0
Zahuktao se "parni valjak" i nema nameru da stane. Pao je u grotlu "Beogradske arene" neočekivano napadački raspoloženi Žalgiris sa 84:78, a crno-bela euforija ponovo se zapalila i sada se sa samopouzdanjem do neba očekuje da padne i evropski prvak Panatinaikos.
Biće to novi spektakl za Željka Obradovića i njegovu ekipu koja je uspela da odgovori na novi izazov koji je bačen pod noge i to ponovo na drugačiji način od onog prethodnog i tako pokazala da u ovom sastavu ima mnogo različitog oružja i vojnika spremnih na svaku bitku.
A velike bitke tek slede.
Narativi pre početka meča bio je da nas čeka sudar na mali broj poena i rat u svakom posedu, svakom bloku, skoku, i šutevi iz teških pozicija. Žalgiris je u Beograd došao kao najbolja odbrana Evrolige po gotovo svim parametrima, dok je Partizan u poslednje dve utakmice briljirao u tom segmentu.
PROČITAJTE JOŠ
Uz sve to, Žalgiris je bio i drugi najlošiji napad, a Partizan daleko od sjajne šuterske forme. Ipak, prvih 20 minuta donelo nam je nešto sasvim drugačije.
Partizan je odigrao sjajno napadačko poluvreme, ali je i prema rečima Željka Obradovića odigrao svoje najlošije poluvreme kada je odbrana u pitanju i dozvolio najboljem napadaču rivala Luniju Vokeru da dođe do velikog broja otvorenih i poluotvorenih šuteva što je rezultiralo njegovim spektakularnim izdanjem u prvom poluvremenu u kojem je šutirao 5/7 za tri. Previše grešaka na preuzimanju, pa čak i u jednostavnim situacijama bilo je nešto što Partizan nije pokazivao u prethodna dva meča.
Andrea Trinikjeri je dobro pripremio ekipu i za razliku od prethodnika nije dozvolio da Partizan previše uguši napad Žalgirisa zonskim presingom, sjajno je koristio Brejdija Maneka koji je sa pozicije četvorke izvrsno šutirao i tako kažnjavao Partizanove neprecizne rotacije.
Kada je u drugoj četvrtini proradio i ofanzivni skok, Žalgiris je uspeo da uspostavi ravnotežu na terenu i tako praktično poništi sjajno napadačko poluvreme crno-belih koji uprkos 44 poena nisu uspeli da naprave razliku i spreče dramu koja je usledila u nastavku.
Tamo gde je stao Žalgiris u prvom, nastavio je i u drugom poluvremenu i u prva četiri minuta nastavka ubacio čak šest trojki i 20 poena sa kojima je došao do sedam poena prednosti i zapretio da ukrade pobedu.
Koliko je dobro Žalgiris šutirao u Areni možda najbolje govori podatak da je postigao 16 trojki što im je rekord sezone, koji je prethodno iznosio 13, a svega su četiri puta u prvih 12 kola ubacili dvocifren broj šuteva za tri. Prosek po meču do ove utakmice iznosio je 8,6 pogođenih trojki.
Partizan je odigrao i najlošiji meč kada su primljeni poeni posle ofanzivnog skoka protivnika. Primili su crno-beli 13 poena iz drugog napada u prvom poluvremenu, a ukupno 23 što je nadmašilo i katastrofu protiv Makabija kada su primili 19 poena nakon ofanzivnih skokova rivala.
Kada je delovalo da je voda ušla u uši i da se javljaju flešbekovi sa početka sezone kada je Partizan znao da prospe sve dobro što je uradio, usledio je preokret i trasiran put ka pobedi. Gubio je Partizan i protiv Olimpijakosa i preokrenuo ali je u tom meču mogao da se osloni na sjajnu odbranu u svakom trenutku što u ovom duelu nije bio slučaj, a osetilo se i odsustvo Ifea Lundberga koji je davao preko potrebno veteransko iskustvo i mirnoću.
Ipak, uprkos strepnjama, pojavio se jedan čovek koji je izrastao u neprikosnovenog lidera crno-bele armije. Karlik Džons je ponovo, iako nije briljirao preuzeo komandu u svoje ruke i u prelomnim trenucima tas na vagi prebacio na stranu Partizana. Prvo je pogodio izuzetno težak ulaz, a nakon poena Nilikine s penala kao i protiv Olimpijakosa u tranziciji kaznio nepostavljenu odbranu Žalgirisa trojkom iz dotrčavanja za izjednačenje i ludilo u dvorani.
Podigao je Partizan na noge iz nokdauna, da bi nakon još nekoliko razmenjenih udaraca sa rivalom u završnici Partizan uspeo da dođe do velike pobede i dobije jednu prilično neizvesnu utakmicu.
Džons je u tom periodu plesao na terenu, kontrolisao tempo, pronalazio prava rešenja i ponovo došao do najboljeg učinka u ekipi. Sa 20 poena i 10 asistencija i indeksom 30 je bio najbolji igrač Partizana na terenu i pokazao da ništa ne može da ga izbaci iz ritma – ni promašaji, ni protivnik, ni negativan momentum na terenu.
