Kako je Partizan preokrenuo meč protiv Fenerbahčea.
Fenerbahče je izgubio utakmicu od Partizana rezultatom 85:84 u sedmom kolu najelitnijeg evropskog košarkaškog takmičenja.
Rezultat nam svakako govori da su crno-beli iz ovog duela izašli kao pobednici, opaska prve rečenice da je turska ekipa izgubila je sve samo ne greška. Partizan je odigrao osrednje kvalitetnu utakmicu u trajanju od 32 minuta, sa jako dobrih početnih pet i poslednjih tri. Sa druge strane, istanbulski žuti su išli od sjaja u prvom poluvremenu i nekako sve više ka očaju u drugom.
Sve se na kraju svelo na dva promašaja, Ponitkin zicer i Madarova poludistanca, i ispostavilo se da je ovaj drugi imao veću težinu. Partizan je utakmicu otvorio, pa fenomenalno. Bili su agresivni i odlučni. Jaramaz koji se nekako nametnuo još od prvog ovosezonskog derbija poveo je juriš, a pratili su ga Kaminski i Naneli koji su loptu iznosili do obruča. Partizan je prvu četvrtinu poene tražio prodorom i spuštanjem lopte na niski post. U prvih pet minuta apsolutno svaki posed je imao smisla neovisno o tome da li je koš postignut ili ne. Kretnje su bile tačne, a dodavanja pravovremena.
Posebno je impresivna akcija bila kada se lopta spustila Kaminskom na niski post sa desne strane reketa a on u stilu Sabonisa nekad a Jokića sad šalje pas za Jaramaza preko celog reketa, koji diže šut i pogađa trojku pri čemu nije bilo odbrambenog igrača na šest metara oko njega. Odgovorno tvrdim da je Frenk među najboljima, ako ne i najbolji dodavač među centrima u Evroligi te da se ta kreacija sa niskog posta mora više koristiti. Fenerbahče u ovim momentima nije imao skoro ništa od igre ali je pogodio prva tri šuta za tri poena i rezultatski držao priključak. U momentu kada je na semaforu stajalo 3:33 do kraja prve četvrtine, Partizan gubi konce utakmice, Madar hvata ofanzivni skok i deli pas za još jednu ubačenu trojku.
Do poluvremena, Partizan (kao po običaju) kreće da teži individualnim rešenjima uz jako slabu kontrolu skoka. Deja Vu. Druga četvrtina najgora je koju su crno-beli odigrali u eri Željka Obradovića. U ovoj četvrtini Fenerbahče je šutnuo osam trojki i ubacio šest. Samo jedan od ovih osam šuteva su bili pod nekom vrstom opterećenja. Sa druge strane, beogradski klub je samo dva puta napao koš driblingom, jednom Avramović, i jednom Kaminski kada su mu svirani koraci. Šest minuta i 45 sekundi se čekalo da neki košarkaš Partizana uzme loptu i krene da dribla ka košu. Kako minus nije otišao na 20 i ostao na „samo 10“? Nekoliko loših faulova na šutu za tri poena, po neki globtroterski (da ne kažem cirkuski) šut je ušao, i naravno, Smajli. Fener je na kraju prvog poluvremena ubacio 60 odsto šuta za tri.
I kako to biva, ko od šuta živi od njega i strada, ili što bi Slobodan Šarenac rekao: „Šut je kvarljiva roba“, turski predstavnik je polako počeo da maši. Jedina promena koju smo mogli da vidimo kod domaćina je tendencija da se po svaku cenu brani trojka. Fener je u prve dve četvrtine ubacio 27 i 29 poena, a u trećoj i četvrtoj 13 i 15. Čak i uz 12 ofanzivnih skokova na kraju treće deonice više za „žute“, ušlo se u egal utakmicu.
Momenat koji je sve uplašio u hali je promašaj Mateuša Ponitke posle udvajanja Kaminskog na niskom postu. Drugi momenat koji je došao i nekako sudbinski, uz veliko oduševljenje u hali, je delo bivšeg Partizanovog igrača, Jama Madara. Momak je promašio šut koji prošle sezone nije promašio ni jednom i toliko puta obradovao crno-belu publiku. Ovaj put takvo oduševljenje je izazvao promašajem, osetivši i ovu drugu stranu medalje kako je kad „grobari“ ne vole. I da završimo onom Mutinom: “Sve je to normalno.“
Bio je ovo mali podsetnik da se košarka igra do poslednje sekunde. Ništa ovo nije ni bolje ni gore nego li prošle sezone, Obradović po receptu svog učitelja (Dude Ivkovića) formu diže polako.
Zato se partizanovci nadaju da će ekipa biti najbolja kad to bude najpotrebnije, pa ko dočeka.
I još jedna misao. Možda i dve.
Tragičar Baskonije je postao na neki način heroj Fenerbahčea. I dok svi veličaju onu poslednju asistenciju za zakucavanje Smailagića na kraju utakmice, ja ću da kažem da je čovek zaustavio dribling u tranziciji i da se linija pasa ka Alenu nije otvorila, Anđušić bi se našao u problemu. Sa druge strane, trojka i ulaz su na neki način doveli Partizan u poziciju da igra za pobedu.
Druga misao je da ekipi nedostaje vođa, jer očigledno da ta uloga nedeljivo pripada Panteru te da ni jedan drugi igrač nema tu dozu autoriteta u timu.
Treća misao je da je Partizan udaljen od Fajnal-fora za kontrolu defanzivnog skoka. Ne može se sad očekivati da će Kaboklo da se pretvori u Denisa Rodmana, i da će da uhvati 28 lopti za utakmicu bez šuta na koš. Ne. Ko je igrao košarku zna da je građenje, da ne kažem „box out“, ključ dobrog skoka, te ako se odradi kako treba da će se problem i rešiti.
Sve mečeve Evrolige gledajte na kanalima Sport Kluba, uz SBB na EON i D3 platformama.
Autor teksta: Viktor Sadiković
BONUS VIDEO