Kada je sve izgledalo kao mašinerija koja melje sve pred sobom i da se kraj pobedničkoj seriji ne vidi, Partizan je doživeo bolno prizemljenje kada se tome najmanje nadao.
Asvel je utišao „Beogradsku arenu“ i naneo poraz Partizanu rezultatom 82:79 koji niko nije očekivao, naročito ne posle serije od pet pobeda od kojih su neke bile protiv neuporedivo jačih rivala.
Tako je u samo dva dana Partizan doživeo dva poraza koje je malo ko očekivao. Budučnost, pa Asvel uradili su ono što je propustila da uradi Alba prethodne nedelje i tako potvrdili novu amplitudu u igri crno-belih, ovoga puta onu koja ide nizbrdo kada je igra u pitanju.
Jasno je bilo da niz pobeda koji je računajući oba takmičenja iznosio osam morao da prestane, ali se realnije očekivalo da potraje bar do gostovanja Efesu u drugom meču duplog kola.
Posle bolnog prizemljenja opet sledi borba za vazduh i povratak na pobednički kolosek u seriji nimalo jednostavnih mečeva.
A, kako je Partizan uprkos svemu uspeo da padne baš na testu zvanom Asvel?
Prvo što upada u oko jeste strahovit problem sa skokom koji je na kraju napravio ogormnu razliku. Nije prvi put u sezoni da Partizan rivalu dozvoli veliki broj ofanzivnih skokova, ali je u mnogim prethodnim duelima to kompenzovao svojim ofanzivnim skokom i činjenicom da je iz drugih šansi češće uspevao da postigne više poena od protivnika ili bar da bude blizu u tom segmentu.
Protiv Asvela to nije bio slučaj.
Francuski tim je imao 17 ofanzivnih skokova i iz toga postigao 20 poena, dok je na drugoj strani Partizan iz devet uhvaćenih loptu u napadu postigao svega četiri poena. Čak 16 poena viška u tom segmentu je napravio Asvel u meču koji je na kraju dobio sa samo tri razlike.
Kada se na to doda da je Partizan promašio osam bacanja, palo je u vodu to što je iz izgubljenih lopti napravio osam poena više u odnosu na rivala i to što je i Asvel promašio sedam bacanja.
Jednostavno, skok je bio preveliki faktor.
Pored toga, ključnu ulogu je imalo i donošenje odluka u samoj igri, čega je bolno svestan posle meča bio i Željko Obradović.
„Igrali smo brzopleto i donosili loše odluke u napadu, evidentno je da u situacijama kad se gradi koš moramo biti borbeniji, sa više želje. To smo imali sve u drugoj četvrtini i u pojedinim momentima u drugom poluvremenu. Izgubljena lopta njihova, pa i naša, pa njihova, onda loš napad… Neverovatne stvari. Zasita imam utisak da smo mi dali ovu utakmicu njima“, bio je rezigniran Obradović, pa podsetio i na situaciju da njegovi igrači nisu znali pravilo da posle ofanzivnog skoka kada se izbije lopta ne važi pravilo preko pola.
Spoljna linija Partizana je pokušavala da sa previše individualnih rešenja prelomi meč, pa smo tako gledali festival loših šuteva za tri poena, umesto da se radi ono što je funkcionislao veči deo utakmice – napad prodorom.
Dvejn Vašington, koji je bio sjajan u tome, u poslednjoj deonici je zonu protivnika pokušao da razbije šutom preko ruke u petoj sekundi napada, Sterling Braun driblinzima u levu stranu da pronađe trojku kojom će da okrene meč, a Karlik Džons insistirao na poludistanci iako je bilo vidljivo da u ovom meču ne može da pronađe ritam.
Sve to je još gore u kontekstu činjenice da je Asvel ipsunio bonus na skoro šest minuta do kraja, a da je Partizan samo dva puta otišao na liniju slobodnih bacanja i to prvi put posle skoro tri minuta od bonusa kada je Tajrik Džons promašio oba, da bi nešto kasnije Ajzea Majk bio polovičan.
Neshvatljivo je da nakon što je prodor odlično funkcionisao i nakon što je dosta uspešno ekipa poentirala iz reketa, samo dva puta pogodio na obruču u poslednjoj četvrtini, a ukupno tri puta pokušao iz reketa računajuči i jednu poludistancu Karlika Džonsa.
Moglo je sigurno u tim momentima da se računa i na određeni broj slobodnih bacanja nakon prodora koje bekovi ne bi promašivali u meri u kojoj su to radili Partizanovi visoki igrači.
U prilog lošim odlukama treba dodati i korišćenje malih faulova. Partizan je od 14 faulova koje je napravio pre izlaska iz bonusa čak sedam napravio na šutu i dozvolio rivalu da ide na liniju bacanja.
To je posebno bilo upečatljivo u prvom poluvremenu kada je u prvoj četvrtini od četiri faula pre bonusa, tri puta slao rivala na liniju bacanja, da bi u drugoj od dva faula jedan takođe odveo Asvel da šutira penale. Time je praktično poništena dobra defanziva i uz probleme u skoku to je bila velika prevaga na stranu protivnika koji je na kraju šutnuo 13 slobodnih bacanja više pa se njihovi promašaji nisu odrazili na rezultat.
Ono što su pokazali mečevi protiv Albe, Efesa i Budućnosti je da Partizan teško može do pobede ukoliko ekipa nije fokusirana od početka do kraja meča ili bar u najvećem delu susreta.
Asvel je u prvih pet minuta meča ubacio 16 poena i praktično naterao Partizan da juri rezultat od starta, pa je sjajna odbrana u poslednjih pet minuta prvog poluvremena kada je ekipa primila samo četiri poena donela tek plus šest pred veliki odmor.
To je bio važan faktor i zbog skraćene rotacije na spoljnim pozicijama što se osetilo u završnici.
Deluje da je deo loših odluka bio i posledica velikog umora Partizanovih bekova, naročito Sterlinga Brauna koji je igrao 33 minuta i nije imao pravu zamenu na poziciji beka. Pokušao je Marinković u prvom poluvremenu, ali je bilo vidljivo da ne može, pa je uz nedostatak Frenka Nilikine i Ifea Lundberga to bilo previše u ovakvom tempu mečeva. Braun je u poslednje četiri utakmice peti po broju minuta na terenu u čitavoj Evroligi sa 31,7 po meču i videlo se to na kraju kada je ostao bez goriva.
Posle dva vrlo neprijatna poraza u mečevima gde su pobede bile unapred upisane, Partizanu sledi serija mnogo težih utakmica.
Crno-beli će u petak gostovati Efesu i dobra stvar je što će Partizan imati dan više za odmor. Ekipa iz Istanbula doduše ne putuje, pošto u sredu igra sa Crvenom zvezdom pred svojim navijačima, ali je u sličnoj situaciji bio Partizan kada je Armani dočekao sa danom manje za odmor o čemu je pričao i Obradović.
Dosta će zbog toga biti značajno i kako će Efes odigrati sa Zvezdom i da li će protiv Partizana ući na krilima pobede ili poraza, kao i to na koga će Obradović moći da računa za taj meč, pogotovo u spoljnoj liniji koja je povratkom Šejna Larkina postala veliki adut ekipe iz Istanbula.
Već tri dana posle toga sledi derbi sa Zvezdom u ABA ligi koji će večiti rival čekati nakon duela sa Makabijem u Beogradu, a potom i meč sa Fenerbahčeom za kraj kalendarske godine sa kojim će krenuti i drugi deo elitnog takmičenja.
Fenerbahče je izgubio četiri od poslednjih pet mečeva u elitnom takmičenju i u lošoj je formi, a pre Partizana će na noge posrnulom Parizu, ali defintivno da će to biti veoma težak meč za ekipu Željka Obradovića pogotovo ako u njega uđe iz serije poraza koji bi mogli da odu i na četiri.
Pred crno-belima je ponovo izazovan period i biće potrebno da pokažu karakter kako bi se vratili na pobednički kolosek.
BONUS VIDEO