Nije uspeo Partizan da napravi iznenađenje i sruši Real u Madridu, pa je i posle drugog kola ostao praznih ruku u Evroligi.
Dva poraza na startu ne zvuče dobro, ali daleko od toga da treba da se pale alarmi, naročito ne nakon gostovanja Realu.
I ovaj meč kao i duel protiv Baskonije ostavio je pomešana osećanja. Pomalo gorak utisak zbog propuštenih prilika kojih je bilo više nego dovoljno i boljke koje se ponavljaju u kontinuitetu, a sa druge strane više nego dovoljno razloga da se u period koji sledi uđe da dosta optimizma.
Kada se analiziraju uzroci poraza Partizana u Madridu, tri stvari odmah upadaju u oči.
Prva je ofanzivni skok Reala koji je u tom segmentu razneo Partizan i praktično rešio utakmicu na taj načiin. Real je imao deset ofanzivnih skokova i iz njih dolazio do lakih poena kojima je ili prekidao momentum Partizana ili pravio serije.
Tako su i često dobre odbrane Partizana padale u vodu, a to je davalo i dodatnu sigurnost šuterima.
Tako su Rejtan Mejs, Fakundo Kampaco i Džanan Musa u drugom poluvremenu iz teških pozicija pogađali trojke kojima su na kraju slomili rivala. Argentinac je uz to biljirao od početka do kraja meča u organizaciji igre i sjajnim potezima razbijao odbranu crno-belih.
Partizan je pored toga ponovo ispoljio boljke sa pravljenjem faulova. Iako nije toliko loše koristio bonus kao protiv Baskonije, ponovo je previše puta protivnik fauliran za dodatno bacanje.
Osim toga, ponovo se u ključnim trenucima videla neuigranost ekipe i donošenje loših odluka.
Tako je prelomni trenutak u poslednjoj deonici bio kada je Vanja Marinković na minus pet izgubio loptu, pa zatim nesmotreno napravio nameran faul. Real je pogodio dva bacanja i trojku i došao do 10 poena viška, a nakon još jednog lošeg napada i nove trojke praktično došao do razlike posle koje nije bilo povratka.
Kada se doda da je još bilo momenata u kojima je bilo loših odluka, onda je teško bilo očekivati pobedu.
Sa druge strane, uprkos svim problemima Partizan je i na ovom meču bio konkurentan i sa šansama da na kraju dođe do pobede i tu je nekoliko razloga za optimizam.
Crno-beli su ponovo sjajno šutirali i pogodili 13 trojki iz 28 pokušaja i u prva dva kola Evrolige šutiraju 45 posto za tri poena.
Ono što je delovalo kao potencijalni problem pre početka sezone, bilo je veliko oružje Partizana, a raduje i činjenica da smo videli veliki broj igrača koji mogu da pogode.
Osim toga, raduje i činjenica da je Partizan kreirao veliki broj otvorenih šuteva.
U globalu dobru napadačku igru potvrđuje i to što je Partizan meč završio sa 21 asistencijom i u tom segmentu bio ispred Reala iako je Kampaco briljirao sa 11 asistencija.
Partizan je i na individualnom planu napravio pomake u odnosu na poslednji meč.
Tajrik Džons je pokazao kontinuitet i izdvojio se kao prvo ime sa dva gostovanja u Španiji.
Osim toga, Obradović je proširio rotaciju u ovom meču i dobre minute dao Mariju Nakiću koji je pokazao da na nivou Evrolige može da odigra odličnu košarku.
Karlik Džons je u završnici meča konačno oslobodio svoju kreativnu i napadačku energiju i pre svega sebe uverio da može da pravi razliku na ovom nivou.
Dobru rolu uprkos greškama u ključnim momentima je imao i Vanja Marinković, a znake buđenja je nagovestio Sterling Braun.
Ipak, jasno je da je potrebno da se svi uključe i da to bude u kontinuitetu kako bi se videlo i kroz rezultate. Partizanu sada ulazi u period u kojem ima tri meča sa realnim šansama da pobedi.
Zbog toga će duel sa Bajernom kod kuće (15. oktobar, 20.45) biti izuzetno značajan, jer bi mogao da predstavlja zamajac za naredne mečeve u kojima Partizan prvo gostuje Makabiju u praznom „Pioniru“ (17. oktobar, 20.05), a zatim dolazi Virtus u grotlo crno-bele Arene (23. oktobar, 20.30).
BONUS VIDEO