2
Štrajk glađu Boška Obradovića podelio je predstavnike Saveza za Srbiju, koji nisu u potpunosti saglasni da je akt lidera Dveri način na koji bi se trebalo suprotstaviti režimu Aleksandra Vučića. Dok jedni smatraju da je Obradovićev potez vredan svakog poštovanja, drugi ističu da je reč o potezu na kojem Vučić može da profitira.
Predsedavajući SzS Janko Veselinović smatra da Obradović zbog svoje borbe zaslužuje „naklon do poda“, potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, ističe da je reč o ličnom činu lidera Dveri, dok, s druge strane, potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić napominje da bi u slučaju delimičnog ispunjenja Obradovićevih zahteva njegov štrajk mogao da našteti opoziciji.
„U smislu delimičnog ispunjavanja zahteva ovaj štrajk više pravi štetu, jer će Vučić ispuniti samo one zahteve koji njemu odgovaraju.Nijedan štrajk glađu nikome nije pomogao. Pravi štrajk glađu je onaj koji se obično završava smrću onoga ko štrajkuje. To je nešto što najmanje želimo Bošku Obradoviću. Vučić bi mogao da ispuni jedan deo zahteva koje je tražio Obradović, ali to je onda obesmišljavanje samog štrajka, jer nisu ispunjeni svi uslovi. Sigurna sam Vučić ne može i ne želi da ispuni sve ono što se traži. Uslovi koje je postavio Obradović nisu merljivi. Na primer – poštovanje Ustava. To je kod nas svedeno na interpretaciju, što u normalnoj državi ne bi smelo da bude tako“, ističe Rašković Ivić.
Borko Stefanović objašnjava da je štrajk glađu lični čin lidera Dveri i da to ne utiče na Savez za Srbiju.
„Prema njegovom gestu bi trebalo iskazati solidarnost. Njegovi motivi su pozitivini, a odluka je lična. Ovo nije pitanje neke političke grupacije i stranaka, već lične odluke. Mislim da ništa drugo nije ni bitno u ovoj situaciji“, kratko je rekao Stefanović.
Jeremić: Vučićev „akt milosrđa“ može da obesmisli Obradovićev štrajk i sruši bojkot
Svoj stav o štrajku lidera Dveri, prethodne večeri u emisiji „Utisak nedelje“, izneo je i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, koji je rekao da se saoseća sa Obradovićem, da je zabrinut za njega i da bi ga, da je razgovarao sa njim, posavetovao da to ne uradi.
„Štrajk glađu je poslednji korak i čin, iza toga više nema dalje i to se ne radi ako niste ozbiljno razmislili šta mogu biti posledice toga, a političke posledice mogu biti jako opasne, jer sada Aleksandar Vučić može sa par efektnih poteza da matira opoziciju i sruši bojkot“, rekao je Jeremić, opisujući na koji način bi to moglo da se dogodi:
“Vučić može da učini ’akt milosrđa’, u čemu ga sprečava jedino sujeta, i da kaže ’izvoli, Boško, na RTS 60 minuta, i svi ostali koji hoćete idite na RTS i odložiću vam izbore za septembar, neću da Boško umre’.
Janko Veselinović napominje da lider Dveri nije imao druge opcije osim da se opredeli za štrajk i da zbog te odluke Obradović zaslužuje veliko poštovanje.
„Ovo je lični čin čoveka koji je imao tri opcije, od kojih su dve bile nemoguće. Nije moguće izaći na slobodne izbore, kao što je nemoguće i smeniti Vučića na ulici, jer Obradović ne želi da se prolije ni ‘kap krvi’. U takvoj situaciji jedina preostala mogućnost je da žrtvujete samog sebe, što je on i učinio. To se mora poštovati ‘dubokim naklonom do zemlje’. Svako ko tome zameri, zapravo ima problema sa samim sobom. Obradović nije pozvao druge da mu se pridruže. Ja razumem savete ljudi koji su zabrinuti za njegovo zdravlje i ja sam mu to rekao, ali ovo je njegova odluka. On se za bojkot bori na ovaj, jedini preostali način i ja, nažalost, mislim da nam je veoma malo mogućnosti ostalo“, ističe Veselinović.
Podestimo, u nedavnoj analizi portala Demostat, analitičari su naveli da je lider Dveri zbog svojih „nekonvencionalnih akcija“ postao najvidljiviji opozicionar u Srbiji, ali da nije izvesno da usled toga razmatra da izađe na izbore zakazane za 21. jun.
“Obradović definitivno pokušava da se ‘soliranjem’ istakne, uz svoj ‘konfrotativni’ stil politike, koji očigledno ne prija drugim liderima SZS. Meni je, takođe, jako upitno koliko to prija ostalim glasačima SZS, jer su to uglavnom ljudi koji su prodemokratski i proevropski orijentisani”, rekao je za Demostat istraživač Instituta za političke studije Dejan Bursać.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