Nije naravno Karlik bio jedini heroj na ovom meču. Ako bi tražili ko je u većoj meri doprineo ovom trijumfu, onda bi nezaobilazan bio učinak Tajrika Džonsa. Nakon nešto slabijih partija i nepovoljnijih direktnih rivala, Džons je odigrao spektakularan meč u odbrani i skoku. Lupao je rampe, hvatao skokove iznad glava rivalima, zatvarao brojne rupe u odbrani koja je curila, bacao se po terenu i smestio u koš sve što je bilo do njega. U periodu od sredine treće četvrtine kada je Partizan konačno zategao odbranu i primio svega 17 poena za 16 minuta, bio je uz Karlika ključ preokreta. Tri blokade i dve ukradene lopte došle su svaki put u ključnim trenucima kada je trebalo zaustaviti nalet protivnika ili pokrenuti Partizanovu seriju i u ovakvom izdanju je zlata vredan Partizanu koji sada u arsenalu poseduje veliku raznovrsnost na poziciji pet.
Kao i na prethodna dva duela kada su kao heroji iz drugog plana iskakali Ajzea Majk i Balša Koprivica, sada je to bio Dvejn Vašington koji je postao novi pion u šahovskoj igri Željka Obradovića. Nakon sjajne utakmice u ABA ligi, Vašington je dobio značajnu ulogu i u Evroligi i potpuno je opravdao o čemu svedoče i pohvale Željka Obadovića posle meča. Iako mu šut za tri poena nije išao, pogodio je neke važne prodore uključujući i kucanje uz faul iz kontre, a odigrao je u više navrata i sjajnu odbranu i bacao se za loptu.
Obradović je tako dobio još jednog igrača u rotaciji na kojeg može da računa, a bitnu ulogu u drugom poluvremenu imao je i Isak Bonga i uz napadački odličnog Nilikinu pokazao da ova ekipa od utakmice do utakmice može da računa na veći broj različitih opcija.
Neće biti puno vremena da se u Partizanu osvrnu na meč sa Žalgirisom pa ni da detaljnije analiziraju dobre i loše strane tog meča. Jedan trening i ponavljanje osnova onoga što je Partizan vratilo na pobednički kolosek pre novog spektakl, ovoga puta protiv prvaka Evrope, biće sve što može da se uradi uoči novog okršaja.
Panatinaikos je uspeo da preživi neverovatnu dramu i izbegne treći poraz u nizu, ovoga puta protiv Barselone koja je daleko od sjajne forme. Lesor je sa linije penala sprečio novi poraz, a Panatinaikos je ponovo pokazao velike uspone i padove.
Iako je na papiru šampion Evrope još jači nego prošle godine nakon dolaska Lorenca Brauna, Čedija Osmana i Omera Jurtsevena, deluje da Ergin Ataman još uvek nije uspeo da pronađe formulu da sve uklopi u funkcionalnu celinu. Problemi unutar tima, sukobi među igračima, problematična forma pojedinaca, pre svega Kostantinosa Mitoglua koji je sistemski izuzetno važan za ovu ekipu, kao i velike amplitude dobrog dela ekipe dovele su do toga da su zeleni daleko od ekipe koja je pokorila Evropu. Izuzev Matijasa Lesora i Kendrika Nana i u najvećoj meri Huanča Ernangomeza, svi ostali isuviše osciliraju i Panatinaikos je pokazao da je izuzetno ranjiv.
Osim toga, prednost Partizana biće činjenica da ne putuju i da će imati više vremena da se odmore i pripreme za ovaj duel. Za razliku od Žalgirisa, Panatinaikos nije tako borbena i žilava ekipa, ali je neuporedivo individualno kvalitetnija.
Taj kvalitet će biti i najveći izazov za crno-bele, pogotovo u situaciji u kojoj nema vremena za pripremu kao na primer za meč sa Olimpijakosom i u takvim situacijama obično ekipe sa više igračke klase i iskustva imaju prednost.
Ipak, Partizan itekako ima svojih aduta. Ukoliko odbranu vrati na nivo mečeva sa Zvezdom i Olimpijakosom i završnicom meča sa Žalgirisom, šanse za nastavak pobedničke serije su dobre.
Treba reći da je uprkos brojnim propustima, Partizan protiv Žalgirisa izvanredno branio reket i naterao rivala na gotovo dvostruko veći broj šuteva za tri nego za dva što će biti važan faktor protiv moćnog Matijasa Lesora.
Ekipa Ergina Ataman ima najbolji procenat šuta iz igre u Evroligi i posle Bajerna drugi najbolji napadački rejting pa je jasno da će Partizan morati da odbranom dobije ovaj meč. Dobra vest je da i pored Lesora, Panatinaikos spada među najlošije ekipe u ofanzivnom skoku u takmičenju, ali isto tako najbolje grade svoj obruč i ne dozvoljavaju mnogo drugih šansi.
Jasno je dakle da je ključ u koncentraciji i borbi od prve do poslednje sekunde.
BONUS VIDEO
