3
Američki predsednik Donald Tramp i njegov protivkandidat na predsedničkim izborima 3. novembra, demokrata Džo Bajden suočili su se noćas prvi put.
Prva predsednička debata ovih izbora održana u 21h po lokalnom vremenu na Kejs Vestern Rizrv univerzitetu u Klivlendu, Ohajo, i bila je – nema boljeg opisa – totalni haos.
Kako su tviteraši cinično primetili, Amerikanci su verovatno prvi put u životu molili boga za jedan blok reklama, ali je Tramp još jednom vrlo uspešno primenio strategiju pometnje. Da, Bajden je možda govorio istinu, ali nažalost se nije mnogo čula.
Bilo je potrebno svega jedno pitanje da Tramp optuži Bajdena da je socijalista, 18 minuta da Bajden očajnički zacvili “hoćeš li ućutati, čoveče?”, još koji više da Bajden počne i da zamuckuje, i iako se na trenutak činilo da demokratski kandidat može da se spase, po svoj prilici će zaključak biti i kada se utisci slegnu da je Tramp jednostavno pregazio Bajdena.
"Will you shut up, man?" — Biden to Trump pic.twitter.com/F1oX6VM7Wz
— Aaron Rupar (@atrupar) September 30, 2020
Tramp je nedeljama unazad neumorno verglao da će “Pospani Džo” prespavati i debatu, pa je prikočio kada je shvatio da tako prenisko spušta lestvicu i da bi Bajden lako mogao da iznenadi, i Bajden je bio neuobičajeno živahan. Prvo se cerekao, a onda je pao u vatru.
Analitičar CNN-a je pred kraj debate zaključio da Tramp “kontroliše debatu, ali to ne znači da će pobediti”, dok Džo Bajden izgleda kao da igra na neke duže staze. Ipak, na kraju tumačenje Bajdenove pasivnosti kao nekakve promućurnosti zaista liči na utehu mejnstrim medija i glasača Demokratske stranke.
Ako ništa, ocene da je debata bila “sramotna”, “neviđena” i “najgora koju ste ikad videli” verovatno su na mestu.
Bajden je stigao da Trampu kaže da je rasista i “Putinov psić” i nazove ga klovnom.
Moderator debate bio je Kris Volas koji važi za relativno nezavisnog, iskusnog novinara iako dolazi sa Foks njuza, konzervativnog medija vrlo naklonjenog predsedniku i desničarskim teorijama zavere.
Debata je organizovana u šest 15-minutnih segmenata, ali je većinu vremena bilo nemoguće dokučiti koji je tačno segment na redu zahvaljujući Trampovim digresijama i Bajdenovoj defanzivi.
Tokom samog duela nije predviđen novinarski fakt-ček, to jest provera da li kandidati eventualno iznose neistine ili netačne podatke, ali su se američki mediji pobrinuli i za to. CNN je uporedo sa strimovanjem debate uživo proveravao i ko govori istinu, a ko baš i ne.
Fakt-ček bi se mogao nazvati i nekom vrstom prevencije pošto je Tramp tokom tri predsedničke debate protiv Hilari Klinton 2016. godine izneo desetine, a tokom mandata hiljade lažnih tvrdnji.
Zaključak fakt-čekera po završetku noćašnje debate bio je da je “skoro sve što je predsednik Tramp večeras rekao bilo neistina”.
Sve fenomenalne sudije
Prva tema večeri bio je Trampov predlog konzervativne sudije Ejmi Koni Beret za Vrhovni sud, u kojem treba da zameni legendarnu Rut Bejder Ginzberg koja je bila centralna ličnost liberalnog krila suda.
Tramp je počeo sa odbranom Ejmi Beret rekavši da je “fenomenalna” i da je svi poštuju, a potom da je njegovo pravo i obaveza da postavi novog sudiju.
Branio je brzo imenovanje rečima: „Mi smo pobedili na izborima i zato imamo pravo da biramo“, dok je Bajden poručio da treba sačekati rezultat predsedničkih izbora kako bi građani Amerike takođe imali uticaj na izbor sudije Vrhovnog suda, koji donosi odluke o najvažnijim pitanjima u zemlji, između ostalog pravu na abortus i sudbini zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti
Segment o Vrhovnom sudu se u roku od svega nekoliko minuta pretvorio u žučnu raspravu o Obamakeru.
Volas je podsetio Trampa da je otkada je došao u Belu kuću govorio da će se otarasiti Obamakera, ali da ni u jednom trenutku nije zapravo predložio alternativno rešenje koje bi bilo prihvatljivo i Tramp je iskoristio stari manevar – pokušao je da nadglasa Volasa, dok ga ovaj nije podsetio ko je moderator i zamolio ga da sasluša pitanje.
Bajden je objasnio da Obamaker ne bi značio kraj privatnog osiguranja i da je cilj besplatne zdravstvene zaštite da ona bude dostupna onima koji je ne mogu priuštiti, ali se onda sve brzo pretvorilo u raspravu o američkoj levici.
