2
Košarkaši Partizana izveli su najveći preokret u svojoj istoriji i na taj način odneli pobedu u duelu protiv Makabija u 21. kolu Evrolige.
Nešto više od 20.000 ljudi u Areni svedočilo je trijumfu crno-belih sa 88:79 koji se desio posle deficita od 24 poena, koliko je iznosila najveća razlika do koje je došao „Ponos Izraela“.
Ova pobeda se može smatrati i kao neka vrsta iskupljenja igrača Partizana za utakmicu odigranu u Istanbulu protiv Fenerbahčea u kojoj je beogradska ekipa imala prednost 36:19 tokom druge četvrtine, a koju je završila ubedljivim porazom (91:76).
Ambivalentni Partizan je u dve utakmice pokazao dva lica – ono šampionsko, odnosno ono koje može da pripreti osvajanjem svakog takmičenja u kome se nalazi, i ono drugo koje kad se prikaže dovede u pitanje apsolutno sve.
PROČITAJTE JOŠ
2
1
1
Partizan kada igra loše, to loše biva toliko ružno da je praktično negledljivo. U tim momentima, crno-beli svoju destrukciju zasnivaju na tri odluke – da pik brane ili udvajanjem ili preuzimanjem, da pomoć na niskom postu dolazi sa prvog pasa, a da šut bude opterećen isključivo procentom uspešnosti igrača koji će ga uputiti (jer odbrane nema ni na vidiku).
Na utakmici sa Makabijem, prvi detalj koji je doneo prevagu je podizanje intenziteta odbrane u ranoj fazi, što je posledično dovelo do veće potrošnje igrača Makabija. Ovo je u drugom poluvremenu rezultiralo time da je izraelski evroligaš šutirao u kasnoj fazi napada, te da su igrači, u pokušaju poentiranja, ulazili posle agresivne borbe sa crno-belim igračima.
Drugi važan detalj u ovoj utakmici, koji je doprineo pobedi Partizana, je uspostavljanje balansa težišta ofanzive. Naime, Partizan u gotovo svim utakmicama, nakon odigranog meča u Madridu protiv Reala, ne može da pronađe način da napadne sa niskog posta, odnosno da uposli visoke igrače posle rolanja iz pika. Činjenica da Bruno Kaboklo, Alen Smailagić i Zek Ledej imaju odlične procente šuta sa „perimetra“ je za pohvalu, ali i može biti i detalj koji govori o problemu koji Partizan ima.
Od utakmice protiv Virtusa, preko Fenera i u prvoj četvrtini sa Makabijem, može se primetiti veoma loše pozicioniranje Kabokla na niskom postu. „Frontovanje“ Kabokla je sve do drugog perioda utakmice sa Makabijem bilo izuzetno uspešno, gde on nikako nije uspevao da izgura defanzivca ka lopti toliko dovoljno da može da dobije korektan „high-low“ pas (taj pas nikad ne može biti dobar osim ako ga ne bacaju Nikola Jokić ili Miloš Teodosić). Zbog toga je brazilski internacionalac svoj doprinos davao iz ofanzivnog skoka i sa po nekom pogođenom trojkom.
Ako želimo da imamo kompletnu sliku onoga što Partizan ove sezone radi i napravimo neke paralele u odnosu na isti period od prošle godine, onda možemo konstatovati da su oscilacije veće. Kad je igra dobra, ona je na nivou jedne stabilne F4 ekipe, a kad je loša, ona je do to mere problematična da se postavlja pitanje da li su neki igrači uopšte svesni da su izašli na parket i da je u toku utakmica.
Partizanu sada slede dva gostovanja, prvo putuju u Zagreb na meč sa Cibonom (ponedeljak, 18), a potom odlazi za Atinu gde će odmeriti snage sa Panatinaikosom, u petak od 20.15. Upravo su ove dve utakmice prilika da se pokaže veća koncentracija i da se usvoje postulati koji bi doneli stabilnost koja je preko potrebna ekipi koja je najavila najviše ciljeve u ABA ligi i Evroligi.
Sve mečeve Evrolige gledajte na kanalima Sport Kluba, uz SBB na EON i D3 platformama.
Autor: Viktor Sadiković
BONUS VIDEO Trojka Džejmsa Nanelija i snimak koji je obišao Evropu