Nisu uspeli košarkaši Partizana da dođu do velike pobede protiv Armanija u Milanu jer su nakon dramatične završnice poraženi rezultatom 85:83.
Imao je Partizan svoju šansu u ovom meču, čak i poslednji napad da makar izjednači, ali su na kraju crno-beli položili oružje pred šuterski raspoloženim domaćinom.
Poraz je višestruko bolan jer u velikoj meri utiče na rasplet borbe za plej-in. Crno-beli su i dalje na deobi desetog mesta sa Valensojom, ali i sa dve pobede manje od Baskonije i Makabija, timova sa kojima je mogao da se bori za osmo mesto i bolju poziciju u doigravanju koja u velikoj meri olakšava stvari.
I Makabi i Baskonija pri tom u narednoj rundi imaju lakše mečeve od crno-belih koji gostuju Barseloni. Makabi ide na noge prežaljenoj Zvezdi, a Baskonija dočekuje Armani koji je i dalje u igri.
Uz to, Partizanu dišu za vrat i Efes i Bajern i Armani koji su na jednu pobedu zaostatka i uz to ekipa iz Minhena ima bolji međusobni skor.
Biće zato digitroni maksimalno uključeni i očekuje nas grčevita borba do poslednjeg kola.
A što se tiče meča u Milanu, čini se da su tri stvari bile ključne da Partizan ostane kratkih rukava.
Iako je utisak gledano golim okom da je Partizan veći deo meča odigrao dobru odbranu, domaćin je utakmicu završio sa sjajnim šuterskim brojkama. Armani je uprkos činjenici da je imao 13 šuteva manje iz igre uspeo da pobedi jer je imao izvanredne procente. Šutirali su 12/15 za dva i 16/31 za tri poena.
Mnogi od tih šuteva bili su iz teških pozicija u odlučujućim periodima. Nikola Mirotić je na startu poslednje četvrtine ekipu održao u životu serijom od tri trojke od kojih su dve bile preko ruke na isteku napada, a iznudio je i dva bacanja na neverovatno iskustvo.
Kada je krenulo da se lomi u samoj završnici, Šabaz Nejpir je pogodio neverovatno teške šuteve (trojka, dva penala, dvojka), računajući i onaj iz driblinga koji je bio presudan.
I u prvom delu je ekipa iz Milana pogađala više teških šuteva i deluje da je samo Donta Hol imao čiste poglede ka košu. Takav razvoj situacije sigurno dodatno peče ekipu posle ovakve utakmice, pogotovo jer je u više navrata odigrala odličnu odbranu iz koje je ipak primila koš.
Gotovo neverovatno zvuči podatak da je Partizan postigao 83 poena iako je na 5:20 minuta do kraja bio na brojci od 78 i da je poslednjih pet poena žargonski rećeno „porodio“. Anđušić je pogodio prelep šut o tablu, a Zek Ledej je pogodio uz faul nakon skoka u napadu u poslednjim trenucima meča. Sve ostalo bilo je za zaborav.
Imao je Partizan četiri napada u nizu na rezultatu 78:76 kada je mogao da se odvoji na dva poseda razlike i možda i prelomi meč, ali je u tim trenucima sve stalo. Petorka na terenu je uprkos odličnoj defanzivnoj sekvenci bila napadački limitirana i svi pokušaji da se preko Ledeja napadne niski post su bili loši, a akcije mučne, spore i nedovoljno kreativne pa je Partizan ostao čak i bez pristojne pozicije za šut.
Pitanje je da li je Željko Obradović mogao ranije da vrati Kevina Pantera i Pi Džeja Doužera koji su imali problem sa faulovima ili sa Frenkom Kaminskim da napadne niski post i tako odčepi napad umesto forsiranja preko Ledeja koji je bio dobro uštopovan. Možda je zadovoljan odbranom računao na makar jednu realizaciju koja bi meč odvela u drugom pravcu, a činjenica je i da je vreme curilo, jer nije bilo dovoljno prekida da se promene naprave.
Partizan je odigrao odličnu napadačku utakmicu uprkos činjenici da je bio bez tri bitna igrača. Džejms Naneli, koji je najbolji igrač Partizana ove sezone, nije ni mogao da igra, a nije se pojavio Doužer čija forma je sada već u kontinuitetu loša, a kao šlag na tortu se nadovezala i loša igra i početničke greške Pantera koje su skupo koštale ekipu.
Delovalo je na početku meča da je Doužer u ritmu i da dve dobre asistencije za Kaminskog na startu nagoveštavaju buđenje iz zimskog sna, ali promašaji iz igre, neodlučnost u napadu i sada već teško objašnjivi problemi sa faulovima ponovo su ga izbacili iz igre.
Ni Panter nije odigrao mnogo bolji meć. Tromo, neodlučno, nekarakteristićno je delovao kapiten crno-belih u prvom poluvremenu i to nakon što je pogodio dugu dvojku na početku meča.
Iako je Partizan imao dovoljno razigranih igrača da pažnja ne bude samo na njemu, nije uspeo da to na pravi način iskoristi.
A kada je posle pauze sjajno otvorio drugo poluvreme jedan detalj koji ne sme da mu se dešava ga je potpuno izbacio iz igre. Dosuđen mu je jedan sumnjiv faul, a onda je usledila previše burna reakcija za nekoga ko bi trebalo da bude lider ove ekipe i automatska tehnička greška.
Samo što je uhvatio ritam, došao je do četiri faula i morao je Obradović da ga ostavi na klupi sve do same završnice kada se već prilično ohladio.
Da li je mogao i ranije da uđe u igru i samim tim u rizik sa faulovima, ostaje da visi kao pitanje za ovu utakmicu, ali kapitenu Partizana ne sme da se dešava da sebe dovede u problem zbog komunikacije sa sudijama i da ekipu ostavi na cedilu.
Utisak bi da bi uz njegovo prisustvo ekipa lakše prevazišla krizu u drugoj polovini četvrte četvrtine, ali na njega Obradović nije mogao da računa na način na koji je želeo i jedan od ključeva uspeha jeste i u tome da sebi prestane da dozvoljava takve stvari.
Partizan sada čeka jedan izazovan period. U narednom kolu sledi gostovanje Barsleoni (četvrtak, 20.30), verovatno najteži meč do kraja ligaškog dela, a potom i serija od tri utakmice kući u „Beogradskoj areni“ protiv tri plej-of ekipe – Baskonije, Real Madrida i Olimpijakosa.
BONUS VIDEO Analiza sa Mićom Berićem na kraju meča Milano – Partizan