Ovog ponedeljka u podcastu Snaga uma gostovala je zaista kraljica košarke, zvanično najbolja košarkašica Evrope i nedavno penzionisana reprezentativka Sonja Vasić! Sa ženom koja je u sportu zaista simbol mentalne snage u najnezgodnijim situacijama, Miljana Nešković je razgovarala o navikama i karakternim osobinama koje su je činile najboljom na terenu, ali i koje je danas čine dobrom za sebe i ljude koje voli.

Sonja je govorila o pravom balansu između očekivanja koja nas pokreću na rast i preteranih očekivanja koja stvaraju pritisak i imaju negativan efekat. Kako je objasnila, preterana očekivanja često uguše i učine da sportisti zaborave na tu igru zbog koje su zavoleli sport.

„Moj otac i moja mama su imali velike ambicije za mene i sestru, ali su one bile zdrave. Oni su želeli da se mi kroz sport osamostalimo. Nisu imali tu rešenost da će njihova ćerka jednog dana biti sada najbolja košarkašica. Ipak, uvek je postojala ta disciplina da kad se igra moramo da damo sve od sebe. Kad odemo na more sa tatom, ustajalo se u sedam, ide se na trčanje, pa se trenira pa se tek onda ide na plažu. Detetu sa 12 godina možda to ne zvuči privlačno, ali meni to nije bilo previše“, prisetila se Sonja Vasić vremena u kom je gradila navike i sportsku disciplinu.

Kako je rekla dugo je bila sklona prebacivanju sebi za svaku grešku, čak i kada se ne dogode prave greške.

„Najveći pomak sam napravila kada sam potražila pomoć i počela da sarađujem sa sporskim psihologom. Tada sam uspela da otvorim teme od kojih sam podsvesno bežala, jer mi je tako bilo lakše. Počela sam i sebi da opraštam. Inače, ja po prirodi preterujem. Kad hoću nešto ja zapnem i verujem da je rad ključ za sve. Ako sam uložila svoj maksimum mogu sebi i da oprostim, ali ako znam da nisam onda nema šanse. Preterivala sam u analizama utakmica, svojih grešaka, pa se onda kažnjavam tako što ne dajem sebi slobodne dane… Smatrala sam da je to jedino rešenje. Tek u radu sa psihologom sam uspela da pronađem meru. Naravno da želim uspeh i da moram da se predam, ali mera određuje kada je previše i kada gušim sebe. Krajnji pomak sam uspela da napravim kad je košarka prestala da mi bude sve, jer mi je jako dugo bila sve“, objasnila je Sonja.

Bonus video: Boris Tadić: U vladavini ludosti najviše stradaju normalni

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar