Evropska komisija odlučila je danas da formira strateške rezerve medicinske opreme kako bi pomogla zemljama EU suočenim sa pandemijom korona virusa, a rezerve će biti deo Mehanizma civilne zaštite EU, u kojem, pored zemalja Učlanica, učestvuju još šest evropskih zemalja, medju kojima i Srbija.
Rezerve „rescEU“ će se sastojati od opreme poput respiratora, zaštitnih maski, vakcina, lekova i laboratorijskog materijala i biće smeštene u jednoj od zemalja članica.
Zemlja domaćin brinuće se i za nabavku opreme, a Evropska komisija će snositi 90 odsto troškova.
Distribucija opreme iz rezervi u skladu sa potrebama članica biće u nadležnosti evropskog Centra za koordinaciju hitnih reakcija, koji deluje u okviru odeljenja humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu EU (ECHO). Početni budžet za osniivanje rezervi biće 50 miliona evra, a od tog iznosa 40 miliona će morati da odobre budžetska tela Unije, saopštila je 19. marta Evropska komisija.
Odluka EK stupa na snagu 20. marta, i od tog dana članice EU koje žele da budu domaćini rezervi „rescEU“ moći će da se prijave za direktni beskamatni kredit Komisije. Taj kredit će pokriti 90% izdataka za formiranje rezervi, dok će preostalih 10 odsto snositi država domaćin.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da se osnivanjem prve evropske zajedničke rezerve hitne medicinske opreme aktivira evropska solidarnost. „To će koristiti svim načim državama članicama i svim našim gradjanima. Jedini put napred jeste da pomognemo jedni drugima“, rekla je Fon der Lajen.
Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič rekao je da EU preduzima akciju i da će zalihe „rescEU“ biti uspstavljene hitno kako bi se obezbedilo više opreme za zemlje članice i osigurala sredstva za borbu protiv pandemije.
„To će biti upotrebljeno kao ispomoć zemljama članicama koje se suočavaju sa nestašicom opreme za lečenje zaraženih pacijenata, zaštitu medicinskih radnika i usporavanje širenja virusa. Naš plan je da to sprovedemo bez odlaganje“, rekao je Lenarčič.
Zalihe rescEU deo su Mehanizma za civilnu zaštitu EU čiji je zadatak jačanje saradnje zemalja članica u civilnoj zaštiti, sa težištem na prevenciji, jačanju spremnosti i odgovoru na prirodne katastrofe. Odlukom Evropske komisije već postojeće rezerve Mehanizma proširene su i na medicinsku opremu. Te rezerve sada su sastojale od vatrogasnih aviona i helikoptera.
Zemlje članice mogu da se obrate za pomoć Mehanizmu civilne zaštite kada ozbiljnost nekog vanrednog dogadjaja nadmaši njihovu sposobnost da se sa njom izbore.
U Mehanizam civilne zašite EU uključene su sve zemlje članice Unije, kao i Island, Norveška, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Turska. Od osnivanja 2001. godine, Mehanizam je reagovao na više od 330 zahteva za pomoć u Evropskoj uniji i izvan nje.