0
Umesto da ih bira na konkursu, čak 20 direktora najvećih državnih preduzeća Vlada Srbije imenovala je kao vršioce dužnosti. Iako zakon nalaže da u v.d. stanju mogu ostati najduže godinu dana, većina je u tom statusu godinama. To je slučaj i sa rekorderom Zoranom Drobnjakom, koji već osam godina kao vršilac dužnosti vodi JP Putevi Srbije. Na konkursu bi morali da se biraju i direktori kancelarija, agencija, pomoćnici ministara i sekretari, ali se i oni na svakih nekoliko meseci biraju na sednicama Vlade.
Prema podacima sa sajta Ministarstva privrede, ukupno 33 državne kompanije podležu Zakonu o javnim preduzećima, prema kome se direktori biraju na konkursima. Isti zakon omogućava da oni budu izabrani u v.d. status, ali na maksimalan rok od godinu dana.
U praksi je, međutim, situacija drastično drugačija. Prema istraživanju Nova.rs, od 33 preduzeća u vlasništvu države samo 13 vode direktori izabrani na konkursu. Svi ostali su u v.d. stanju godinama.
Tako, na primer, Zoran Drobnjak, kome se sudilo za zloupotrebu službenog položaja, obavlja direktorsku funkciju u Putevima Srbije kao vršilac dužnosti od februara 2012. godine u kontinuitetu, iako je i pre dolaska aktuelne vlasti vodio to javno preduzeće. Pre tri godine konkurs za direktora bio je raspisan, Drobnjak je rekao da će se prijaviti, ali rezultati javnog poziva do danas nisu obelodanjeni.
I Zoran Babić, direktor Koridora Srbije, već tri godine tu funkciju obavlja kao vršilac dužnosti. Kako su mediji prenosli, na tu poziciju izabran je usred raspisanog konkursa za direktora Koridora, a ni u ovom slučaju nije poznato zašto je konkurs poništen, a funkcioner SNS ostao u direktorskoj fotelji.
Babićeva lažna ostavka
Zoran Babić je na direktorsku poziciju u Koridorima Srbije došao godinu dana posle izbora, na kojima nije učestvovao kao poslanički kandidat. Iako je kao akter nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, u kojoj je stradala Stanika Gligorijević, izjavio da podnosi neopozivu ostavku zbog izgubljenog života, Babić i dalje sedi u direktorskoj fotelji.
JP Pošte Srbije takođe ima v.d. direktora i to Miru Petrović, funkcionerku PUPS-a, koja je prethodno u tom preduzeću bila specijalna savetnica. Nakon odlaska Milana Krkobabića sa direktorske na ministarsku funkciju u Vladi, pre četiri godine, ona je izabrana za direktorku Pošte.
Još jedan funkcioner PUPS-a Stefan Krkobabić, sin ministra Milana Krkobabića, prošle godine izabran je za v.d. direktora JP Stara planina. On se ne nalazi dugo na toj poziciji, ali je dokaz kako neko bez ozbiljnog iskustva i kvalifikacija zahvaljući partijskim vezama i nepotizmu može da preskoči stepenice i dođe do direktorske fotelje. Doduše, kao vršilac dužnosti.
U v.d. stanju već četiri godine je Milorad Grčić, direktor EPS-a i funkcioner SNS, a prethodno je u istom preduzeću bio direktor Kancelarije za društveno i odgovorno poslovanje. Kao v.d. direktor vodio je RB Kolubara.
Vučić: Ne dam v.d. direktore
Međunarodni monetarni fond je početkom ove godine preporučio Vladi Srbije da prekine sa praksom postavljanja v.d. direktora u javnim preduzećima, jer u suprotnom, kako su naveli, ne ne može da se očekuje potpuna reforma tih preduzeća, jer su, između ostalog, podložna političkom pritisku.
„Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektori i da sve pozapošljavaju u u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži“, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da da „ne voli v.d. stanje, nego disciplinu i odgovornost“.
Formalno bi i svi v.d. direktori trebalo da ispune stroge uslove koje moraju da zadovolje i kandidati na javnim konkursima. Međutim, to često nije tako.
Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija, navodi za Nova.rs da je izbor čelnih ljudi javnih preduzeća, ali i Vladinih kancelarija, agencija, uprava…, u v.d. status želja da se ostvari puna kontrola i poslušnost tih kadrova.
„Postoji i izjava predsednice Vlade da je to tako zato što je jako teško smeniti i razrešiti onog koje imenovan nakon sprovedenog konkursa. U Zakonu postoje razlozi za razrešenje, ali to je nešto što sadašnja vlast ne praktikuje. U Srbiji nije problem samo postavljanje partijskih kadrova, jer ove vidimo da ljudi koji to nisu mogu lako da se zamene nekim drugim, ukoliko svakodnevno ne slušaju naloge onih koji su ih na ta mesta postaviti“, kaže Nenadić.
Stotine v.d. postavljenja u državnoj upravi, 14 izabranih na konkursima
Situacija nije drugačija ni u organima državne uprave više od polovine državnih službenika na položajima nalazi u statusu vršioca dužnosti, od kojih je ogromna većina u tom statusu duže od pola godine.
To je u suprotnostima sa Zakonom o državnim službenicima, koji predviđa da se v.d. status može produžiti na još tri meseca u slučaju neupeha internog, odnosno javnog konkursa.
Prema podacima Transparentnosti Srbije, samo u drugoj polovini 2019. pomoćnici ministara, direktori uprava, kancelarija i drugih Vladinih službi u v.d. status postavljeni su čak 232 puta, među kojima su u 30-tak slučajeva isti ljudi. U isto vreme 14 službenika na položajima imenovano je nakon sprovedenog konkursa.
Nenadić navodi da je Vlada uprkos upozorenjima iz EU ne samo nastavila sa v.d. postavljenjima, već je povećala i njihovu učestalost.
„Ovo nije nova praksa. Zakon o državnim službenicima predvideo je da sva mesta u državnoj upravi budu popunjena putem javnog konkursa, počev od 1. januara 2011. godine. Međutim, ta zakonska obaveza nije ispunjena ni deceniju kasnije“, kaže on.
Nenadić je naveo da se za ovaj problem zainteresovala i Evropska komisija, pa su predstavnici vlasti obećali da će ovakvo stanje menjati od 1. jula 2017, nakon čega su svi u statusu vršioca dužnosti razrešeni.
„Međutim, oni ne samo da nisu okončali konkurse, nego su nastavili sa starom praksom“, zaključuje Nenadić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare