1
Treća faza testiranja vakcine za koronu koju razvijaju Univerzitet Oksford i kompanija Astra zeneka (Astra Zeneca) pauzirana je nakon što je prijavljen "ozbiljan neželjeni događaj" kod učesnika testiranja u Velikoj Britaniji.
Pod „ozbiljnim neželjenim događajem“ podrazumeva se reakcija na vakcinu koja je prouzrokovala hospitalizaciju, životno ugrožavajuće posledice ili smrt, prenose britanski mediji.
U ovom slučaju, još je nejasno o kakvoj reakciji na vakcinu je reč, ali osoba upućena u ceo slučaj u izjavi za State News, kaže da očekuje da će se ta osoba oporaviti.
Pauziranja prilikom testiranja vakcine nisu neuobičajena, ali je to ipak udarac za sve one koji su očekivali da će vakcina biti gotova narednih meseci. I Svetska zdravstvena organizacija je vakcinu koju priprema Asatra Zeneka smatrala vodećim svetskim kandidatom.
Vakcina je bila blizu krajnje faze testiranja
Oksfordski virusolog Rob Lamkin-Vilijams u julu je tvrdio da je Velika Britanija veoma blizu krajnje faze razvoja vakcine protiv kovida 19 i da se nada da će s vakcinacijom moći da se počne pre Božića.
“S obzirom na to da je u toku ogromno kliničko ispitivanje, grupa u Oksfordu se nada, mada još nema nikakvih garancija, da prve vakcinacije počnu nešto pre Božića. Vakcina se već proizvodi na nekoliko lokacija u Evropi i Americi i, što je još važnije, u Serum institutu u Indiji. Dakle, već je u toku globalna proizvodnja vakcine, koja će biti upotrebljena ukoliko se klinička ispitivanja pokažu uspešnim”, rekao je tada Vilijams za RTS.
Neželjeni efekti oksfordske vakcine će možda otvoriti vrata za druge takmičare, poput ruske i kineske vakcine.
Kako radi oksfordska vakcina
Vakcina nazvana ChAdOx1 nCoV-19 razvija se neverovatno brzo. Napravljena je genetskim inženjeringom virusa koji inače prouzrokuje prehladu kod šimpanzi.
Virus je izmenjen tako da ne može da izazove infekcije kod ljudi, i da što više „liči“ na koronavirus, tako da imunološki sistem može da nauči kako da ga napadne, piše BBC.
Kako vakcina deluje?
Naučnici su se, kako kažu, do sada bavili samo antitelima, ali ona su samo jedan deo naše imunološke odbrane. Antitela su mali proteini koje stvara imunološki sistem, a koji se lepe na površinu virusa i koja mogu isti da onesposobe.
„T-ćelije, vrsta belih krvnih zrnaca, pomažu u koordinaciji imunološkog sistema i zahvaljujući njima on uočava koje su ćelije zaražene i uništava ih. Gotovo sve delotvorne vakcine uključuju antitela i T-ćelije. Broj T-ćelija dosegao je svoj maksimum 14 dana nakon vakcinacije, a nivo antitela dosegao je maksimum nakon 28 dana“, navodi se.
Kineska vakcina testira se u Srbiji
Kina je već dozvolila da se dve vakcine CNBG-a i jedna vakcina Sinovaka daju ograničenim grupama ljudi koje se suočavaju sa većim rizikom od infekcije, poput medicinskih radnika.
Te dve kompanije saopštile su da je još zemalja, među kojima je i Srbija, pristalo da učestvuje u trećoj fazi kliničkih ispitivanja njihovih vakcina protiv koronavirusa, prenosi Rojters.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je nedavno da je Rusija registrovala prvu vakcinu protiv koronavirusa. Ruska vakcina nosi skriveno ime “Gam-COVID-Vac Lyo” i razvijena je na Institutu za epidemiologiju Gamaleja u Moskvi. Jedino je poznato da je u pitanju tzv. vektorska vakcina, što predstavlja standardni koncept nastanka cepiva koji se već neko vreme koristi u istraživanjima.
Farmaceutska kompanija Moderna Inc saopštila je da je počela razgovore sa nekoliko zemalja o sporazumima o nabavci njene eksperimentalne vakcine protiv koronavirusa i da je za potencijalnu nabavku već primila 400 miliona dolara depozita.
Američka vlada objavila je novu investiciju od milijardu dolara farmaceutskoj kompaniji Džonson i Džonson za razvoj vakcine protiv Kovida-19, sa garantovanih najmanje 100 miliona doza. Tim novcem finansiraće se proizvodnja na veliko te eksperimentalne vakcine.
Petrović: Rizik od neželjenih pojava hiljadu puta manji od rizika da umrete od korone
Rizik od neželjenih pojava kod vakcine je hiljadu puta manji od rizika da umrete u slučaju da se razbolite, ističe za Nova.rs poznati epidemiolog Radmilo Petrović.
Petrović kaže da je za njega razumljiva žurba da se dođe do vakcine.
“Bitno je da se vakcina što pre pojavi, da se spasu ljudski životi, pogotovo zdravstvenih radnika, koji su najviše ugroženi i najviše umorni od svega ovoga”, priča on za Nova.rs.
Kako kaže, oprašta Rusima ako su u toj žurbi možda preskočili neku fazu ispitivanja, a koja neće mnogo uticati na kvalitet vakcine.
“To je prva vakcina koja je napravljena i dok ne prođe još određeni broj meseci i godina nećemo znati da li će stvarati neke nus pojave stvarati”, objašnjava Petrović i dodaje:
“To bi se dogodilo i da je za mesec, dva, tri vakcina kasnije registrovana, i da je u pitanju vakcina sa Oksforda, ili bilo koja druga.”
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
