0
Crna Gora, zemlja od 622.000 stanovnika već danima beleži rekordni broj slučajeva koronavirusa. Osim ljudskih žrtava, pandemija korone utiče i na svakodnevni život. Ljudi se boje, muka im je od novih mera i pretnji zaključavanjem i žele da se probude iz ove noćne more i ponovo vrate na staro - što se, upozoravaju eksperti - nikad neće dogoditi.
Od početka pandemije, Crna Gora je od „korona fri“ zemlje početkom leta postala crni rekorder Evrope sa više od 4000 zaraženih i preko 200 smrtnih slučajeva. Na prvi pogled, u poređenju sa nekim drugim zemljama gde se na dnevnom nivou beleže hiljade novozaraženih, to ne deluje „mnogo“, ali ako se uzme u obzir da je prema podacima iz 2019. broj stanovnika ove malene zemlje na obali Jadranskog mora 622.182, onda je ta cifra od preko 4000 bolesnih ogromna.
Iako je na početku leta Crna Gora, koja živi od turizma, objavila da nema novih slučajeva kovida19, pandemija im ipak nije išla na ruku, kao ni politička odluka da se Srbima, koji su među njihovim najvažnijim turistima, ne dopusti da dođu bez negativnog testa. Sezona je u najvećoj meri propala izazvavši egzistencijalne brige mnogima.
Pročitajte još:
Masovna okupljanja posle izbora 30. avgusta kada se slavila pobeda opozicije i posle 30 godina pada režima Mila Đukanovića, doprinela su širenju korone među Crnogorcima. Prema nekim procenama, tih dana je na crnogorskim ulicama bilo više od 100.000 građana, ili petina ukupne crnogorske populacije. Nakon slavlja, broj novozaraženih u nekim gradovima bio je veći nego na početku pandemije.
U pokušaju da spreče širenje korone, lokalne vlasti su u najgore pogođenim gradovima uvele obavezne mere nošenja maski, fizičkog distanciranja, ograničenih javnih skupova, zatvaranja pijaca, rada od kuće i učenja na daljinu. Mere su ipak najviše pogodile ugostiteljski sektor gde su mnogi bili primorani da trajno zatvore svoje objekte. U nekim gradovima, radno vreme ugostiteljskih objekata je skraćeno, zabranjeno je organizovanje bilo kakvih slavlja, dok su u drugim gradovima kafići, restorani, kafeterije zatvoreni, a zabranjeno je i bilo kakvo okupljanje u stambenim objektima.
Aleksandar Mikijelj, privatni preduzetnik iz Budve kaže za portal Nova.rs da su ljudi kivni zbog propale sezone i da su izgubili svo poverenje u ljude iz Nacionalnog koordinacionog tela.
Većina njih, kaže on, ne razmišlja mnogo o novim merama osim onih koji se bave ugostiteljstvom jer se brinu da će morati da zatvore objekte.
Kaže da je situacija u Crnoj Gori sada izrazito teška.
„Dosta ljudi je ostalo bez posla. Poslodavci nemaju razumevanja za roditelje koji imaju decu školskog uzrasta, a nepoverenje građana je veliko. Zatvarali su nas kada je bilo dva slučaja u celoj zemlji, a sada sa 300 dnevno nikom ništa“, kaže Mikijelj.
Komentarišući najave da će možda biti zatvaranja gradova i uvođenja policijskog časa, Mikielj kaže da će, ako se to dogodi, ljudi izaći na ulice jer su se, kaže u šali, „oslobodili svakog straha“.
„Nećemo im dozvoliti da pooštre mere. Jedva smo preživeli i prvi talas i udar na ekonomiju, zbog zatvaranja. To nikad više nećemo dozvoliti“ naglašava naš sagovornik iz Crne Gore.
Pročitajte i:
Novinarka Mila Radulović iz Podgorice, smatra da većina građana još ne oseća velike posledice korone.
„Bili su izbori, pa su stvari veštački krpljene zbog podršle vlasti. Kriza tek predstoji jer zbog korone mnogi ostaju bez posla, prihodi padaju, velika je zaduženot države, pa me ne bi iznenadilo da bude kašnjenja penzija i plata zaposlenih u državnoj upravi“, kaže ona za Nova.rs.
Što se ograničenja kretanja tiče, već smo se navikli na to i snalazi se ko kako ume.
„Preživeli smo sankcije, bombardovanje, rat devedesetih, pa su se građani na žalost navikli na nedaće i snalaženje. Svi se sada uzdaju u novu vlast i njihov čaroban štapić“, kaže Radulović.
Lidija Brnović, savetnica za održivi razvoj iz Podgorice kaže za Nova.rs da je situacija u zemlji jako komplikovana jer „epidemija nije samo zdravstvena, već je u pitanju i ekonomska, društvena, politička kriza“.
Imamo situaciju da nam svetski stručnjaci iz ekonomije govore da je najvažnije zdravlje, ali ne i kako da finansijski prebrodimo ovaj period. Crna Gora je zabeležila najveći ekonomski pad u regionu, delom zbog slabe strukture ekonomije koja se zasniva na turizmu i sa turizmom povezanim delatnostima – ugostiteljstvo, transport, trgovina, rekreacija i kultura, navodi Lidija za naš portal.
„Prvi talas epidemije je pre svega udario na ljude koji rade u ovim delatnostima, koje su povrh svega sezonskog karaktera, sa dobrim udelom neformalne ekonomije i slabo plaćenim, nesigurnim poslovima. Poljoprivrednici zbog nedolaska turista nisu uspeli da prodaju sve proizvode, a iz tog razloga nužno povećenje cena hrane je dodatni teret za nas građane. Imajući u vidu sveukupnu finansijsku krizu u zemlji, pretpostavljam da će narednim talasom biti pogođeni i građani koji su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, a da sistem socijalne zaštite neće imati dovoljno kapaciteta da zaštiti najugroženije“, smatra Brnović.
Kaže da se u Crnoj Gori ovih meseci živi između dve krajnosti: od – nije mi ništa – korona virus ne postoji – do – ako ne budemo pažljivi mogu umreti naši najbliži, ali i drugi ljudi sa kojima dolazimo u kontakt i time ih dovodimo u opasnost.
„Distanca, čiste ruke, maska – pomažu, ali ne garantuju dobar ishod. Dok se od građana traži da budu odgovorni i čuvaju druge od sebe, kao što znate, održani su izbori, a da političari nisu prethodno ocenili da predizborna kampanja, kao i masovni skupovi pre i nakon izbora predstavljaju opasnost za opšte dobro. Zdravstveni rezultati održanih izbora su pokazali da smo opet svi izgubili“, smatra ona.
Prema njenim rečima neizvesnost je glavni problem, jer su već testirali „Plan B“, a „Plan C“ naprosto nemaju.
„Pravo da vam kažem, pored pandemije koronavirusa, mene mnogo više brine pandemija nacionalizma i netrpeljivosti u zemlji i regionu, koja je kao rezultat političke krize isplivala i dodatno nas bacila u apatiju“, rekla je Brnović.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
