0
Mnoge zanimljive teme
Košarkaš Partizana Džejms Naneli pričao je o iskustvima sa Željkom Obradovićem i povredi koja je mogla da mu okonča karijeru.
Naneli je tokom karijere promenio veliki broj klubova, ali nikada nije gubio samopouzdanje.
„Nikad nisam sumnjao u sebe. Samo sam uvek želeo da svake godine podignem letvicu. Želeo sam svake godine da idem korak gore. To je bio moj cilj“, objasnio je Naneli u podkastu sa Džoom Arlaukasom.
PROČITAJTE JOŠ:
Opisao je i kako izgleda rad sa Željkom Obradovićem, s kojim je pre Partizana sarađivao u Fenerbahčeu.
„Prva godina igranja za njega je teška. Morate zaslužiti njegovo poštovanje. Igrao je na najvišem nivou u Evropi. Igrao je na Olimpijskim igrama. Trenirao je najbolje igrače. Sve je video. Šta ćeš učiniti da budeš drugačiji ili da se istakneš ili da zadobiješ njegovo poštovanje?“.
U trenucima kada Naneli nije bio u prvom planu u Fenerbahčeu, američki bek je hteo da se dokaže po svaku cenu.
„Bred (Vonamejker) krade loptu, baci je gore i hteo sam da ga zakucam tako snažno jednom rukom i samo pogledam, i samo buljim u trenera jer sam znao da dolazi tajm-aut. U smislu ‘Trebalo je da igram’. Nije se tako završilo“, opisuje Naneli.
Tom prilikom doživeo je jezivu povredu.
„Tako sam se spremao da zakucam jednom rukom i vidim da je Boboa došao i udario loptu u poslednjem trenutku. Pa sam podigao loptu, skočio sa pogrešne noge, zakucao je sa dve ruke i nisam imao dovoljno… Odrazio sam sa pogrešne noge pa nisam skočio dovoljno visoko. Nisam mogao da se uhvatim za obruč kada sam pokušao. Kada sam zakucao, samo sam čuo da je sve utihnulo i samo sam čuo zvuk pucanja, i to je sve čega se sećam“.
Naneli je tada pao na vrat i onesvestio se. Posle toga se seća da je bio u bolnici, gde su ustanovili da je doživeo potres mozga, imao je i krvarenja, a bila mu je slomljena leva šaka.
Na kraju i na svu sreću, Naneli se potpuno oporavio i pomogao Fenerbahčeu da se vrati na Fajnal-for. Nakon toga, Nanelijeva karijera je ponovo krenula uzlaznom putanjom.
U intervjuu Naneli se dotakao i porodičnih tema. Jedan od najvećih izazova za njega je odvojenost od porodice, pošto su mu deca većim delom godine u Americi, kao i supruga.
„Oni su mlađi, pa mi nedostaju sva njihova dostignuća, ostvarenja. Jednostavne male svakodnevne stvari zbog kojih želim da budem tu, poput odlaska iz škole, da im napravim doručak ujutru i da im pomognem da se spreme. To su stvari koje mi zaista nedostaju što mnogi ljudi ne razumeju kao žrtvu koju imamo kao igrači sa porodicama“, objasnio je Amerikanac.
