0
Partizan je izgubio i šestu utakmicu u nizu u Evroligi i tako nastavio katastrofalnu seriju kojoj se u ovom trenutku ne nazire kraj.
Grogirani Armani je došao u Beograd nakon poraza od Albe u Berlinu, najgore ekipe Evrolige i umesto da ga Partizan nokautira, iskoristi za dizanje morala i povratak na pobednički kolosek, doživeo je novi šamar rezultatom 88:81 na domaćem terenu na kojem od početka sezone ima skor 1-4.
Teren koji je od neosvojive tvrđave postao mesto gde se goste i ekipe iz donjeg doma elitnog takmičenja.
PROČITAJTE JOŠ
Ponovo je Partizan imao nenormalne amplitude u igri koje su se odražavale na rezultat, a priča o propuštenim prilikama je postala lajtmotiv ove ekipe crno-belih.
Nije vredela ni najbolja partija sezone Brendona Dejvisa, ni šuterska rapsodija Sterlinga Brauna kojih pre dva dana nije bilo nigde, jer su ovoga puta podbacili drugi igrači. Kao u crtanim filmovima kada junak pokušava da zapuši bure sa sto rupa iz kojeg curi na sve strane, ali kad zatvori jednu, onda krene da šiklja iz druge.
Tako u ovom trenutku izgleda ekipa koja je na putu da se prerano oprosti od borbe za doigravanje u Evroligi.
Partizan je protiv Barselone šutirao 22/64, da bi u istom ritmu nastavio i protiv Armanija gde je šutirao 27/65. Samo pogled na te brojke jasno pokazuje gde je trenutno najveći problem u igri crno-belih.
Čak i kada se odigra dobra akcija, otvori situacija za šut za tri, prodor ili poludistancu, loša egzekucija stavlja Partizan pod ogroman pritisak koji ne uspeva da hendluje.
Mnogo je puta uspevao tim Željka Obradovića i u ovom meče da odbranom pokrije te napadačke crne-rupe, ali postaje problem kada se one prečesto ponavljaju, pa onda dolazimo u apsurdnu situaciju da u pokušaju da pronađe napadački ritam, Partizan izgubi odbrambenu čvrstinu i obrnuto.
Jednostavno, taj teret velikih promašaja odražava se i na sve ostale segmente u igri, pa se uvlači nesigurnost. Igrači počnu da preskaču šuteve, komplikuje se potom u završnicama napada i greška krene da sustiže grešku.
Kada su procenti iole pristojni i Partizan na terenu izgleda neuporedivo bolje. I to još više boli nakon ovakvih mečeva. Naznaka potencijala i plafona koji ekipa ima zagolica maštu navijača, da bi sve to progutale crne rupe kada se ekipa ugasi.
Nešto bolji procenat za dva nego protiv Barselone pao je u vodu zbog činjenice da je Partizan bio očajan u šutu za tri, a uzeo je gotovo jednak broj šuteva van linije 6,75 kao i unutar nje: Odnos je bio 33 šuta za dva i 32 šuta za tri poena.
Koliko je dramatičan pad Partizana pokazuje podatak da je u prva četiri meča za tri poena šutirao 45 odsto i više, dok u ovom duplom kolu nije prebacio 30 odsto. Jasno je bilo da je početna šuterska rapsodija neodrživa, ali je i trenutna situacija sa očajnim procentima daleko od realnosti, ali je problem što Partizan to nije uspeo da kompenzuje na drugoj strani i morao je da polaže oružje iz meča u meč.
Insistiranje na dalekometnoj paljbi bi možda moglo da se razume u kontekstu činjenice da Partizan ponovo ništa nije uspevao da dobije iz prodor igre, ali ostaje dilema zašto više nije eksploatisan Brendona Dejvis koji je pronalazio razne načine da napadne rivala na niskom postu i davao preko potrebnu dubinu u igri.
Jeste Amerikanac proveo celu treću četvrtinu na terenu i izašao je tek 57 sekundi do kraja i trebao mu je odmor, ali činjenica da ga je Obradović uveo na teren tek kad je prošlo više od pola poslednje deonice u najmanju ruku je diksutabilna.
Dejvis je uz pauzu između četvrtina imao dovoljno vremena da dođe do daha, a nije imao veliku minutažu ni dva dana ranije. Ako je problem bio u igri u odbrani koju je Tajrik Džons igrao bolje u tim trenucima, to se na kraju nije isplatilo.
Partizan je primao poene iz prodora i teške šuteve preko ruke, pa je bilo potrebno odgovoriti na drugoj strani terena, gde je Dejvis osim realizacije donosio i kreaciju.
Jeste u završnici kada se vratio na teren pravio i on greške, ali je ekipa bila u priličnom kontraritmu, a i on sam kao da se ohladio. Možda bi sa njima na terenu Partizan prelomio i ranije, ali je umesto toga upao u još jednu dramatičnu završnicu gde je nastavio da promašuje i propušta prilike.
Partizan je ovoga puta uspeo da iskontroliše ofanzivni skok rivala jer je Armaniju dozvolio svega pet i iz toga primio samo tri poena. Sa druge strane, uhvatili su 12 lopti pod košem protivnika i postigao 13 poena, a bio je bolji i u realizaciji nakon izgubljenih lopti.
Na kraju, kad se podvuče crta, Partizan je pao na osnovama košarkaške igre – ubacivanju lopte u koš. Taj segment bio je katastrofalan u poslednja dva meča čega je bio svestan i Željko Obradović, ali deluje kao da u ovom trenutku nema rešenje šta da uradi osim izjava o preuzimanju odgovornosti i vere da bitka nije izgubljena.
Zvuči gotovo banalno, ali nekoliko pogođenih šuteva više bi doprinela i mnogo boljem skoru u ovom trenutku, ali tu bi se ušlo u kategoriju šta bi bilo, kad bi bilo.
Lopta jednostavno, nikada ne laže.
Partizan sada čeka pakleno težak zadatak.
Ako pogledamo prošlu sezonu kada se igrao plej-in po prvi put, bilo je potrebno 17 pobeda za deseto mesto.
To znači da bi do kraja sezone Partizan morao da napravi skor od 15:9, a deluje da ne može da zaustavi ni seriju poraza. Derbi sa Zvezdom koja izgleda mnogo bolje u ovom trenutku i poraz kojem je u ovom trenutku bliži nego pobedi samo može da ga gurne još više u ambis.
Jer poraz je dovoljno težak sam po sebi, a kamoli kada dolazi od najvećeg rivala.
A slede Olimpijakos, Žalgiris, Panatinaikos….
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
