Podeli:
Foto:Nemanja Jovanović

Za tačno mesec dana biće održani izbori u Srbiji koji su zbog pandemije koronavirusa pomereni sa 26. aprila na 21 jun. Do današnjeg dana, Republička izborna komisija proglasila je devet izbornih lista, a Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je rok za predaju 15 dana pre izbora što u praksi znači da još ima vremena da se skupe potpisi i overe kod notara što u ovom trenutku radi i bivši "bojkotaš" predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović. Ovi izbori specifični su iz nekoliko razloga, a nikada do sada za poslednjih 30. godina nismo imali izbore na leto.

Trideset dana do ulaska u izbornu trku nema novijih istraživanja na temu kako stoje političke partije i pokreti koji su predali ili tek planiraju da predaju svoju listu kaže za Nova.rs i izvršni direktor CESID – a Bojan Klačar.

“Ako govorimo o mogućim procentima i mogućim rejtinzima oni sa sigurnošću sada mogu da budu dobri i precizni za dve najveće stranke za SNS i za SPS zato što oni imaju kontinuitet i postoje trendovi za njih. Što se tiče ostalih, manjih stranaka posebno onih koje su na ivici cenzusa a takvih je mnogo, trebalo bi da sačekamo dve stvari. Najvažnija, da vidimo kakva će izborna lista biti na kraju jer mi sada kada bi radili istraživanje imamo nepotpunu listu i druga stvar, potrebno je sačekati bar još desetak dana da se građani malo priviknu na izlazak iz krize i na normalan život”, kaže Klačar.

On dodaje da je teško očekivati promene trendova kod dve najveće stranke, ali kampanja može veoma da utiče na pozicije svih ostalih stranaka.

Što se tiče same kampanje, Klačar je mišljenja da će ona biti vrlo specifična jer će morati da izgleda potpuno drugačije i moraće da bude medijska zato što neće biti drugog načina.

Četiri specifičnosti koje do sada nismo imali na izborima

  • Ovo su prvi izbori u kojima je kampanja počela pa se prekinula i opet nastavila – to nismo imali ranije.
  • Ovo je proces gde početak kampanje neće imati sličnosti sa krajem kampanje, čitav tematski okvir kampanje će se promeniti.
  • Ovo su prvi izbori na leto, za ovih 30. godina bili su samo jedni predsednički izbori u junu, 2004. godine, a parlamentarni nikada nisu bili u junu, julu ili avgustu.
  • Ovo su i izbori u kojima je došlo do promene nekih zakonskih odredbi u samoj kampanji, promena za prikupljanje potpisa je promena izbornog zakonodavstva u toku izbornog procesa, ona je bila iznuđena zbog rizika od korone.

On podseća da je kampanja krenula pod jednim a da će se završiti pod potpuno drugim okolnostima i da će svi oni planovi koje su stranke imale do marta morati da se promene u junu.

Na pitanje da li nekome ide na ruku netipična kampanja, Klačar tvrdi da su svi izgubili i da nikome ovakva situacija ne odgovara.

“U situaciji u kojoj se nalazi SNS, posebno SNS, u manjoj meri SPS, logično je da njima i ovakva kampanja mnogo više odgovara nego svima drugima, ali svi su gubitnici. SNS je gubitnik zato što su oni mogli, jer imaju resurse i kapacitete, da u kampanji naprave i 10 ili 15 velikih skupova. Aleksandar Vučić je lider koji voli velike skupove, voli tu vrstu energije, to je radio dok je bio i u opoziciji pa i u radikalima”, ocenio je Klačar.

Međutim, kako kaže, više su izgubile manje stranke, zato što sa manjim resursima koje oni imaju i posebno sa vrlo malom vidljivošću, a to su stranke koje nisu medijski vidljive i stranke koje nisu bile vidljive tokom krize, jer je sva pažnja bila usmerena na državu, a samim tim posredno i na SNS.

“Oni su nedovoljno prepoznatljivi i sa malim resursima komuniciraju sa biračima i njima je vrlo teško i posebno je teško komunicirati kada na sve to imate članice vladajuće stranke, stranke iz opozicije koje izlaze, ali i one koje bojkotuju izbore”, izjavio je Klačar dodajući da će postojati čitav jedan komunikacijski šum da opozicioni birači pre svega razaznaju o čemu se zapravo u kampanji i radi.

Na početku kampanje, pre koronavirusa i vanrednog stanja, teme su bile jedne, u opoziciji, a posle ukidanja vanrednog stanja svodile su se na štrajk glađu, različite tenzije na relaciji PSG – SzS ili u okviru DS, naveo je Klačar.

Zato je, kako kaže, vrlo teško čak i onima koji to prate na svakodnevnom nivou da razaznaju o čemu se tu radi i koje su to poruke koje šalju, kao i kakve su ambicije pojedinih stranaka.

Na pitanje kakva će kampanja biti, izvršni direktor CESID – a je uveren da će se svoditi na medijsku bez neposrednog kontakta sa biračima.

“Sve će morati da bude usmereno na medije i na inovativnost političkih stranaka da iskoriste internet i da na neki način ‘simuliraju’ tribine i javne skupove kako bi imali interakciju sa biračima”, kazao je Klačar.Ne očekuje da će nakon izbora nacionalni parlament biti šarenolikiji nego što je postojeći jer u njemu ima više od 20 političkih stranaka i pokreta, ali će sadržati neku karakteristiku sadašnjeg i dominantan ton će davati SNS.

“Nećemo dobiti parlament u kom će biti više uticaja opozicije. Činjenica je da imamo bojkot zato parlament neće do kraja verno odraziti raspoloženje birača, a činjenica je i da jedan broj ljudi neće imati za koga da glasa jer njihove političke stranke ne izlaze na izbore”, naveo je Klačar.

Komentari

Vaš komentar