Težak posao pred crno-belima
Košarkaši Partizana poraženi su u Atini od Panatinaikosa sa 84:71 i sada su na skoru 11-11 u Evroligi, što ih je nakon 22 odigrana kola bacilo na 11. poziciju na tabeli.
Činjenica je da Valensija na desetoj poziciji ima isti skor (Partizan pobedio u prvom meču protiv Valensije), dok Olimpijakos kao šesti beži crno-belima samo jednu pobedu, ali Partizan će svakako do kraja regularnog dela sezone u elitnom takmičenju imati težak posao, kako bi obezbedio čak i mesto koje vodi u plej-in.
Ovogodišnja sezona Evrolige već nam je pokazala da nikome ništa nije garantovano (sem Realu verovatno prvo mesto) i da je mnogo konkurenata za plej-of. Odmah ispod Partizana su Crvena zvezda, Olimpija iz Milana, Bajern i Efes, svi spomenuti timovi imaju po dva trijumfa manje (skor 9-13), ali daleko od toga da ih treba otpisivati.
Dakle, do kraja je ostalo još 12 kola, a prednost za Partizan može biti činjenica da čak osam utakmica igra kod kuće, a dobro je poznato koliko puna Arena i podrška „grobara“ znače Obradoviću i njegovim igračima.
Međutim, situacija na gostovanjima je potpuno drugačija kada je reč o šampionu ABA lige. Partizan je trenutno na skoru 3-9 kada su gostovanja u Evroligi u pitanju, dobijeni su „samo“ Asvel, Žalgiris i Valensija, a odlazak u Atinu na megdan Panatinaikosu potvrdio je neke probleme u crno-belom timu.
Iako je rezultat u „OAKA“ areni pune tri četvrtine bio u egalu, PAO je uspeo da napravi seriju početkom poslednjeg perioda, kasnije je pobegao i na +9, a onda u završnici samo potvrdio trijumf i tako došao do boljeg međusobnog skora sa Partizanom.
Ukupno gledano, crno-beli nisu odigrali mnogo loš meč, imali su 52,4% u šutu za dva, ali samo 4/18 za tri. Borba na skoku je bila skoro izjednačenja (30-27 za domaćina), a PAO je imao čak i jednu izgubljenu loptu (18-17). Međutim, lopte koje su izgubili Obradovićevi izabranici dolazili su u lošim trenucima, uglavnom u prvoj i poslednjoj četvrtini, a samo u prvom poluvremenu otvoreno je nekoliko kontri za rivala, koji je to kaznio sa više od 10 poena u kontrama.
Na sve ovo dodajmo da je grčki tim šutnuo i 12 penala više (pogodio 10 više), pa vam je jasno da u ovom trenutku oslabljeni Partizani nije mogao da se nosi sa rivalom na pravi način, kako sigurno može, ume i zna.
Bio je primetan i psihološki pad u četvrtoj deonici, a tu se možda i najbolje video izostanak Kevina Pantera, koji nije ni putovao sa ekipom, ali bi trebalo da bude spreman već za naredno kolo.
Panter se kao kapiten nikada nije plašio odgovornosti, a njegove sposobnosti da vezuje odbranu i pogađa iz veoma teških situacija otvaraju mnoga rešenja za Partizan u napadu.
Jednostavno, bez Pantera nije to onaj najjači Partizan.
Isto tako, crno-beli su pokazali da i bez onog prepoznatljivog učinka Pantera mogu da pobede ove sezone (kao protiv Makabija na primer), ali i te kako je potrebno da prvi kapiten bude uz ekipu, jer je on uvek spreman da pomogne, a nikada ne znate koliko će i čiji koš zatrpati i u kom trenutku.
Onaj koji je takođe nedostajao u Atini, ali i na mnogim prethodnim mečevima je Aleksa Avramović.
Srpski bek svojom zaraznom energijom i te kako pomaže sa obe strane terena, pre svega u defanzivi i sigurno će po povratku na parket imati veliku želju da se pokaže i dokaže.
Avramović trenira već nekoliko nedelja, tako da ne bi bilo čudno da ga već protiv Žalgirisa vidimo na parketu.
Naravno, jedan Avramović nije dovoljan da se „zakrpe“ sve defanzivne rupe, ali bi i te kako mogao da bude „x-faktor“ u nastavku sezone.
Što se tiče pozitivnih detalja iz Atine, valja pomenuti Pi Džej Doužera, koji je uz „starosedeoce“ Pantera i Ledeja, kao i pridošlicu Bruna Kabokla, verovatno najvažniji igrač tima ove sezone. Doužer pokriva više pozicija, u Atini nije bio daleko čak ni od tripl-dabla (16 poena, sedam skokova, osam asistencija), a njegove dobre partije poklopile su se sa nekoliko veoma napetih pobeda Partizana ove sezone. Baš zbog toga je za crno-bele važno da Doužer pronađe konstantnu formu, a prilično dobar zalet uhvatio je protiv Makabija i Panatinaikosa.
Ono što brine jeste loša forma Ledeja, već nekih mesec dana (imao je i nedelju dana koje je propustio zbog povrede kuka). U periodu od 7. do 19. decembra Ledej je imao pet vezanih partija na kojima je imao dvocifren učinak, ali od tada je upao u krizu i na nekim mečevima uopšte nije ličio na sebe.
Protiv Panatinaikosa je bio potpuno neaktivan, igrao je 25 minuta, a šutnuo je samo dva puta, pa se njegovo prisustvo na parketu nije baš osetilo, što potvrđuju i ostale statističke kolone.
Izlišno je pričati koliko Ledej znači Partizanu, a prošla sezona pokazala je kakva mu je uloga namenjena i koliko je važan šraf u Obradovićevoj mašini.
Dakle, ako Partizan želi da nešto ozbiljno uradi ove sezone u Evroligi, a očigledno želi, Ledej mora mnogo bolje od ovoga što trenutno prikazuje.
Problem se javlja i kod centarske linije, odnosno Bruna Kabokla i Frenka Kaminskog.
Brazilac je kroz nekoliko meseci izrastao u prvu opciju na pomenutoj poziciji, ali u poslednje vreme mnogo lako i bespotrebno ulazi u probleme sa faulovima, što Obradovića stavlja na muke. Protiv Panatinaikosa Kaboklo je izgubio čak četiri lopte, što je i te kako problem za jednog centra, a u nekim situacijama delovao je pomalo dekoncentrisano.
Međutim, Kaboklo je do sada pokazao mnogo više pozitivnih nego negativnih strana, ali je potrebno da uz rad sa Obradovićem i ostatkom ekipe dodatno podigne formu za ključni deo sezone.
Ono što je pomalo čudno, jeste minutaža Frenka Kaminskog, koji je propustio dve utakmice, a onda je protiv Panatinaikosa na terenu proveo tek minut.
Svakako da se Kaminski muči u defanzivi od početka sezone, ali malo ko je očekivao da će biti ovako uskraćen za minute, pa je i sam pokazao nezadovoljstvo prilikom napuštanja terena u Atini. Američki centar se profilisao kao neko sa dobrom tehnikom, može i da raširi i podeli pas, veoma je inteligentan, ali očigledno da mu predstoji težak rad i dokazivanje Obradoviću kako bi se izborio za minute.
U njegovom „izostanku“ u Atini je iskočio Balša Koprivica sa solidnom rolom (šest poena, dva skoka za 14 minuta), pa će biti zanimljivo videti kako će minutaža centara biti raspoređena u nastavku sezone, pogotovo ako Ledej ne podigne formu.
Takođe, jedan od problema Partizana su i velike oscilacije u igri, koje ne bi trebalo da se dešavaju u završnom delu sezone, jer prostora za grešku neće biti mnogo. Istina je da se Partizan vratio iz velikog minusa protiv Makabija u 21. kolu, ali tako nešto se neće uvek dešavati. Setimo se i utakmica sa Fenerbahčeom, Virtusom, pa čak i Armanijem u prvom delu sezone, kada su se i stizale i prestizale dvocifrene prednosti rivala, ali isto tako su se i gubile neke utakmice.
Pred kraj da spomenemo i igrače koji bi iz drugog plana trebalo više i češće da doprinose. Među njima su Džejlin Smit, Danilo Anđušić, Ognjen Jaramaz, Mateuš Ponitka…
Kada se sve sabere i oduzme, Partizan može i mora bolje ako želi makar da ponovi uspeh od prošle sezone, a možda ode i korak dalje. Opravdane nade za tako nešto postoje, prostora za napredak i te kako ima, a suvišno je pričati koliko bi prednost domaćeg terena u plej-ofu ili makar izbegavanje plej-ina značilo u ovom formatu. Međutim, treba biti svestan toga da ni plej-in nije zagarantovan crno-belima, koji će morati dobro da se oznoje već protiv zahuktalog Žalgirisa sledeće nedelje u Areni.
Raspored Partizana do kraja Evrolige
26. januar: Partizan – Žalgiris;
31. januar: Monako – Partizan;
2. februar: Virtus – Partizan;
8. februar: Partizan – Bajern;
29. februar: Partizan – Anadolu Efes;
8. mart: Armani – Partizan;
14. mart: Barselona – Partizan;
19. mart: Partizan – Baskonija;
21. mart: Partizan – Real Madrid;
28. mart: Partizan – Olimpijakos;
4. april: Alba – Partizan;
12. april: Partizan – Valensija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare