Kada je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na izborima u avgustu i uzeo šesti predsednički mandat, Sjedinjene Države i druge zapadne demokratije otužile su ga za kršenje izborne volje. "Mi znamo šta narod Belorusije želi. Oni žele nešto drugo", rekao je tada američki državni skeretar Majk Pompeo. Dva meseca kasnije, Pompeov šef, predsednik Donald Tramp sada kopira Lukašenka i na taj način ulazi u klub doktatora, tiranina i autokrata koji su sebe proglasili pobednicima na izborima, potpuno se oglušujući o izbornu volju građana i koje su SAD i ostatak "slobodnog sveta" decenijama pozivali da poštuju izborne rezultate.
Istine radi, paralela nije baš potpuno tačna. Tramp je učestvovao na slobodnim, fer i demokratskim izborima. Većina autokrata se ishod izbora namešta još pre samog dana glasanja, rešavajući se političkih protivnika, štampajući glasačke listiće. Čak i kad se nekim čudom ispostavi da su izgubili, često ignorišu rezultat optužujući izdajnike, kriminalce i strane sabotere za mešanje u izbore.
Tramp, osporavanjem rezultata prošlonedeljnih izbora u SAD, koristi sličnu strategiju i otvaranjem mogućnosti da ne pristane mirno da napusti položaj uništava demokratske tradicije slobodnog sveta i kreira nov model ponašanja za slične populiste u Evropi i drugde.
Trampove antidemokratske taktike redovno su koristili lideri poput Roberta Mugabea iz Zimbabvea, Nikolasa Madura iz Venecuele ili Slobodana Miloševića – odbijanje da prizna poraz i optuživanje protivnika za izbornu krađu. Uz to, tu je i taktika potkopavanja poverenja u demokratske institucije i sudove, napadi na medije i blaćenje protivnika, navodi Njujork tajms.
Poput Trampa i ovi lideri su strahovali da će sa odlaskom sa funkcije protiv njih biti pokrenute istrage. Tramp ne mora, kao što je to bio slučaj sa Miloševićem, da brine da će ga optužiti za ratne zločine i genocid, ali ga čeka dosta pravnih problema.
Majkl Mekfol, američki ambasador u Rusiji u vreme administracije Baraka Obame i žestoki kritičar Trampa, opisao je njegovo „odbijanje da prihvati rezultate izbora kao oproštajni poklon autokratama iz celog sveta“.
Trampovo insistiranje na tome da je pobedio na izborima bez obzira na to što rezultati jasno pokazuju da nije, u potpunoj je suprotnosti sa svim normama demokratskih zemalja.
„Trampovo ponašanje je bez presedana u zapadnim demokratijama“, rekao je Serhi Ploki, istoričar sa Harvarda koji proučava bivše komunističke države poput Ukrajine. „Čak i u vojnim diktaturama, diktatori najčešće prihvate rezultate izbora i povuku se ako ih izgube“, dodao je on.
Studija izbora u svetu od 1950. objavljena 2018. pokazala je da svega 12 procenata diktatora koji prihvate održavanje izbora i onda izgube na njima, mirno odu sa vlasti. Ironično je da su voljni diktatori mnogo voljniji da priznaju poraz, mahom zbog toga što mogu da se vrate u vojne barake i tako izbegnu hapšenje ili pogubljenje.
Takav je slučaj bio i sa Augustom Pinočeom koji je 1973. godine posle vojnog puča došao na vlast u Čileu i koji je prihvatio poraz 1990. ali je i dalje ostao na čelu vojske i mestu doživotnog senatora. (Uhapšen je 1998. u Britaniji po nalogu španskog sudije koji je istraživao njegove zločine u vreme predsednikovanja).
„Retko kad se desi da se diktatori povuku ali kada to urade to je zato što, kao Pinoče, imaju alternativu poput povratka u vojsku i tako izbegnu odgovornost za kršenje ljudskih prava“, navodi se u studiji OEF iz 2018.
Trampovo odbijanje da prizna rezultate izbora naročito jako će odjeknuti u Latinskoj Americi, navodi list.
Tramp je upotrebio bukvalno svako političko oružje protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, optužujući ga za diktaturu i progon opozicije, samo da bi sada reagovao isto kao Maduro a to, navodi Temir Poras, bivši ministar u venecuelanskoj vladi, samo „delegitimiše“ ulogu Amerike kao međunarodnog arbitra demokratije.
„Taj argument moralne superiornosti koje SAD imaju sada je Trampovo ponašanje potpuno uništilo“, rekao je on.
„Kako američka vlada misli da traži slobodne i fer izbore u Venecueli kada naš predsednik neće da prizna rezultate čistog izbornog procesa u našoj zemlji. To je propagandni poklon Maduru i svim drugim autokratama u svetu i verujte mi, oni u ovome neizmerno uživaju“, zaključio je Džof Remzi, direktor Vašingtonske kancelarije za Latinsku Ameriku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: