13
Zamislite situaciju da vam najveća priča odleti pred nosom. Kao da krenete u lov, a pri prvom repetiranju vam kažu "ma, nema ovde više tih fazana". U stvari ne morate da zamišljate...
U 22.48 po lokalnom vremenu, preuranjeno po svim merilima avio saobraćaja, moj avion je konačno sleteo u Melburn.
PROČITAJTE JOŠ
Pogledam svoj telefon, a udarna vest „Novak je upravo odleteo za Dubai“.
Nije me iznenadila čitava ta situacija jer sam čak i na 30.000 stopa, da se sada ne vraćamo međunarodno priznatim jedinicima nego da budemo Australijanci (samo po tome, ne i po odnosu prema najboljem teniseru na svetu), mogao da pratim šta se dešava.
Na svakom drugom sedištu su ljudi gledali CNN. Retko koga je zanimala talačka kriza u Teksasu, već su samo želeli da vide kako će se okončati drama sa Đokovićem.
Ne verujete?
Uz to moram da pojasnim da je svaki putnik mogao da gleda filmove koji su izašli do avgusta 2021. godine, dakle izbor kakav možeš samo da zamisliš. Ipak, bilo je mnogo zanimljivije gledati voditelje koji se uklučuju iz svakog kutka planete.
Ljudi čije sam glasove samo usput čuo pričaju italijanski jezik, ruski, pa i filipinski (prepoznao sam po „iskrivljenoj“ verzija engleskog), ali nepogrešivo izgovaraju Đoković.
Dakle, drama sa aerodroma na koji stižemo prati se u avionu, a glavni protagonista drame se spušta ka avionu da ode ka mestu odakle smo poleteli.
Kud ne ostah u onom Dubaiju, pa da probam da se sretnem s Novakom…
I tako dolećemo mi na aerodrom i prva stvar koju svi vidimo. Novak je upravo odleteo. Tačno nama pred nosom.
Ništa, vreme je da se ode i na tu pasošku kontrolu i pred čuvenu graničnu policiju.
U međuvremenu sam u hodu popunjavao neki obrazac za koji nigde ne stoji da ga treba popuniti, zatim odlučio da ostavim par pakli cigareta u avionu kako ne bih i ja prolazio kroz čuveni dribling graničnih snaga (U prebogatim UAE su cigarete 50 odsto jeftinije nego kod nas, zovite rođake).
Pošto sam po staroj navici napravio faul gde ne bi trebalo, ubrzo mi je prišao jedan od policajaca na granici. Naravno, ljubazno me zamolio da obrišem fotografije njega i kolega, a onda je video moj pasoš i sabrao dva i dva.
Kad sam video pogled, rekoh da iskoristim šansu i da ga pitam za Novaka.
„Rekao bih mnogo toga, ali nam je zabranjeno da pričamo o Novaku“, rekao je i počeo da se sklanja od mene.
Pa, čoveče, ko koga treba da ispituje ovde?
Pokupim stvari, zahvalim se još jednom gospođi Branki i sinu koji su me spakovali u „Uber“ i učinili da do hotela dođem kao da sam odrastao u Melburnu.
Onda je krenula još jedna priča koja objašnjava sve što se dešavalo u Melburnu. I taksista tvrdi da se nikome ne dopada da Novak dobije statuu ispred stadiona, iako on sam najviše žali što su Kirjos i Tomić „razmažena derišta“.
Tvrdi da Australija više ne zaslužuje da bude domaćin grend slema nakon ovoga, a onda poentira.
„Od kada je počeo kovid ovde je kao da je Hitler na vlasti, više ne znaju šta rade. Država je poludela, represija je veća nego u totalitarnim režimima“, govorio je dok je meni prolazilo kroz glavu da je očigledno detaljno čitao političke vesti ili da je o tome pričao kada uspeva da poentira tako efektno.
I tako dođem do hotela, smestim se u jedan posle ponoći i spremam se da počne Australijan open.
Moj prvi grend slem bez Novaka Đokovića.
Ali dobro ovde je sve ionako „nakrivo nasađeno“: vozi se suprotnom stranom ulice, koriste se drugačiji priključci za struju, a najbolji tenis se igra bez najboljeg…
Uteha je da je Novak nakon svega otišao sa osmehom. Osvetiće se već on na sebi svojstven način za sve ovo.
BONUS VIDEO Anketa o Đokoviću, Srbi svim srcem uz Novaka: Gromada od čoveka VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram