Ovo je Partizanova najveća moć i sve više raste, smrvila je i veliki Olimpijakos

Uspeo je Partizan da na pleća obori po mnogima prvog favorita Evrolige i tako velikim skalpom i definitvno pošalje poruku da je izašao iz velike krize.

Pao je grčki Olimpijakos u grotlu „Beogradske arene“ rezultatom 78:70, a način na koji je to izvela četa Željka Obradovića doneo je još više razloga za zadovoljstvo nego nakon večitog derbija.

Tada je Partizan gotovo 40 minuta kontrolisao meč i od početka do kraja je bilo jasno da je utakmica u ritmu crno-belih, dok je meč protiv atinskog giganta imao mnogo više izazova.

Partizanova odbrana sprečila kolaps

Iako bez najboljeg igrača Saše Vezenkova, Olimpijakos je izuzetno opasna ekipa koja može da nanese štetu sa svih strana, a pre svega izuzetno uigran sastav koji se godinama samo nadograđuje vanserijskim igračima kakav je Evan Furnije.

Iako je Željko Obradović sigurno sa mnogo pažnje spremao svaki aspekt utakmice, ponekad detalji i delić sekunde ili pad koncentracije mogu skupo da koštaju, a naročito protiv ovako moćnog sastava.

Tako je umesto sjajne odbrane u prvom posedu gostiju glavna stvar bila primljena trojka uz zvuk sirene nakon greške Sterlinga Brauna koji je zaboravio Luku Vildozu i tako prosuo sjajnu defanzivu. Malo je i Olimpijakos u odsustvu Vezenkova napravio korekcije u svom napadu pa je Furnije umesto ubitačne igre bez lopte kojom urniše protivničke odbrane dva puta na početku zaigrao iz pikenrola kao kreator i na prvom preuzimanju sasuo crno-belima dve trojke u lice, a kada se na to dodao i neočekivano dobar šuterski početak Tomasa Vokapa i Partizanovi promašaji otvorenih trojki i ulaza, na semaforu je posle šest minuta stajalo 23:9 i mnoge noćne more su se ponovo javile kod navijača Partizana.

Ipak, ono što je bilo drugačije nego u ranijoj fazi sezone jeste govor tela igrača i reakcije Željka Obradovića na klupi. Jasno je bilo svima da meč nijednog trenutka nije gotov i da igrači moraju da imaju maksimalan fokus i sprovedu plan u delo.

Partizan je pre svega zaigrao defanzivno onako kako je planirao, napravio određene korekcije u čuvanju Furnijea i kontroli reketa protiv tandema Mustafa Fol – Nikola Milutinov i bilo je samo pitanje trenutka kada će napad da se pokrene i da se dobra odbrana materijalizuje kroz rezultat.

Tu treba istaći i sjajnu rolu Balše Koprivice koji je dobio minute i priliku da u duelu sa sličnim profilom igrača pokaže da ova sezona i dosadašnje igre nisu slučajnost. Sjajan u skoku, agresivan u odbrani iako ponekad i previše, a odličan i u napadu kada je trebalo probiti Oimpijakosov bedem. Tako je jednom poentirao nakon sjajnog praćenja dirigenta Karlika Džonsa koji mu je servirao zakucavanje u jednoj od najboljih akcija na meču uz još dva sjajna poteza u tom periodu.

Crno-beli su kao hobotnica krenuli da dave rivala u odbrani i Olimpijakos je do kraja prvog poluvremena za 14 minuta postigao 13 poena. Rotacije su bile precizne kao švajcarski sat, glavnim skorerima se nije davalo da diše, a Partizan je preuzimao koncepcijski rizik sa slabijim šuterima koji je davao rezultat.

Sjajan doprinos u čitavoj priči je dao Vanja Marinković koji se vratio na teren i kao pit bul je davio igrače koje bi preuzimao, da bi ga na kraju fortuna nagradila za trud trojkom na isteku prve četvrtine i važnim trojkama u trenucima kad je Partizan lomio meč na svoju vodenicu.

Koncentracija i agresivnost su ključ uspeha Partizana

Iako je Partizan do poluvremena preokrenuo rezultat i izašao iz velikog minusa i pritom potpuno preuzeo kontrolu na terenu, jasno je bilo da nijednog trenutka ne sme da padne koncentracija i fokus jer je Olimpijakos isuviše dobar da to ne bi iskoristio. Uostalom, Partizan je zbog toga gubio i od slabijih rivala nego što je ovoga puta imao naspram sebe.

