome je pričao i Dante Egzum, o tome je pričao i Džanan Musa. Real je velemajstorski debakl pretvorio u ispisivanje istorije. Kako vreme bude prolazilo samo će se to pamtiti.
A Partizan će ovo dugo boleti. Ne zato što je ovaj rezultat neuspeh, već zato što je propuštena kolosalna šansa da se napravi nešto veliko.
Uprkos spektakularnih nekoliko meseci i sjajnom rezultatu i seriji o kojoj će se pričati, Partizan čeka surova realnost.
Sledi bitka za ABA ligu i imperativ osvajanja trofeja koji Partizan dugo čeka. Preveliki bi bio udarac još jedna godina bez podignutog pehara, ako se zna da je na klupi Željko Obradović, a u ekipi veliki broju sjajnih i skupih igrača.
A sve to treba uraditi sa Realom u glavi. Jer, neće biti nimalo lako izbaciti sve ovo i svaki sledeći stepenik biće opasan klizav.
Ali, to će biti test ove generacije i prilika za potvrdu svega urađenog do sada.
BONUS VIDEO Partizan nakon poraza od Real Madrida bez F4 Evrolige
