0
Severnokorejski lider Kim Džong Un izdao je retko, lično izvinjenje zbog brutalnog ubistva južnokorejskog državljanina u okviru severnokorejske "pucaj da ubiješ" prevencije širenja koronavirusa. Kim je navodno rekao svom južnokorejskom kolegi Mun Jae Inu da ta "sramotna afera" nije smela da se dogodi.
Južna Koreja saopštila je danas da su njihovi vojnici pronašli leš 47-godišnjeg muškarca kako pluta u vodama Severne Koreje. Muškarac je bio ustreljen u glavu, a potom zapaljen.
Ubistvo južnokorejskog državljanina, prvo u poslednjih 10 godina koje su počinile severnokorejske snage, šokiralo je Seul.
Granica između dve Koreje čvrsto se čuva, a u vreme epidemije koronavirusa, Sever je uveo politiku „pucaj da ubiješ“ kao preventivnu meru protiv kovida.
Pročitajte još:
Kim je poslao pismo Munu u kome je priznao da nemili događaj nikada nije ni trebalo da se dogodi, saopšteno je iz Munove predsedničke palate, poznate i kao Plava kuća.
Kim je incident nazvao „sramotnom aferom“ i rekao je da mu je „veoma žao“ što je „razočarao“ Muna i narod Južne Koreje. To je, navode mediji, prvi zvanični komentar Pjongjanga na incident.
Severnokorejski zvaničnici takođe su obavestili Seul o rezultatima svoje istrage. Ispostavilo se da je vojska desetak puta pucala na muškarca koji je ušao u vode Severne Koreje a onda odbio da se identifikuje i pokušao da pobegne, saopštio je direktor nacionalne bezbednosti Južne Koreje Suh Hun.
Severna Koreja međutim insistira da nisu zapalili čovekov leš već „plutajući materijal“ koji je nosio.
„Vojska nije mogla da locira neidentifikovanog uljeza tokom potrage koja je usledila pošto su pucali i u skladu sa merama prevencije kriznog štaba, zapalili su napravu“, rekao je Suh novinarima.
Seul je najavio da će uskoro i objaviti prepisku dvojice lidera u kojoj Kim Džong Un navodi da razume „više od bilo koga pritisak i teškoće“ u prevazilaženju pandemije koronavirusa i štete od nedavnih tajfuna. Kim je rekao i da „istinski“ razume „bol i patnju naroda Južne Koreje“.
Malo je falilo da incident uništi nade da bi dve Koreje ponovo mogle da uspostave dijalog, kaže BBC-jeva analitičarka Lora Biker. Incident neće biti brzo zaboravljen jer su mnogi u Južnoj Koreji šokirani i zgranuti brutalnim ubistvom, kako se čini, nenaoružanog civila u severnokorejskim vodama. Incident je, kaže ona, još jedan podsetnik često brutalnih mera severnokorejskog režima.
Treba napomenuti i da Pjongjangov izveštaj o ubistvu nije u skladu sa detaljima koje je objavio Seul, ali je retko izvinjenje Kim Džong Una ipak upelo da ublaži bes Juga jer je izvinjenje i pokušaj izglađivanja situacije signal da je Kim spreman da nastavi razgovore.
Otac dvoje dece koji je radio u pomorskom sektoru, nalazio se u patrolnom čamcu 10 kilometara od granice sa Severnom Korejom, u blizini ostrva Jeonpjeong, kada je nestao u ponedeljak, saopšteno je iz ministarstva odbrane u Seulu.
Čovek je ostavio cipele u čamcu, a južnokorejski mediji prenose da se nedavno razveo i da je imao finansijskih problema.
Severnokorejski patrolni brod pronašao ga je, sa prslukom za spasavanje, u moru. Stavili su gas maske i počeli sa propitivanjem „na daljinu“ pre nego što su dobili naređenje „sa vrha“ da ga ubiju, navode iz Južne Koreje. Nesrećni čovek ubijen je u vodi.
Južna Koreja je saopštila da su severnokorejski vojnici potom zapalili leš.
Predsednik Mun Jae In nazvao je ubistvo „šokantnim“ incidentom koji se ne može tolerisati i pozvao Pjongjang da preduzme „odgovorne“ mere. Nacionalni bezbednosti savet navodi da Sever ne može da „opravda ubijanje i spaljivanje leša nenaoružanog građanina koji se nije opirao“.
Zvaničnici su naveli da su „analizirali raznovrsne obaveštajne podatke“ ali trenutno nije jasno gde su prikupili informacije za analizu.
Vojna linija između Severne i Južne Koreje prekinuta je u junu a kancelariju za vezu dve Koreje, izgrađenu sa ciljem da pomogne u komunikaciji, uništio je Pjongjang. Agencija Frans pres navodi da Seul ume da presretne radijsku komunikaciju Severne Koreje.
Kimovo izvinjenje usledilo je u trenutku kada su odnosi dve zemlje na niskom nivou i u trenutku kada su pregovori o nuklearnom programu Pjongjanga između SAD i Severne Koreje zapali u ćorsokak.
Južna Koreja je i ranije tražila izvinjenja za razne incidente od Severne Koreje, ali najčešće bez uspeha. Pjongjang je odbio da se izvini zbog potapanja južnokorejskog ratnog broda 2010. kada je 46 mornara poginulo i odbija odgovornost za taj napad. Takođe je odbio da se izvini za bombardovanje južnokorejskog ostrva iste godine, kada su stradala dva vojnika i dva građevinska radnika.
Vrlo je moguće da Severna Koreja sprovodi dodatne mere zaštite od koronavirusa uoči ogromne vojne parade 10. oktobra kojom će biti obeleženo 75 godina od osnivanja Radničke partije.
Pročitajte i:
Pjongjang je zatvorio granicu sa Kinom u januaru u pokušaju da spreči širenje kovida 19. U julu, severnokorejski državni mediji saopštili su da je zemlja stanje pripravnosti podigla na najviši nivo.
Prošlog meseca, komandant američkih snaga u Južnoj Koreji, Robert Abrams, rekao je da je Severna Koreja uvela novu „tampon zonu“ na dva kilometra od granice sa Kinom i da su specijalne snage dobile ovlašćenje da primene smrtonosnu silu na svakom ko pređe granicu.
U prošlosti, Severna Koreja je uglavnom vraćala ljude koji bi zalutali na njihovu teritoriju. Državna agencija KCNA je 2017. prenela da će Južnoj Koreji biti vraćen ribarski brod koji je „ilegalno“ prešao granicu, što je pozdravljeno kao redak, human potez Severa.
