0
Taman što se epidemija u Vuhanu pomalo primirila, počele su da se nižu optužbe stanovnika ovog grada na račun kineske vlade koje su se mahom svodile na ono u šta sada već čitav svet veruje: državni vrh sve vreme krije informacije, od toga koliko je ljudi zaista preminulo od posledica koronavirusa do toga zašto se na epidemiju nije reagovalo pravovremeno. A onda je na vrata preživelih počela da kuca policija - da im preti, ispituje ih i upozorava advokate da ni pod kojim okolnostima ne pokreću građanske tužbe.
Građani Vuhana već neko vreme šalju poruke kineskim aktivistima sa suštinski istom sadržinom: pomozite nam da tužimo kinesku vladu. Jedan stanovnika kineskog grada u kojem je sve počelo napisao je da je njegova majka preminula od koronavirusa pošto je nekoliko bolnica odbilo da je primi. Druga žena je ispričala da je njen svekar preminuo u karantinu.
Njih sedmoro je pisalo aktivisti Jengu Zankingu, nedeljama su planirali kako će izvesti pokretanje tužbi, a onda su se, krajem aprila, odjednom svi predomislili. Ili su jednostavno prestali da se javljaju. Jang je za Njujork tajms potvrdio da je najmanje dvoje od njih posetila policija.
Kineska vlada sada steže obruč pošto preživeli, uz pomoć aktivista, pojačavaju pritisak na Komunističku partiju da preuzme odgovornost za ono što se dogodilo u Vuhanu i konačno obznani istinu šta je pošlo po zlu. Advokati su upozoreni da se ne angažuju u podnošenju tužbi protiv vlade, a policija ispituje članove porodica preminulih koji su se na internetu povezali sa drugima u istoj ili sličnoj situaciji. Volonteri koji su pokušavali da se bore protiv cenzure su nestali.
„Vlast je zabrinuta da će, ako ljudi brane svoja prava, međunarodna zajednica znati kakva je situacija u Vuhanu i sa čime se zaista suočavaju porodice koje tamo žive“, rekao je Jeng. On je među onima koji su napustili Kinu pošto su pritvoreni zbog posla kojim se bave.
Njujork tajms piše da ovo stezanje obruča samo potcrtava strah vladajuće kineske partije da bi bilo kakvi pokušaji da se preispitaju događaji u Vuhanu i vlada pozove na odgovornost mogli da uruše narativ da je zemlju od razorne krize javnog zdravlja spasao samo autoritarni sistem.
Državna propaganda mudro je – i prljavo, doduše – odigrala na patriotizam kada je preminule predstavila kao heroje i mučenike umesto kao žrtve, a cenzori su uklonili sve medijske izveštaje o pokušajima da se epidemija prikrije na početku.
Sa druge strane, pošto međunarodna zajednica traži odštetu od Kine za pandemiju, režim one koji ga kritikuju u domaćoj javnosti predstavlja kao plaćenike stranih sila.
I to su, jednostavno, stvari koje kineska vlada radi.
Pročitaj i:
Kada je zemljotres u provinciji Sečuan odneo živote 69.000 ljudi, kineski zvaničnici ponudili su novac roditeljima koji su izgubili decu u zamenui za ćutanje. Posle saobraćajne nesreće kada se u gradu Vendžouu 2011. godine slupao voz, porodicama žrtava nije bilo dozvoljeno da priđu mestu nesreće. Pekinške vlasti svakog juna ućutkuju porodice demonstranata ubijenih 1989. godine na Tjanmenu.
Tri volontera koja su pokrenula onlajn projekat Terminus2049 za skladištenje cenzurisanih tekstova o epidemiji nestala su prošlog meseca u Pekingu. Veruje se da su pritvoreni. Njihova stranica na GitHub-u je blokirana u Kini.
Niko ne prolazi nekažnjeno. Policija u provinciji Hubej u kojoj se nalazi Vuhan je prošlog meseca uhapsila ženu koja je organizovala protest zbog visokih cena povrća, a zvaničnik jedne vuhanske bolnice je smenjen pošto je kritikovao primenu tradicionalne medicine u lečenju zaraženih koronavirusom.
Koronavirus je, prema zvaničnim podacima, usmrtio oko 4.000 ljudi u Vuhanu. Neki stanovnici veruju da je broj preminulih daleko veći. Porodice preminulih se povezuju, ali se njihove grupe i okupljanja zabranjuju.
„Ako se neko i usudi da nešto pomene, odmah se posmatra kao pretnja nacionalnoj bezbednosti“, rekao je jedan od članova jedne takve grupe. „Nije važno jeste li žrtva ili advokat – kao da ste u zatvoru.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
