Danas verovatno ne postoji restoran srpske kuhinje koji na meniju nema čuvenu Karađorđevu šniclu. Ipak, po originalni recept otišli smo u "Mićinu domaću kujnu", kod čoveka koji ju je izmislio.
Prvu Karađorđevu šniclu napravio je Milovan Mića Stojanović, čuveni Titov kuvar i profesor generacijama kuvara. Napravio ju je slučajno, kao alternativu „kijevskom kotletu“, a ubrzo je postala hit za sebe. I u „Mićinoj domaćoj kujni“ u Zemunu, Karađorđeva je, bez konkurencije, najtraženiji specijalitet. Vikendom se pripremi od 20 do 50 porcija dnevno. Uvek se pravi po originalnom receptu i servira baš onako kako je Mića zamislio. Njegov sin Milan nam je pripremio – korak po korak, uz nekoliko dodatnih instrukcija i malih trikova velikih majstora.
Prvo izaberete lepo parče mesa. „Mi koristimo meso od filea. Kad je Mića prvi put napravio Karađorđevu, koristio je meso od telećeg buta. Mi koristimo svinjski file, koji je mekši, i pileći, s kojim je teško raditi, ali neki žele piletinu“, priča Milan Stojanović.
Meso lepo izlupati, posebno stanjiti krajeve.
Samo malo posoliti, ako kajmak nije mnogo slan.
Po sredini, celom dužinom rasporediti kajmak.
„Bitno je da je meso jako mekano i lepo i da je kajmak zreo. Ako je kajmak mnogo mlad, pobeći će iz šnicle, a ako je mnogo star, imaće jači miris“, objašnjava Stojanović.
Urolati šniclu.
Uvaljati je u brašno…
…Pa u jaja…
…Pa u prezle.
Ubaciti u duboko ulje.
Pržiti 12-15 minuta.
Servirati uz…
„Mića je zamislio da kao prilog ide krompir i boranija. Međutim, kad smo prvi put bacili 800 kila boranije, sad pitamo goste da li žele kao prilog bareno povrće ili pomfrit. Ima onih pet odsto koji se pale na zdrav život i oni traže bareno povrće“, smeje se Milan Stojanović, a verovatno će biti i onih koji će konstatovati da Karađorđeva bez problema može i bez priloga.
U originalu, šnicla se preliva tartar sosom i služi uz kolut limuna.
„Šnicla predstavlja vojnika, tartar predstavlja lentu, a parče limuna – to je Karađorđeva zvezda“, otkriva nam Stojanović.
