Da li biste verovali ako vam kažemo da se i u australijskoj politici koriste isti termini kao u srpskoj. Da li vam ovo zvuči poznato: Nismo mi krivi, za to pitajte ove bivše. Upravo ti bivši i "ubiše" Novaka Đokovića pre godinu dana, a sada ovi sadašnji od njega prave sveca. Teško je ostati na pravom tragu u takvom ringišpilu, ali Novak to sada savršeno balansira.
Došao je Novak, nimalo slučajno, za mnoge neočekivano rano u Australiju. Znao je da će morati da prođe kroz nekoliko dana svakakvih naklapanja, glasina koje se puštaju nimalo slučajno, ali i uvredljivih poruka.
Nekom nebeskom pravdom onog poslednjeg na listi je ubedljivo najmanje. Ovog puta je narativ značajno drugačiji, jer su i Australijanci počeli da ga vide kao čoveka od krvi i mesa. Kao čoveka kom su pokušali da „skrešu krila“, da ga marginalizuju, ali su zaboravili jednu bitnu stvar. Novak Đoković je možda psihički najstabilniji sportista u istoriji.
Tokom godina je morao da nauči da se nosi sa pritiscima, pa i napadima. Prvo je fore kupio od velikog prijatelja Kobija Brajanta, a tokom godina je psihičku igru podigao na nivo više. Uostalom prošao je ono što se nije desilo nijednom vrhunskom sportisti bez krivice. Završio je u pritvoru, a onda je i deportovan.
Novak je odlučio da napravi i dve velike promene u novoj sezoni, možda delimično i zbog toga što nije želeo da mu bilo ko, bilo šta smešta. Sa Ulisesom Badiom se sporazumno rastao, umesto njega je u tim ušao Klaudio Cimalja, a očekuje se da i Miljan Amanović putuje određeni broj sedmica i da sa njim bude u Australiji. Jedan od razloga leži u onom pokušaju da se Novak optuži za doping kada su se Marko Paniki i Badio neobično čudno ponašali tokom turnira u Parizu.
Zapravo, samo su hteli da sačuvaju tajnu pića koje Novak unosi u toku meča, jednim delom i zbog toga što će to pre ili kasnije postati komercijalni proizvod. Uostalom, nijedan sportista ne voli da se njegove tajne otkrivaju, makar one bile i najmanje moguće.
I ovo je bio način da se napravi odstupnica od svega što bi potencijalno mogli da mu „pakuju“. Vidi se i to po izjavama Đokovića, koji verovatno neće biti onoliko vispren i otvoren prema medijima kao što je to obično slučaj.
Od kada je stigao u Adelejd trudio se da uglavnom iznosi samo činjenice. Govorio je o uspesima koje je imao ovde, koliko je meseci prošlo od kada je poslednji put bio u Australiji i svim drugim brojkama koje su empirijski tačne i neosporne. Jednostavno, najsigurnije i najmudrije je da daje takve tačne, precizne i koncizne odgovore. Ne želi da upada u zamku da se nešto protumači pogrešno i da kontekst postane potpuno drugačiji. Dobro je poznato koliko i dalje obožavaju da od Đokovića prave negativca.
Za sada se australijski mediji ne bave Novakom u onoj meri u kojoj se očekivalo, bilo je mnogo onih koji su se pokajali zbog takvog ponašanja prema jednom od najboljih sportista svih vremena. Ipak, mogli bi da vidimo barem oprečne stavove u trenutku kada bude stigao u Melburn. Očekuje se da 9. ili 10. stigne u Melburn, nakon završenog posla u Adelejdu, što bi moglo da dovede do promene narativa. Za sada Đoković nije dao ni najmanji povod da ga prozivaju, a bio je više nego korektan prema svima. To se nikada nije ni dovodilo u pitanje, ali je sada svaki njegov potez pod posebnom lupom.
Đoković ima toliko godina iskustva u odnosima sa medijima da neće dozvoliti da mu se „smesti“ bilo šta. Ipak, doneo je niz promišljenih odluka što dovoljno govori o tome koliko planira unapred. Uostalom, čak ni na provokativna pitanja nije davao odgovore koji bi mogli da mu prave probleme. Stoji čvrsto na zemlji i nije dozvolio da ga bilo šta poljulja, pa čak ni odluka SAD da produži zabranu ulaska nevakcinisanim strancima.
„Video sam te informacije, ali mislim da to još nije zvanično, govoriću o tome kada sve bude službeno potvrđeno. Ako bude tako, ako odluka ostane na snazi, onda je to to. Znate moj stav. Nadam se da ću moći da igram, ali ako ne mogu da idem tamo, ne mogu ništa da uradim“, rekao je Đoković potpuno diplomatski. Zaista, bolji odgovor nije mogao da ponudi.
I istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ljudi koji su bili indoktrinirani da mrze Đokovića sada imaju drugačije mišljenje. Videli su besmisao brojnih mera kojima su bili izloženi, ali su bes usmerili prema bivšem režimu. Tome ih je naučila nova vlada, što zvuči kao priča koju vlast u Srbiji priča već deset godina, da će uskoro morati da priča „bivši bivši“.
Od tada je Đoković postao jedan od ljudi koji predstavljaju simbol slobode govora koja mu se toliko puta obila o glavu.
I sam je rekao da je „sloboda govora iluzija“, ali ovog puta mu idu na ruku političke igre koje se vode u Australiji. Ako je prošli put bio „žrtveno jagnje“, ovog puta barem neće biti oštećen jer teško da će biti dobitnik. I ovo je pokazatelj koliko je specifično biti sportista, pogotovo sportista iz istočne Evrope ili dela sveta iz kog nisu navikli da dolaze vrhunski šampioni.
Upravo je politika uslovila da se Đoković odluči da na put od samog početka povede brata Marka, jer je poznato koliko mu znači podrška porodice. Za sada nema potvrda da će Jelena i deca doći u Australiju, pa mu jedno dobro poznato lice i te kako znači.
Australijanci su bes sada usmerili na bivšu vladu, a to bi moglo da popusti stege pritiska prema Đokoviću.
To je uostalom jedino što traži.
Fer tretman.
BONUS VIDEO Đoković: Nisam mogao da poželim ništa bolje