1
Demokratska stranka i Stranka slobode i pravde zatražile su od tužilaštva i policije da reaguju i preduzmu zakonske mere povodom knjige Vojislava Šešelja u čijem naslovu se na najvulgarniji način vređa narodna poslanica i članica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov. Jerkov je navela da će uraditi dopunu krivične prijave, podsećajući da je dve podnela prošle godine, ali da reakcije nadležnih nije bilo. To nisu uvrede, to je govor mržnje a institucije do sada nisu reagovale, izvršna i sudska vlast su bolećive prema Šešelju, to je problem, kaže.
„Osim toga što je neprijatno predstavlja i ozbiljan politički problem i ukazuje mnogo ozbiljnije probleme sa kojima se mi kao društvo susrećemo“, rekla je i navela da je prošlo tačno godinu dna od kako je započela dva sudska procesa protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja. Jedna je krivična prijava koju sam podnela zbog direktnih pretnji meni i mojoj porodici, a drugo je građanska parnica koja se odnosi na te uvrede, rekla je Jerkov za N1.
„Kad je Šešelj rekao da to za mene nije ni uvreda, jer sam ja iz poznate ustaške porodice, tog momenta su moji roditelji postali ljudi koji treba da se osvrću na ulici da li će neka budala da ih napadne – oni kao Novosađani, kao Srbi…“
Kaže da se ne radi o uvredama, da bi uvrede bile da je „debela“ i „glupa“, „ali ako se ovako, na politički način etiketira, sa vrlo negativnim, pretpostavljam etničkim predznakom, to je onda govor mržnje“. U ovoj zemlji se govor mržnje tretira kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a mi vidimo da pravosuđe ne reaguje, ističe Jerkov.
Što se tiče krivične prijave koju je ranije podnela, prenosi da je tužilaštvo nekoliko puta, „pod čudnim izgovorima, govorilo da ne može da ga (Vojislava Šešelja) pozove, zato što je on narodni poslanik“. Jerkov kaže da je Šešelj sve vreme bio protivzakonito narodni poslanik, budući da je osuđen u Hagu.
Kada je reč o tužbi za uvredu, jedno ročište je bilo zakazano i otkazano zbog vanredne situacije i nikada nismo čuli šta se zatim desilo, prenela je, gostujući u Novom danu. „Sve to ukazuje na jedan veći problem, na koji stalno ukazujem, a to je da Vojislav Šešelj ima zaštitu onih koji su danas na vlasti, zapravo njegovih učenika“.
Nije on nekakav prost čovek koji je mene uvredio zato što lično ima nešto protiv mene, on je osuđeni ratni zločinac koji širi govor mržnje, a braneći sebe, ja branim sve one koji su se našli na njegovoj meti, navodi gošća N1.
Kaže da joj ne treba lična zaštita ni od koga, ni od premijerke ni od predsednika, da se čak predsednik jednom izvinio, ali da ona lično nema potrebe za takvom vrstom deklarativnog izvinjenja. Nama, građanima, potrebno je pravosuđe koje funkcioniše, istakla je.
„Jer onog momenta kad je Šešelj rekao da to za mene nije ni uvreda, jer sam ja iz poznate ustaške porodice, tog momenta su moji roditelji postali ljudi koji treba da se osvrću na ulici da li će neka budala da ih napadne – oni kao Novosađani, kao Srbi – a institucije ove države ne reaguju“, navela je i dodala je da su i njoj i građanima pre svega potrebne reakcije institucija.
„Sve što radimo radimo jer nije normalno da se 2019. i 2020. bilo ko oseća uplašenim, zbog toga što je jednom ratnom zločincu dozvoljeno da radi to što radi“, navela je.
Ja ću uraditi dopunu krivične prijave, jer ne da nije prestao s pretnjama, već ih je intenziviravao, videćemo da li će tužilaštvo reagovati, dodala je.
Jerkov je ocenila da nema mnogo razloga za optimizam, jer i ovo do sada zvanično obrazloženje nije, kaže, pravno utemeljeno. Jer, kako pojašnjava, ako je neko narodni poslanik, to ne znači da ne treba da odgovara za krivična dela koja je počinio, a ako on želi da se pozove na imunitet, zna se tačna procedura. „On treba da bude pozvan, pa da se pozove na imunitet, pa da se Skupština sastane, pa da se on izjasni… Mera problema u kom se nalazimo je ta bolećivost izvršne i sudske vlasti prema Vojislavu Šešelju“, istakla je.
Ovaj problem je mnogo veći i od mene i od Vojislava Šešelja – ovo se tiče naše države, načina kako kao društvo funkcionišemo, i toga da li u našoj državi funkcionišu institucije i da i bilo ko mora da bude uplašen za svoju bezbednost, zato što je nekom drugom dozboljeno da krši zakone, zaključila je Aleksandra Jerkov.