U Italiji smrtnost od srčanog udara gotovo utrostručena

U Italiji se od početka karantina zbog Covid-19 smrtnost od akutnog srčanog udara gotovo utrostručila, a intervencije za spasavanje pacijenata sa srčanim udarom smanjene su za 40 odsto, jer ljudi izbegavaju bolnice od straha da se ne bi zarazili koronavirusom.

Ako se ovaj trend nastavi, više će biti smrtnih slučajeva od srčanog udara nego onih koje su direktno povezane s pandemijom, prognoze su studije koja se zasniva na kliničkom iskustvu kardiološkog centra “Monzino” u Milanu.

Ove nalaze potvrđuju slične međunarodne analize i podaci.

„Od početka epidemije Covid19 pacijenti stižu u bolnicu u sve ozbiljnijim stanju, često već sa aritmičkim ili funkcionalnim komplikacijama, što terapiju čini mnogo manje efikasnom, kao naprimer primarna koronarna angioplastike, koja se predhodnih godina pokazala uspesnom u spašavaju života kod srčanog udara”, komentariše šef Odeljenja za kardiologiju intenzivne nege, Dzankarlo Marenci (Giancarlo Marenzi).

Razlog je vrlo jasan u svim zemljama koje je najviše pogodila pandemija, virus, koji čini se da nema primarnu ulogu u srčanom infarktu, tera ljude da odlažu dolazak u bolnicu zbog straha od infekcije.

Nažalost, ovo kašnjenje je štetno i često je kobno jer onemogućava pravovremeno lečenje, buduci da je kod srčanog udara vremenski faktor presudan, upozoravaju lekari.

Iskustvo italijanskih kardiologa potrvđuju i prve analize iz SAD.

U Njujorku je, naprimer, od 30. Marta do 5. aprila ove godine bilo 1.999 hitnih poziva zbog srčanog zastoja, što je četiri puta više u odnosu na isti period prošle godine, a stopa smrtnosti od srcanog udara povecana je 8 puta.

U bolnici u Bariju onkoloska pacijentkinja prvo je uspesno izlecena od koroavirusa, a zatim je podrvgnuta operaciji raka. Pacijentkinja se dobro oseca i u oba slucaja lecenje je bilo dobro, saopsteno je iz bolnice.

Ova vest stavila je u centar paznje cinjenicu da se u centrima prevencije od raka dojke, drugi po smtrtnosti među kancerogenim obolenjima, zabrinjavajuce smanjio broj dijagnostike, cak za 40 do 50 odsto.

Ovaj podatak saopstila je organizacija “Senonetwork”, koja udruzuje 130 centara za borbu protiv raka dojke u Italiji.

Oko 90% centara smešteno je u bolnici koja leči i bolesnike s koronavirusnim infekcijama i strah da se ne zaraze koronavirusom mogla bi biti jedno od objasnjenja.

Lekari upozoravaju da se zbog dijagnostičko i terapijskog kašnjenja rizikuje da u bliskoj budućnosti pojave teske posledice na stadijum bolesti, a samim tim i na mogućnost izlečenja za hiljade žena kojima je dijagnostfikovan rak dojke.