Litvanija priznala Tihanovsku za predsednicu Belorusije

Bivši kandidat za predsednika Belorusije Svetlana Tihanovska i opozicioni Koordinacioni savet su jedini legitimni predstavnici Belorusije, navodi se u rezoluciji koju je usvojio litvanski Sejm (parlament). Juče je Tihanovska izjavila da će bi u budućnosti mogla zatražiti pomoć međunarodnih posrednika radi rešavanja situacije u republici.

„Pozivamo međunarodnu zajednicu da podrži zahtev jedinih legitimnih predstavnika beloruskog naroda – liderku Svetlanu Tihanovsku koju su izabrali građani i Koordinacionog saveta koji je formiran na njenu inicijativu – da se u zemlji održe novi, transparentni predsednički i parlamentarni izbori“, navodi se u dokumentu.

Lithuania became the first state recognizing Sviatlana Tsikhanouskaya as the National elected leader and calling Lukashenka an illegitimate leader. Therefore, any cross-border treaties between Lukashenka and Russia will not be recognized. pic.twitter.com/JDEAoIZTqX

— Franak Viačorka (@franakviacorka) September 10, 2020

U rezoluciji se poziva međunarodna zajednica da oceni sporazume Rusije i Belorusije i uvede sankcije, ako Moskva i Minska pokušaju da uz pomoć njih „ograniče suverenitet“ Belorusije, uprkos volji naroda.

Juče je Tihanovska izjavila da će bi u budućnosti mogla zatražiti pomoć međunarodnih posrednika radi rešavanja situacije u republici. Takođe se putem video linka obratila ruskom narodu, zahvalila nezavisnim medijima i blogerima na podršci.

Tsikhanouskaya addressed the Russian people in a video address. She thanked independent media and bloggers for support; she asked not to trust Kremlin's propaganda and to speak to ordinary Belarusians. pic.twitter.com/8HQPp6YSLh

— Franak Viačorka (@franakviacorka) September 9, 2020

Podsetimo, na predsedničkim izborima u Belorusiji koji su održani 9. avgusta pobedu je prema podacima Centralne izborne komisije odneo aktuelni predsednika Aleksandra Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Međutim, opozicija, na čelu sa Tihanovskom, nije priznala izbore i pozvala je narod na proteste.

Odmah nakon izbore počeli su masovni protesti u Minsku i drugim gradovima.

Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.