Tramp je lukavo pitao Bajdena znači li insistiranje na besplatnoj zdravstvenoj zaštiti da se slaže sa Bernijem Sandersom – koji je “ekstremni levičar”, dodao je Tramp – a Bajden je odgovorio da je ionako već pobedio Sandersa.
Bajden je napravio mnogo grešaka noćas, ali je jedna od većih verovatno ona kada je, pošto mu je Tramp rekao da “tvoja partija želi socijalističku medicinu”, odgovorio: “Partija sam ja, sada. Ja sam Demokratska stranka.”
“Upravo si izgubio levicu”, rekao mu je Tramp.
Volas je definitivno imao pune ruke posla da obuzda najpre Trampa koji je zaista, ali zaista dao sve od sebe da Bajden ne dođe do reči. Tramo je naravno ignorisao obojicu i prvi put od mnogo puta rekao Bajdenu: “Ljudi razumeju, Džo. Za 47 godina, nisi uradio ništa.”
Dakle, nije prošlo ni 20 minuta i debata se pretvorila u haos.
Fenomenalan posao i najveća maska na svetu
Amerika je zemlja koju je korona doslovna raznela i nijedna druga zemlja na svetu nije tako stradala. Volas je zato pitao – zašto bi Amerikanci trebalo da više veruju jednom ili drugom da će ih iščupati iz koronakrize.
Bajden je odmah napravio grešku u koracima – ispričao je nekakvu gomilu brojki koje u suštini nikome ne znače preterano i istakao da Tramp očigledno i dalje nema nikakav plan da izbavi naciju.
“Da smo slušali tebe, dosad bi umrli milioni. Kriva je Kina”, odgovorio mu je Tramp. “Ja sam zatvorio zemlju, a vi ste rekli da sam ksenofob. I dr Fauči je rekao da je predsednik Tramp uradio fenomenalan posao. Većina guvernera je rekla to. Ljudi koji nisu nužno na mojoj strani su to rekli. Fenomenalan posao.”
Bajden se opet služio trikovima koje demokrate vole – obratio se Amerikancima i pitao ih: “Koliko vas je izgubilo mamu ili tatu?”
Ipak, pogodak u metu bio je kada se još jednom obratio direktno gledaocima i upitao ih zašto bi verovali nekome ko neprekidno laže.
“Ovo je isti čovek koji je rekao da će virus do Uskrsa nestati. Kad dođe toplije vreme, nestaće – kao čudo. I da, možda biste mogli da ubrizgate sebi u venu malo varikine”, rekao je Bajden.
“Činjenica je da svi znaju da je sve što je do sada rekao jednostavno laž. Ja nisam došao ovde da ukazujem na njegove laži. Svi znaju da je on lažov“, takođe je rekao Bajden.
Ni pitanje o vakcini nije prošlo bez Trampovih obećanja o vakcini. Iako je glavni epidemiolog SAD dr Fauči rekao da je jednostavno nemoguće imati bezbednu i efikasnu vakcinu pre 2021. godine, Tramp je rekao da je razgovarao sa svim proizvođačima i da su mu svi potvrdili da će vakcina stići mnogo pre toga.
Više od 200.000 Amerikanaca je umrlo od koronavirusa i Tramp je svejedno našao za shodno da se ruga Bajdenu što nosi masku.
“Ja ne nosim masku kao Bajden, kad god ga vidite, nosi masku. I kad stoji na sto metara od vas, pojavi se sa najvećom maskom koju sam ikada video”, rekao je Tramp.
Rekao je – što je bila laž – da struka kaže da maske nikome ne trebaju, onda je napao Bajdena što organizuje prilično male događaje na kojima se uglavnom poštuju propisane mere, a kada ga je Volas pitao zašto on onda organizuje masovne mitinge, hladno je odgovorio: “Zato što ljudi žele da čuju šta imam da kažem.”
Statistike radi, Tramp je dosad održao 21 miting.
Hvala predsedniku Obami
Sve što je Tramp rekao o ekonomiji svelo se na to da je prvo izgradio najjaču ekonomiju na svetu, ali je onda Kina upropastila stvar s virusom, i taman sada kada se Amerika vraća jača nego ikad i obara rekorde u ekonomiji, Džo Bajden hoće da sve uništi.
Kao što je i bilo očekivano posle bombastičnog izveštaja Njujork tajmsa da biznismen Tramp nije godinama plaćao porez pod izgovorom da posluje sa gubicima i služeći se svakakvim drugim mehanizmima za izbegavanje poreza, Volas je Trampa pitao da li je to istina.
Na vrlo eksplicitno pitanje da li je istina da je platio 750 dolara poreza na dohodak 2016. i 2017. godine, Tramp je odgovorio da je platio milione i milione dolara u ovome i onome i onda je usledio jedan od najneverovatnijih trenutaka u debati.
Tramp je vrlo iskreno rekao: “Ne želim da plaćam porez.”
