1
Odigrao je Partizan najgoru utakmicu u sezoni na gostovanju Fenerbahčeu i doživeo ubedljiv poraz rezultatom 89:72.
Da je ovo bilo najgore izdanje crno-belih nema nikakve dileme oko čega postoje nepodeljena mišljenja, a svestan je toga bio i Željko Obradović.
poraz kao poraz sam po sebi nije tragičan jer će u Istanbulu malo ko doći do pobede protiv jednog od glavnih favorita Evrolige osim sada već tradicionalno Crvene zvezde, ali razloga za brigu zbog načina na koji je on došao i forme pojedinaca svakako ima.
PROČITAJTE JOŠ
Problem je u čitavoj priči što je pre sezone očekivani poraz došao kao šlag na tortu i treći u nizu za skor koji pomalo pali alarme i poziva na mobilizaciju što se borbe za doigravanje tiče.
Do kraja ima još 27 kola i daleko je od toga da je sezona izgubljena, pogotovo u kontekstu činjenice da i mnogo jači timovi ne briljiraju u ovom trenutku, ali Partizanu sledi vrlo nezgodan raspored uz podatak da će u drugom delu sezone on biti sve teži i teži.
U tom svetlu, poraza na gostovanju u Turskoj ima dodatnu težinu najviše zbog načina na koji je ostvaren.
Partizan je pre toga čak i u mečevima koje je gubio bio konkurentan od početka do kraja i nekako je odavao utisak ekipe kojoj samo malo treba da se poslože stvari kako bi krenula u pobednički niz.
Meč protiv Fenerbahčea bio je sušta suprotnost. Ekipa je od završnice prve četvrtine pa sve do kraja izgledala kao izduvan balon i utisak je da je razlika mogla da bude i ubedljivija s obzirom na šutersku rapsodiju rivala koji je na kraju uzeo sve što mu je Partizan ponudio i bez previše znoja upisao rutinsku pobedu na svoj konto.
Fenerbahče je pogodio 19 trojki sa procentom iznad 50 odsto, a na sve to je Partizan poklanjao lopte kao na traci.
Najveći problem ležao je u činjenici da je ekipa izgledala kao da joj nije stalo i da izuzev Frenka Nilikine u drugom poluvremenu i povremenih bljeskova još nekolicine igrača, gotovo da je izgledalo kao prijateljska utakmica kako je to posle meča u analizi opisao Miroslav Berić.
Možda je i razlog bio srceparajući poraz od Monaka, let u šest ujtur već dan posle i svega 38 sati između dva meča, o čemu je pričao i Obradović.
Upravo je nedostatak energije i agresivnosti omogućio rivalu da uđe u šuterski ritam koji nije ispuštao do kraja meča.
Možda i najbolja ilustracija svega leži u činjenici da je Partizan posle očajnog izdanja u prvom poluvremenu, umesto reakcije u trećoj četvrtini dozvolio rivalu da na početku postigne tri trojke i praktično već tada reši pitanje pobednika.
Partizan je uspeo da iskontroliše ofanzivni skok rivala jer je kao i protiv Monaka spustio protivnika ispod proseka i zadržao se na jednocifrenom broju.
Ni u izgubljenim loptama kojih je Partizan imao previše nije zaostajao Fenerbahče koji je imao 13 naspram 14 crno-belih, ali je na kraju presudile egzekucija u šutu.
Tu je došlo i do velike razlike u broju asistencija u korist domaćina od 24:15 jer igrači Partizana svoje šuteve nisu pogađali.
Sada je već uzorak mečeva dovoljno veliki da može da se priča o problemima u igri pojedinih igrača. iako je bio planiran da bude jedan od ključnih igrača u sistemu Željka Obradovića, Brendon Dejvis za sada ne isporučuje ni blizu onoga što se od njega očekuje. iako je vidljivo da ume da kao centar iskreira pojedine situacije i odigra dodavanja na kakvom bi mu pozavideli i brojni plejmejkeri, premalo je to od košarkaša sa najvećom reputacijom u timu.
Svega osam poena i 2,7 skoka po meču je malo od igrača čija bi uloga trebala da bude mnogo značajnija. iako ima veoma dobre 2,3 asistencije, sa Dejvisom su problemi i u odbrani. Na momente bude sjajajn u iskakanjima, ali se često desi da zbog pada koncentracije ili greške olakša protivniku napadanje obruča.
Ne briljiraju ni Ife Lundberg ni Sterling Braun, a još manje Frenk Nilikina iako su sva trojica imali dobrih momenata i značajnih partitura. Ipak, zbog uloge koja im je namenjena, potreban je konstantniji doprinos sve trojice, a isto važi iza Vanju Marinkovića.
Partizan je sa druge strane dobio sjajnog Isaka Bongu, dobre minute Marija Nakića i naznake kakvo bi pojačanje mogao da bude Aleksej Pokuševski.
Iznad očekivanja je odigrao i Tajrik Džons, ali se kod njega polako primećuje da mu povećana uloga zbog slabjih izdanja Dejvisa ne prija u tolikoj meri i da bi u nešto manjem obimu njegova produktivnost bila na većem nivou.
Drugi problem za Obradovića jeste bio i problem sa povredom Ajzee Majka i odsustvo u dva navrata Dvejna Vašingtona koji su projektovani kao značajni faktori, a nisu ni blizu potrebnog ritma.
To je dovelo i do određenih improvizacija sa petorkama i kombinacijama koje su bile iznuđene. Jasno je da je plafon ekipe mnogo veći od ovoga što je pokazala u Istanbulu i da je kombinacijom nekoliko faktora mogla da ima bar dve pobede više i manje pritiska na plećima.
Rana je faza sezone da bi se pričalo o šansama za plej-of, ali je situacija takva da Partizan trenutno ne stoji dobro, a u perspektivi bi stvari mogle da se pogoršaju. Zbog toga je gostovanje Parizu narednog četvrtka od velike važnosti. Debitant igra odlično na početku i sa četiri pobede je najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg toka sezone.
Partizan bi trijumfom na strani prekinuo niz, najavio duplo kolo pred svojim navijačima i popravio samopouzdanje. Eventualni poraz i skor od 2/6 bi samo povećao pritisak pred dolazak Barselone, a potom i Armanija koji pokazuje znake života.
Nakon toga sledi i gostovanje u večitom derbiju. Niz od četiri utakmice koje mogu da se pobede i sve se preokrene, ali isto tako i izgube sve i dođu u situaciju da pre polovine sezone budu u gotovo bezizlaznoj situaciji.
Zato je Pariz postao značajniji nego što je moglo da se pretpostavio pre starta sezone.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
