2
Prva crnkinja na mestu potpredsednika SAD. Prva južnoazijska Amerikanka na položaju. Prva potpredsednica čiji roditelji dolaze iz Indije i sa Jamajke. Prva potpredsednica koja voli i Princa i Butsija. Prva potpredsednica-maćeha. Prva potpredsednica članica Alfa Kapa Alfe... Kamala Haris je političar sa najviše "prvih" od svih u SAD. Dodajte tome i ovo: prvi potpredsednik koji je pobednički ples odigrao uz pesmu Meri Džej Blajdž.
U minutima pošto je izabrana za predsednika, društvene mreže su preplavili memovi Harisove koja korača u svečanom odelu a na zidu iza nje senka devojčice sa kikicama, aluzija na čuveni portret Rubi Bridžiz, borca za građanska prava koji je uradio Norman Rokvel.
Madam Vice-President-elect Kamala Harris and the silhouette of Ruby Bridges when she was walking to an all-white school, newly desegregated, escorted by four deputy US marshals in 1960. pic.twitter.com/bxqBVDgF3l
— Maya Contreras (@mayatcontreras) November 6, 2020
Tu je i Džulija Luis-Drajfus, zvezda serije „Potpredsednica“ koja poručuje: Gospođa potpredsedica više nije fiktivni lik“.
“Madam Vice President” is no longer a fictional character. @KamalaHarris pic.twitter.com/rg1fErtHGX
— Julia Louis-Dreyfus (@OfficialJLD) November 7, 2020
Kamala Haris je postala članica ekskluzivnog kluba „prvih“, obojenih žena koje su razbile tabue i „staklene tavanice“. Proteklih decenija Amerika je svedok mnogih „prvih“: prve crnkinje u Senatu, prve Latinoamerikanke u Vrhovnom sudu, prve crnkinje predsednika prestižnih Ajvi lig univerziteta, prve Indijanke u Kongresu, prve indijske imigrantskinje, dve muslimanke, prve Haićanke…
Pročitajte još:
„Pionir je onaj sa strelama u leđima“
Put ovih „prvih“ u američkoj politici pružiće neke smernice Harisovoj jer je put pred njom, u najboljem slučaju, nepredvidljiv. Njihove biografije su priča poznata brojnim obojenim ženama u Americi: visok položaj povlači i visoka očekivanja. Postajete neko ko mora da prkosi svim niskim očekivanjima vas, vaše rase i pola.
„Pionira uvek prepoznajete po strelama u leđima“ rekla je bivša senatorka Kerol Mosli Braun. „Bilo je mnogo strelica koje nisam očekivala. Istovremeno, to iskustvo mi je promenilo život“.
Kao prva crnkinja u Senatu, Mosli Braun se našla pod lupom javnosti koja je pratila svaki njen korak, od veze sa tadašnjim verenikom, do stava o penzionim reformama i navodnih etičkih prekršaja do toga kako joj stoji dvodelno Šanel odelo.
Sve što je rekla i uradila posmatralo se kroz prizmu njene rase i pola. „Za vas važe viši standardi, drugačiji standardi“, rekla je Mosli Braun koja je posle gubitka na izborima 1998. godine bila američki ambasador na Novom Zelandu. „To uopšte nije lako. Molila sam se mnogo, samo da ne poludim“.
Posle jednog naročito napornog dana, Mosli Braun se prisetila kako je sela ispred TV-a. Bend „Roots“ je nastupao. Promenila je kanal i naišla na film o bivšoj robinji Sisli Tajson „Autobiografija mis Džejn Pitman“. Ponovo je promenila kanal i naišla na „Rosewood“, biografski film o masakru crnaca na Floridi.
„Tada sam shvatila da nemam prava da se sažaljevam. Neki ljudi su bukvalno umrli da bih ja mogla da uđem u Senat“, ispričala je ona.
"We did it, Joe."
Watch as Kamala Harris receives the news that Joe Biden is projected to win the #USElection.
Read more: https://t.co/1cj4IQepBJ pic.twitter.com/7aUQsnH0xt
— SkyNews (@SkyNews) November 7, 2020
Ili si bludnica ili si mama, nema između
Haris, ćerka imigranata, takođe je bila suočena sa dvostrukim udarima rasizma i mizogenije. Napadali su je da nije dovoljno crna ili da je previše crna ili da uopšte nije crna. Morala je da izađe na kraj sa seksističkim komentarima o njenoj vezi sa bivšim gradonačelnikom San Franciska Vilijem Braunom, kritikama da je previše „monstruozna“ ili „frivolna“ jer voli da pleše na kiši.
Obojenim ženama to ništa nije novo i to su priče koje postoje od kad i SAD. Ili su hiperseksualne Jezavelje (pod uslovom da se uklapaju u kanone lepote) ili aseksualne mame/matrijarsi (ako nisu standardno lepe).
A kada neke od tih žena budu „prve“, često nailaze na otpor muškaraca. Kada je Širli Čisholm postala prva crnkinja koja se 1972. kandidovala za predsednika, Afroamerikanke su je masovno podržale ali ne i Afroamerikanci, rekla je Politiku Beverli Gaj-Šefral, direktorka Ženskog istraživačkog centra Spelman koledža.
Muškarci se osećaju ugroženo
U slučaju Harisove, istraživanje sprovedeno u oktobru pokazalo je da samo trećina crnaca misli da je dobra ideja da Bajdenov potpredsednik bude crnkinja.
„Muškarci svih rasa često se osete ugroženimkada se žena pojavi u prostoru koji oni smatraju svojim i na njih gledaju kao na nekoga ko ih uznemirava“, kaže istoričarka Pola Gidins.
Lepota može da bude pomoć ali i teret. Barak Obama je naišao na žestoke kritike kada je govoreći o Harisovoj koja je tada bila državni tužilac Kalifornije rekao da je ona „najzgodniji tužilac u SAD“. A kongresmenka Aleksandria Okasio-Kortez uz intelekt i žestinu, za popularnost može da zahvali i izgledu koji, kaže Gidins, često nervira muškarce.
Za Padmu Lakšmi, autorku i TV producenta, izbor Harisove je ličmo „veoma važan trenutak“. Lakšmi je bila prvi indijski top model 1990ih i na male ekrane je stigla sa serijalom „Glavni kuvar Amerike“. Čim se pojavila, naišla je na protivljenje. Kao da ne možete da budete zgodni i istovremeno elokventni i dobar radnik i sve ostalo, rekla je ona. To, kao da nervira ljude preko puta vas, dodala je Lakšmi.
Sa svime time žene na položaju moraju da nauče da se nose, kaže kongresmenka Pramila Džajpal, prva Azijatkinja u Kongresu. Ili ste previše lepi ili niste dovoljno lepi a „oni svoje protivljenje vezuju za vap izgled“. Dodajte tome rasu i etničko i imigrantsko poreklo i teret je još veći, dodala je ona.
„Uz to je taj konstantan osećaj da morate da budete bolji jer svi svoje nade i snove ulažu u vas“, rekla je Džajpal.
This election is about so much more than @JoeBiden or me. It’s about the soul of America and our willingness to fight for it. We have a lot of work ahead of us. Let’s get started.pic.twitter.com/Bb9JZpggLN
— Kamala Harris (@KamalaHarris) November 7, 2020
Nov dan za Ameriku
A između tih snova i nadanja su političke bitke.
Haris i Bajden će morati da vladaju umornom i podeljenom nacijom, sa delimično neprijateljskim Kongresom i bivšim potpredsednikom koji im neće olakšati. Ali, Harisova je odrastajući naučila kako da se kreće različitim kulturnim terenima. A, kao što su žene pre nje naučile, to što ste prvi i konstantno se borite protiv stereotipa kali kičmu i služi kao dobra prirema za borbu koja će uslediti posle inauguracije.
Na kraju krajeva to što je izabrana da bude „prva“ je privilegija. „Veoma smo pronosni. Pronosni na nju. Ne samo zato što je prva Južnoazijatkinja već i zato što je prva crnkinja. To nam je važno. Ponosni smo na sve njene identitete“, rekla je Džajpal.
U svom govoru, Harisova je poručila: „Crnkinje, Azijatkinje, belkinje, Latine, Indijanke koje su utrle put ka ovom trenutku. Žene koje su se borile i žrtvovale toliko toga za jednakost i slobodu i pravdu za sve“.
„Postoji neka radost u tome, i napredak“, rekla je Kamala Haris. „Jer mi imamo moć da izgradimo bolju budućnost… Danas je nov dan za Ameriku“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