Štaviše, još jednom je stvorio potpunu konfuziju pošto je istovremeno govorio i da on jednostavno radi ono što svi rade – koristi rupe u zakonu i zaobilazi porez, a to mu je omogućio Džo Bajden jer je te zakone doneo Obama, i da je Bajden uspeo da se opasulji i ne pilji u neverici, da se nije čudio koliko ovaj može da bude besprizoran, mogao je da iskoristi priliku i izroštilja Trampa činjenicom da plaća 750 dolara poreza.
Ali Džo Bajden je još jednom pokazao da ne ume da iskoristi takve prilike.
Sede trojica belaca i pričaju o rasizmu
Kad je rasizam došao na red, Tramp je ušao u puni frontalni mod zato što dobro zna da je rasno pitanje možda i najslabija tačka Džoa Bajdena, demokratskog kandidata.
Istina, nije netačna opaska da noćašnja scena najbolje ilustruje problem rase u Americi – trojica belih muškaraca koji o tom problemu raspravljaju.
Tramp se odmah pozvao na zakon koji je Bajden podržao 1994. godine kao senator, a koji je podrazumevao šira ovlašćenja policije i proširenje smrtne kazne što je dugo bila Bajdenova slabost, uprkos činjenici da je bio potpredsednik u administraciji prvog crnog predsednika Amerike. I Tramp je to uradio nemilosrdno.
“Nazvao si ih superpredatorima”, rekao je Bajdenu. “Znaju šta si uradio i neće ti to nikada oprostiti.”
Kada je konačno došao red na Bajdena da kaže koju o raiszmu, Volas ga je pitao veruje li zaista da su Afroamerikanci diskriminisani u kontekstu postizanja pravde kako je pokazao slučaj Brijane Tejlor pošto nijedan policajac optužen za njeno ubistvo nije osuđen, Bajden je počeo da zamuckuje. Da, da zamuckuje.
Kada je Volas pitao Trampa da li je spreman da kategorički osudi bele suprematiste, on je ponovo poterao na svoju vodenicu i dohvatio se antife i radikalne levice.
Njegovo odbijanje da eksplicitno osudi beli suprematizam je jedan od glavnih utisaka, sudeći po pisanju svetskih medija, naročito pošto incident u Šarlotsvilu 2017. godine nije bio izolovan i ispadi ovakvih grupa se intenziviraju u učestalosti i nasilnosti uporedo sa širenjem protesta protiv policijske brutalnosti.
Na Trampovim mitinzima su primećeni pripadnici grupe “Proud Boys” koje je Tramp i imenovao noćas rekavši im da se primire. I to je bilo to.
Milioni iz Moskve
Tramp se u nekoliko navrata dotakao Bajdenovog sina Hantera tvrdeći da je nezakonito poslovao u Ukrajini i da mu je supruga bivšeg gradonačelnika Moskve isplatila 3.5 miliona dolara, ali je Bajden u pokušaju da spočita predsedniku što je stradale američke vojnike nazvao “luzerima” pomenuo svog drugog sina, Boa Bajdena, koji je služio u Iraku pre nego što je 2015. godine preminuo od raka i rekao da njegov sin nije bio “gubitnik”.
Tramp je onda rekao da “nije poznavao Boa Bajdena”, ali da zna da je Hanter Bajden bio zavisnik. Bajden prvi put nije izgledao neubedljivo kada se okrenuo i pravo u kameru rekao: “Moj sin je imao problem sa drogom, ali ga je pobedio i ponosan sam na njega.”
Vrhovni sud i glasački listići
Tramp je još jednom signalizirao da možda neće prihvatiti izborne rezultate pozivajući se na (ne)regularnost glasanja poštom.
“Milioni ljudi će glasati poštom, kao što i on radi iz Ovalnog kabineta. Postaraćemo se i da oni koji hoće da glasaju lično to mogu da urade bezbedno. Dođite i glasajte, vi ćete odlučiti ishod ovih izbora. Kako god želite da glasate, samo glasajte. Ne dozvolite da vas on zaustavi”, rekao je Bajden.
Tramp je istakao da će glasanje poštom biti “katastrofa”.
“Očekujem da Vrhovni sud kontroliše glasanje. Čak jedan odsto svih glasova 2016. je odbačeno zato što su glasali za mene. Ako hoćeš da glasaš, onda izađi da glasaš”, rekao je Tramp.
Strani mediji poput Njujork tajmsa nazvali su ovo “neverovatnim zahtevom da se rezultati ponište pre nego što su građani i glasali”, ali je Tramp siguran da će izbori biti “prevara kakvu nikad niste videli”.
Tesna trka
Bajden već nedeljama održava prednost od 7 procenata nad Trampom u nacionalnim anketama, zbog čega Trampu preti opasnost da postane treći predsednik u protekle četiri decenije koji je izgubio borbu za drugi četvorogodišnji mandat.
Međutim, trka je tesna u nekoliko presudnih država zbog čega postoji i mogućnost da bi Tramp mogao da ponovo osvoji manje direktnih glasova Amerikanaca – kao što je bio slučaj protiv Hilari Klinton 2016. godine – ali da opet osvoji potrebnu većinu elektorskih glasova da odnese pobedu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