Upravo je to najbolje potvrdila treća četvrtina.

Partizan je ponovo pravio greške u odbrani, pre svega kao posledica nedovljnog fokusa, a uz to crno-beli nisu bili ni dovoljno agresivni. Iako Olimpijakos nije uspeo da napravi razliku kao na startu jer je ovoga puta odbrana crno-belih ipak bila bolje pripremljena za igru Furnijea, a Vokap je potrošio svoju zalihu ubačenih trojki, Partizan se opet našao u problemu.

Napad i dalje nije funkcionisao na visokom nivou što pokazuju i slabiji procenti šuta za tri poena koji su se tek u završnici malo popravili, a sa druge strane je grčki tim uspevao da pronađe put do koša i ponovo preuzme rezultatsku kontrolu nad mečom.

Ipak, kao i u prvom poluvremenu, Partizan je ponovo pronašao ritam iz sjajne odbrane. U završnici treće četvrtine i početkom četvrte, crno-beli su kada je sve moglo da ode nizbrdo sa nekoliko sjajnih odbrana uspeli da se vrate u meč.

Možda i najbolja ilustracija toga jeste ukradena lopta Karlika Džonsa u jednom od najagresivnijih defanzivnih poteza večeri iz kojeg se izrodila namerna lična greška Papanikolaua i potpuni povratak u meč.

Partizan je do kraja igrao kao u transu na oba kraja terena pa su počeli da ulaze gotovo svi šutevi, prodori i sve ono što je pre toga izlazilo, dok je sa druge strane Olimpijakos sveden na herojske pokušaje potpuno ugašenog Furnijea i rizikovanje sa slabijim šuterima poput Vokapa i Mekisika koji su se našli u nebranom grožđu spasioca ekipe.

Na kraju, pobeda je došla bez drame, a nakon sjajne sekvence u prvom poluvremenu, Partizan je odigrao briljantnu poslednju četvrtinu koju je rešio sa 28:13.

Partizan je tako sa 70 primljenih poena ponovio najbolje odbrambeno izdanje koje je imao protiv Virtsa kada je nažalost izgubio, a ono što je još važnije, dobio je dve velike utakmice uz skromne šuterske procente.

I jedan zanimljiv podatak o skoku. Iako je utisak i ovog meča bio da je Olimpijakos pravio probleme sa ofanzivnim skokom, brojke otkrivaju malo drugačiji ugao. Oba tima su imala po 15 skokova u napadu, ali je Partizan imao bolju realizaciju u poenima 14:12. Ako se pogledaju poslednjih šest mečeva, Partizan je u tom segmentu u pet mečeva bio bolji, a samo je sa Barselonom bio egal.

Partizan je u tih šest utakmica uhvatio 82 skoka u napadu (13,6 po meču što je više od trenutnog lidera Baskonije koja ima 12,9) i tako taj segment anulirao kod rivala i čak u većini slučajeva bude u plusu.

Buđenje Dejvisa, lider Karlik i sjajni tandem Marinković-Koprivica

Kada je individualni učinak u pitanju, u oči upada nekoliko imena iako je i ova pobeda bila pre svega timska. Brendon Dejvis je posle brojnih kritika i lošijeg starta sezone pokazao zašto je projektovan za jednog od lidera.

Njegova rola u poslednjoj deonici bila je ključna da se slomi protivnik kada je pogađao i za tri i za dva i to čak i neke teške šuteve, ali je možda najvažniji detalj bila akcija iz koje je Marinković postigao trojku u četvrtoj četvrtini. Dejvis je sjajno pročitao zatvaranje koje je išlo na njega, podvukao se ispod igrača i iz kornera prelepo prosledio loptu kapitenu koji je imao godišnji odmor i namestio se za koš kojim je definitvno Partizan prelomio u svoju korist.

Dejvis na parketu donosi bolji protok lopte, bolji spejsing zbog šuta za tri poena i igračku inteligenciju koja je preko potrebna kada se napad muči kao što se ovoj ekipi dešava i dešavaće se i u u budućnosti. Kada je na sve to agresivan na skoku kao na ovom meču, onda je profit višestruk.

