Bregzit se dogodio kada je Velika Britanija 31. januara 2020. godine napustila Evropsku uniju.
Načelno su mnoge stvari ostale iste – ali samo privremeno, pošto se britanski i lideri EU nadaju da će uspeti da postignu sporazum koji treba da reši samo jedno pitanje: kako će izgledati život posle Bregzita.
Zato je Bregzit i dalje u žiži interesovanja. Rok da se postigne sporazum između Britanije i EU o trgovini je 31. decembar koji je sve bliži. Ako do dogovora ne dođe – biće Bregzit bez dogovora, a to bi naročito moglo da naškodi kako građanima EU, tako i građanima Britanije.
Ako su već izašli iz EU, šta je problem?
Suština problema izgledala bi ovako: Britanija želi da trguje sa EU jer je evropsko tržište od ogromnog značaja za britansku ekomoniju, a EU će joj to dopustiti ako London pristane da poštuje zakone i standarde EU.
Ipak, Britanija ne želi da pristane na ovu ucenu pošto Brisel ne zahteva isto i od drugih zemalja sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, kao što je slučaj sa, recimo, Kanadom.
Pregovori idu u rundama, ali se čini da je svaka sve neuspešnija. Takođe, dodatno zbunjuju oprečne izjave zvaničnika i pregovarača koji čas govore kako ima pomaka, ali ipak se niko ništa nije dogovorio.
Kako je sve počelo i zašto je važan ribolov?
Velika Britanija je napustila političke strukture EU 31. januara, a ekonomsku će 31. decembra, kada se završi 11-mesečni prelazni period. Dve strane do tada pokušavaju da sklope novi trgovinski sporazum, ali razgovori su zaglibili oko pitanja koja uključuju prava ribolova u vodama Velike Britanije i pravila poštene konkurencije preduzeća.
Obe strane kažu da će se Velika Britanija, ukoliko ne bude postignut sporazum do sledećeg meseca, 1. januara suočiti s ekonomski skupim i za nju štetnim izlaskom iz EU bez dogovora.
Šta ako ne bude sporazuma?
Obim trgovine između EU i Velike Britanije je veliki i trgovina se neće prekinuti preko noći.
Ako sporazum ne bude postignut, cene će u britanskim prodavnicama verovatno skočiti, a skoro su izvesni zastoji na granicama pošto će provere biti značajno pooštrene.
Oni koji podržavaju Bregzit ističu da će izlazak iz EU dati Britaniji više slobode da samostalno sklapa nove trgovinske sporazume širom sveta, ali oni koji se Bregzitu protive podsećaju da je Britanija kao članica EU bila deo trgovinskih sporazuma bloka sa više od 70 zemalja.
Takođe, iako Britanija pregovara intenzivno sa zemljama poput SAD i Australije, ti sporazumi daleko su od potpisivanja.
Šta će biti drugačije od 1. januara 2021. godine?
Sa ili bez sporazuma, način na koji ljudi žive i funkcionišu biće drugačiji na obe strane.
Oni koji žele da pređu iz Britanije i EU ili obrnuto zbog posla, života ili drugih razloga, više neće to moći da rade.
Imigracioni sistem koji Britanija primenjuje odnosiće se ubuduće i na građane EU.
Britanija više neće ulagati na godišnjem nivou u budžet EU.
Oni koji u EU stižu iz Britanije, čekaće na pasoškoj kontroli koju prolaze praktično i Srbi – za građane zemalja koje nisu članice bloka.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: