1
Više od 60.000 Belorusa protestovalo je u glavnom gradu Minsku protiv višedecenijske tiranije oličene u predsedniku Aleksandru Lukašenku. Situacija pred 9. avgust, dan kada su zakazani predsednički izbori u toj zemlji, veoma podseća na dešavanja u Beogradu 2000. kada do smene Slobodana Miloševića nije moglo da dođe mirnim putem.
Lukašenko se, naime, konačno suočio sa otvorenim talasom nezadovoljstva građana zbog najavljene kandidature za šesti mandat šefa države.
Miting pobunjenih građana organizovala je političarka Svetlana Tihanovska, inače nova u političkoj areni Belorusije, oštro se suprotstavivši dugogodišnjoj represivnoj diktatuturi Lukašenka.
Poznato je da je beloruski autokrata u zapadnim medijima okarakterisan kao poslednji totalitarni lider po ugledu na vođe bivšeg sovjetskog doba. On je još 1994. preuzeo kontrolu nad Belorusijom u stilu koji podseća na nekadašnje lidere SSSR i iz svojih uzda još je ne pušta. Štaviše, razmišlja o produžetku liderske funkcije, pa je na odličnom putu da bude doživotni predsednik.
Beloruske vlasti zabranile su učešće na izborima dvojici glavnih Lukašenkovih rivala. Centralna izborna komisija odlučila je da na glasačkom listiću bude pet kandidata, ali ne i Valeri Cepkalo i Viktor Babariko.
Tihanovska je ipak odlučila da se kandiduje na predstojećim izborima nakon što je njenom suprugu zabranjeno da istakne kandidaturu pošto je uhapšen početkom ove godine i još uvek se nalazi u zatvoru.
Njene pristalice okupile su se na glavnom trgu u Minsku, napravivši tako najveći opozicioni protest u ovoj bivšoj sovjetskoj zemlji tokom prethodne decenije.
„Ljudi koji žele pristojan život nisu kriminalci. To je naš narod, ljudi koji žele mirnu promenu vlasti. Molim vas nemojte ići protiv svoje savesti, nemojte protiv svog naroda“, poručila je Tihanovska predsedniku i okupljenom narodu.
Vlasti u Minsku ranije su optužile njenog supruga Sergeja da je sarađivao sa navodnim ruskim plaćenicima kako bi podstakao nemire uoči izbora, uprkos tome se što nije na slobodi. Popularni opozicioni bloger suočen je i sa drugim optužbama osim ove.
Tihanovska je negirala sve navode koje njenog supruga dovode u bilo kakvu vezu sa organizovanjem puča u Belorusiji.
Nemiri u Belorusiji podstaknuti su i hapšenjem 33 ruska državljana koje su optužili za „terorističku zaveru“. U četvrtak, istog dana kad je došlo do tog pritvaranja, Rusija je saopštila da traži pojašnjenja, negirajući da ima saznanja o Vagnerovoj paravojnoj grupi u koju Belorusija sumnja da je umešana.
Sekretar Saveta bezbednosti Belorusije Andrej Ravkov rekao je da istražitelji sumnjaju da je čak 200 ruskih plaćenika ušlo u zemlju kako bi destabilizovali situaciju tokom predizborne kampanje. On je to opravdao rekavši da se 14 privedenih Rusa borilo u sukobima u Donbasu.
Inače, izveštaji istražitelja UN, američke vojske i novinara dokumentovali su operacije paravojne ruske plaćeničke grupe Vagner u Ukrajini, Siriji, Libiji, Sudanu i Centralnoafričkoj Republici.
Državni TV kanal Belorusija 1 prikazao je kako je beloruski ogranak KGB u sanatorijumu uhapsio Ruse. Video snimci hapšenja ove grupe pokazali su da njeni pripadnici sa sobom imaju sudansku valutu i telefonsku karticu te zemlje. Poznato je da je grupa Vagner aktivna u Sudanu, pa se spekuliše da je Belorusiju koristila kao tranzitnu zemlju za operacije u Africi.
Ruska vlada negira bilo kakve veze sa tom grupom, pa se tim povodom oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Znamo da su juče u Belorusiji uhapšena 33 Rusa. Dve stotine su još uvek na slobodi. Ne znamo za bilo kakvu ilegalnu aktivnost koja bi bila osnov za njihovo pritvaranje. U Rusiji ne postoji takav koncept kao što je Vagner grupa“, rekao je Peskov.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