Kada pričamo o inteligenciji, onda je tu neprikosnovena uloga Karlika Džonsa. Iako su sjajnom plejmejkeru izlazile lope na ulazu, sa poludistance i sve ono što inače pogađa u visokim procentima, samo je nastavio da igra svoju igru. Nije ga iz ritma izbacila ni odbrana eltinog defanzivca Tomasa Vokapa. Kada je na terenu, Partizan gotovo da ne gubi lopte, a njegovo strpljenje pokazalo se u više navrata ključnim kada je delovalo da je akcija propala. Smirenost sa kojom skenira situacije i pod najvećim pritiskom bila je ključna da se razbije odbrana Olimpijakosa i da se u poslednjim trenucima napada nešto iskreira.

A kada se na to doda da ume da prepozna važnost utakmice kada treba da preuzme da sam rešava stvari, dobija se vanserijski lider. Džons je nakon ukradene lopte i iznuđenog namernog faula, odmah u sledećem napadu napao ulazom koje je pre toga promašivao, a potom je i trojkom iz dotrčavanja kada je shvatio da je Olimpijakos pogrešio u odbrani doneo prednost Partizanu i podigao dvoranu na noge. Na kraju, posle svih promašaja došao je do toga da je sa indeksom od 25 bio najkorisniji igrač utakmice i apsolutni lider tima.

Partizan je na ovoj utakmici ponovo dobio Vanju Marinkovića posle tri meča pauze koji je pokazao koliko je značajan za ovu ekipu. Sjajan je bio u odbrani gde je po potrebi preuzimao i čuvao sve u spoljnoj liniji i nije im dao ni trenutak mira. Da nije bilo nekih nesmotrenih faulova kada je poklanjao dodatno bacanje bila bi ovo perfektna odbrambena utakmica. Sa druge strane, iako je imao neke promašaje, pogodio je tri važne trojke kojima je Partizan ostajao u životu i pokazao da je preko potreban njegov šuterski kvalitet.

Sa druge strane, briljirao je Balša Koprivica koji je verovatno na kraju bio taj tas na vagi u korist Partizana. Sjajno je zamenio Dejvisa i Džonsa u prvom poluvremenu kada su ušli u problem sa faulovima. Bio je agresivan, beskompromisan i dao je veliki doprinos na oba kraja parketa. Treba reći da mu je ovde odgovaralo i to što je igrao protiv gabaritnih centara i da je imao povoljan mečap, ali to ne umanjuje njegovu rolu koja daje još jednu opciju Obradoviću. Sjajan na skoku, u odbrani i spakuje svaki zicer koji dobije. Više ništa od toga ni ne treba Partizanu.

Šta sad čeka Partizan?

Nakon još jedne briljantne taktičke pobede Željka Obradovića koji je ponovo zapušio usta kritičarima, Partizan se nalazi u mnogo boljoj situaciji.

Dve velike pobede predstavljaju dobar zamajac, ali treba reći da je zbog velike rupe u koju je upao, Partizan i dalje daleko od bilo kakvog opuštanja i serija pobeda je preko potrebna.

Dobra stvar je što polako prolazi paklen raspored i crno-beli imaju šansu da se potpuno vrate.

Sledi duplo kolo, a dobra je stvar što je prvi protivnik Žalgiris, tim koji je posle starta od 6:1, upisao samo jednu pobedu uz pet poraza. Doduše, tu jednu je upisao protiv prvaka Evrope Panatinaikosa, ali je daleko od početne forme i Partizan ima šansu da produži niz pobeda.

To bi bio i odličan zamajac za meč sa Panatinaikosom koji još uvek ne igra na šampionskom nivou iz prošle sezone pa će Partizan imati priliku da uzme još jedan veliki skalp, naročito ako ostvari sigurnu i dominantnu pobedu protiv Litvanaca.

Nakon toga sledi gostovanje Albi koje mora da se pobedi i dolazak Asvela, pa bi u teoriji Partizan mogao da niz od šest poraza poništi sa nizom od šest pobeda. Ipak, još uvek je rano o tome pričati i crno-beli moraju da idu korak po korak, ali je najvažnije da su trenutni putokazi dobri i da razloga za optimizam itekako ima.

BONUS VIDEO