0
Sve se menja u Evroligi osim da Partizan gubi u Baskoniji. Kao u filmu "Dan mrmota" kada glavni junak proživljava isti dan koji postaje košmaran.
Pomenuti film je postao klasik, a Partizanov premijerni nastupu u ovogodišnjoj Evroligi je više ličio na moderni Holivud. Trejler je dosta obećavao, priča je dobro zamišljena, ali je film na kraju bio loš.
Tri godine u nizu crno-beli u ranoj fazi Evrolige gube neizvesne utakmice u Vitoriji i polažu oružje pred Baskonijom. Iako ovog puta poraz od 88:82 nije bio srceparajuć, jer nije bio na jednu loptu, nije bio ništa manje bolan.
PROČITAJTE JOŠ
0
2
2
Dva lica Partizana za dva različita poluvremena ostavila su pomešana osećanja. Poraz koji peče i problemi u igri koji su mogli da se naslute sa jedne strane, i dosta toga pozitivnog kao što je broj asistencija, visok procenat šuta za tri i visok defanzivni potencijal koji je ekipa nagovestila.
A šta smo videli u „Fernando Buesa“ areni od izabranika Željka Obradovića?
Za početak, trofejni stručnjak je maksimalno srezao rotaciju i na parket slao samo osmoricu igrača, verovatno sa idejom da na taj način pokuša da napravi brejk.
Neplanirani odlazak Dvejna Vašingtona verovatno je doprineo tome, ali je zanimljivo da na parketu nije bilo Alekseja Poluševskog iako je delovalo da je bilo prostora i za njegove minute. Dok je razumljivo zašto nije bilo Nakića i Lakića, pa i Balše Koprivice zbog sjajne igre dvojice centara, nije do kraja jasno zašto nije bilo minuta za Pokuševskog.
Ako se osvrnemo na ono što smo videli na parketu, Partizan je u prvih 20 minuta igrao onako kako će težiti da igra cele sezone.
Jaka odbrana sa dosta dobrim rotacijama kod preuzimanja značajno je otežala igru Baskonije koja je na krilima napadačke klase Markusa Hauarda ostala na minus šest na poluvremenu.
Partizan je iz odbrane generisao tranziciju i lake poene, a utisak je da u tom segmentu igre ima prostora za napredak i uigravanje jer je bilo nekoliko traljavo odigranih kontranapada.
Ipak, jasno je da će to biti veliki adut u nastavku sezone.
Problem je bio što Partizan nije uspeo da taj nivo igre prenese i u drugo poluvreme. Baskonija je pronašla ritam, a Partizan počeo da pravi greške u odbrani i situacija se značajno promenila.
Nakon 32 poena u prvom, Partizan je primio 56 poena u drugom poluvremenu. Jeste Baskonija pogodila i neke teške šuteve, imala i dozu sreće, ali je krivica ipak na crno-belima.
Tu se ispoljila i stara boljka lošeg korišćenja faulova, pa je Partizan u četvrtoj četvrtini od četiri faula u bonusu, tri puta slao rivala na bacanja.
Sa druge strane, kao da je falilo više agresivnosti na prodoru jer je Baskonija u poslednjoj deonici napravila četvrti faul u poslednjem minutu.
Pored svega, Partizan je u nastavku imao problem i sa izgubljenim loptama. Svega tri u prvom poluvremenu i sedam u nastavku od kojih su neke bile bolne jer su izgubljene u tranziciji nakon dobrih odbrana. Pogotovo je zabolela izgubljena lopta Bonge koji je prvo ukrao, a onda je odmah umesto da Partizan krene u kontru po lake poene izgubio, nakon čega je Luvavu postigao možda i presudnu trojku za četiri poena prednosti.
Kada se pogledaju brojke, Partizan je odlično šutirao za tri, čak 45 odsto, imao 20 asistencija i dobro skakao, ali su na kraju presudile greške i konverzija istih u poene.
Kada pogledamo individualni učinak, sjajno je odigrao centarski dvojac Tajrik Džons – Brendon Dejvis koji je ubacio 42 poena, što je više od polovine ukupnog broja.
Tajrik je bio sila u reketu, sjajno je zakucavao i pre svega u nekoliko navrata pokazao i sjajnu tehniku na niskom postu. Uz to, sa njim je odbrana bila bolja kao i skok i definitivno je bio najbolji pojedinac na meču.
Brendon Dejvis je kombinovao odličan šut za tri uz sjajan repertoar na niskom postu i uz Tajrika bio centralna figura meča.
Solidnu rolu je imao i Isak Bonga dok je utisak da je falio konkretniji učinak spoljne linije.
Lundberg i Marinković su došli do dvocifrenog učinka, ali su to učinili u kratkim naletima, dok je na momente igrao i Karlik Džons, ali daleko od onoga što se očekuje.
Problem je bio nedostatak adekvatnog učinka Sterlinga Brauna koji je uz to protraćio i neke kontranapade, dok je loš bio i Frenk Nilikina koji osim jedne pogođene trojke nije briljirao ni u odbrani gde bi trebalo da pravi veću razliku.
Taj disbalans između spoljne i unutrašnje linije, na kraju je i koštao Partizan. Kada je Tajrik Džons zaustavljen, a Brendonu Dejvisu otežan ulazak u reket, niko spolja nije uspeo da iskreira ništa niti da stvori višak u igri jedan na jedan.
To je problem koji se i nazirao pre početka sezone, a to je da ovogodišnji sastav ipak ima manjak napadačkog talenta. Čini se da je Dvejn Vašington bez kojeg je Partizan privremeno ostao bio projektovan da bude igrač koji bi u igri jedan na jedan mogao da pravi razliku, ali njega nije bilo tu.
Sa druge strane, odbrana iz prvog poluvremena i napadanje u tranziciji bi mogli da budu veliki aduti ekipe u nastavku sezone, ali je potrebno i da ti intervali budu znantno duži kako bi Partizan mogao da pobeđuje.
Nema mnogo vremena za tugovanje, sledi gostovanje Real Madridu u narednom kolu što je još veći izazov za crno-bele koji će morati da otklone brojne nedostatke.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare