Neobična scena iz prestonice Španije.
U isčekivanju velikog spektakla u Madridu i druge utakmice plej-ofa između Reala i Partizana, pala je i velika šetnja kroz grad.
Od prelepog „Retiro“ parka, preko centralnog trga „Plaza de Mayor“ do kraljevske palate, sve vrvi od turista i Španaca koji uživaju u prelepom danu.
Kako Madridu temperatura dostiže vrhunac posle dva sata popodne, prepodne je bila savršena prilika da se po lepom vremenu obiđe grad.
Zanimljivo je da se ma ulicama može čuti i srpski jezik jer je većina navijača Partizana došla na nekoliko dana, pa koristi priliku da uživa u čarima španske prestonice.
U „Retiro“ parku je sav fokus na jezeru u centralnom delu parka koje oduzima dah. Čamci za veslanje, brodići, neverovatne vajarske skulpture samo su delić čarolije koje jezero pruža.
Sa svake strane možete naići na nekog svirača koji na harfi, gitari, ili najčešće saksofonu svira neki kultni španski hit poput „Besa me mučo“, a tu su i zabavljači u metrou koji će vas iznenaditi svojim talentom.
Pored legendarnog parka, najveće gužve su u samom centru na „Plaza de Mayor“.
Jedinstven ambijent i arhitekture ostavljaju bez daha, a šetnja može da se nastavi po bezbroj okolnih ulica.
Kao što reče jedan kolega kada su ga pitali za neko šetalište poput Knez Mihajlove, u centru Madrida ima bezbroj Knez Mihajlovih u kojima satima možete da se izgubite u šetnji.
U blizini se nalazi prelepa katedrala „Almudena“ posvećena majci božijoj odmah pored kraljevske palate u kojoj povremeno boravi i kraljevska porodica.
Baš kada sam stigao do kraljevske palate policija je u velikoj meri okupirala prostor ispred ulaza a veliki broj turista se okupio nadajući se da će videti i kralja lično.
Na putu ka palati doživeo sam i poprilično iznenađenje.
Kada sam ušao u jednu prodavnicu suvenira da kupim nekoliko magneta moj pokušaj da pričam na španskom doveo je do neobične konverzije.
Prodavac me je pitao odakle dolazim i kada je dobio odgovor da je u pitanju Srbija, usledio je neobičan odgovor.
„Luka Jović je iz Srbije zar ne, on je igrao za Real“.
Iako nije ostavio dubok trag u Rwalu, srpski reprezentativac je bio prva asocijacija pre nego imena poput Predraga Mijatovića na primer.
Ubrzo sam shvatio i zašto.
Kada sam prokomentarisao da se nadam da gospodin ne navija za Real pošto sam došao da pratim Partizan kako ne bi dobio jaču cenu za magnete, nadajući se da možda navija za Atletiko ili Rajo Valjekano, usledio je neočekivan odgovor.
„Ma kakav Real navijam za Barselonu uz pomalo smešnu grimasu na licu“.
Na moje čuđenje kako u Madridu neko navija za Barselonu, usledio je kratak odgovor.
„Zašto da ne“.
Kasnije sam saznao da se u gradu može naći i oficijelna Barselonina prodavnica i da je to potpuno normalna stvar pošto navijači ovde nisu tako ekstremni kao u nekim drugim zemljama.
Nakon uzbudljivog obilaska Madrida, metroom sam se vratio do hotela.
Gradski prevoz u Madridu funkcioniše perfektno, a metro je izuzetno jeftin s obzirom da 10 vožnji košta 8,5 evra i možete sa jednom kartom više puta presedati sve dok ne napustite metro na nekoj od stanica.
BONUS VIDEO Drama iz hale u Madridu i luda završnica meča Real – Partizan
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare